Studenti određenih fakulteta treba da predaju papire u ulici Kralja Petra broj 5, u Beogradu, uz prethodno ostvarene uslove za dobijanje stipendije.
Sa blagoslovom poglavara SPC patrijarha Porfirija, Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka je i ove godine raspisala konkurs za dodelu godišnjih stipendija studentima završnih godina redovnih studija i to: Medicinskog fakulteta, Pravnog fakulteta, Filozofskog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Elektrotehničkog fakulteta i Bogoslovskog fakulteta.
Pravo učešća na konkursu imaju svi studenti upisani na završnu godinu studija navedenih fakulteta, s tim da do 20. decembra 2024. godine u kancelariju br. 26 u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, u ulici Kralja Petra br. 5, dužni da podnesu sledeća dokumenta: potvrdu o prosečnoj oceni, potvrdu o broju godina studiranja i potvrdu o imovnom stanju.
Izbor dva kandidata sa svakog fakulteta koji će, na osnovu priložene dokumentacije, dobiti stipendiju vršiće komisija pod predsedništvom vikarnog Episkopa novobrdskog g. Ilariona i članova arhimandrita Danila, upravitelja Zadužbine Sime Igumanova, i mr Sandre Dabić, sekretara Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Rezultati konkursa biće objavljeni do Božića, a svečana dodela stipendija održana o prazniku Svetog Vasilija Velikog.
Kako je portal religija.rs pisao već, ranije je objavljen još jedan konkurs za novčanu pomoć. Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova, čiji je glavni staratelj patrijarh Porfirije oglasila je konkurs za dodelu 84 godišnje stipendije učenicima i studentima iz porodica sa više dece, slabijeg imovinskog stanja.
Pravo učešća na konkursu imaju učenici i studenti iz porodica koje imaju četvoro i više dece, sa prebivalištem u Republici Srbiji koji pohađaju srednje škole i fakultete na području Republike Srbije. Korisnik stipendije može biti isključivo lice koje nije pohađalo neki drugi fakultet u prošlosti. Fond za dodelu stipendija iznosi 15.120.000,00 dinara.
Prijava na konkurs vrši se isključivo preko sajta zadužbine i obrasca koji se na njemu nalazi sa detaljnim informacijama o uslovima konkursa https://simaigumanov.rs/pages/news. Rezultati konkursa biće obvjavljeni na zvaničnim internet stranicama Srpske Pravoslavne Crkve i Zadužbine Sime A. Igumanova u decembru tekuće godine.
U svetinji nedaleko od Vranja, održan je Svetoprohorski monaški sabor koji je okupio monaštvo iz većine pomesnih pravoslavnih crkava.
Manastir u Brankovini je bogata riznica relikvija, ali i mesto gde su sahranjeni srpski velikani, među kojima je i Desanka Maksimović. U to mesto je došla kao beba, a želja joj je bila da je tu i sahrane.
Upokojeni arhimandrit Joil Bulatović za života je izgovorio mnogo pouka koje se vremenom sve više citiraju, a kroz svaku je isticao koliko je pravoslavna vera čista i koliko verujući trebaju da budu srećni.
Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Miloš Terzić, naglasio je da Pećka patrijaršija predstavlja centar srpske duhovnosti već skoro 800 godina, uz obećanje da će se nastaviti borba za očuvanje srpskih vrednosti na tom prostoru.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Svetosavskom domu u Zemunu dodeljene su stipendije studentima Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, potvrđujući neraskidive veze srpskog i grčkog naroda kroz jezik, veru i kulturu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve blagoslovio mlade akademce i podsetio na nasledstvo Svetog Save.
U okviru studijskog putovanja kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, budući evropski zvaničnici i diplomate iz više od 30 zemalja s pažnjom su slušali poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o duhovnom identitetu, ulozi Crkve u društvu i važnosti dijaloga među različitim kulturama.
U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je pomen stradalima u Martovskom pogromu 2004. godine, a episkop toplički Petar uputio je snažnu poruku o veri, sećanju i nadi u vaskrsenje.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Doček prepisa Bogorodice Trojeručice pretvorio je običnu večernju službu u događaj koji su vernici doživeli kao lični susret, a ne kao crkveni protokol.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
