Ova svetinja zasijala je raskošnom duhovnom radošću na praznik arhangela kome je posvećena. Mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju, a vernici i sveštenoslužitelji, sabrani u jedinstvu i molitvi, učinili su ovaj dan posebnim.
Na praznik Sabora Svetog arhangela Gavrila, Manastir Kumanica blistao je duhovnim sjajem i molitvenom radošću. U ovom svetom hramu, mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u prisustvu mnoštva vernog naroda i sveštenoslužitelja iz različitih eparhija Srpske pravoslavne crkve, dajući proslavi manastirske slave poseban duhovni ugođaj.
Uprkos letnjoj sparini, unutar manastirskih zidina vladao je spokoj, dok je Hor Sveti apostol i jevanđelist Marko iz Podgorice, predvođen dirigenkom Ljudmilom Radović, svojim pojanjem liturgijskom sabranju dao dodatnu dimenziju duhovne lepote i harmonije. Posle zaamvone molitve, liturgijsko slavlje se nastavilo molitvenim hodom oko hrama, gde su u zajedništvu svi prisutni izrekli molitve za mir, blagostanje i duhovni spokoj.
Potom su osveštani slavski darovi, koje su sa velikom ljubavlju pripremili domaćini ovogodišnje slave – Prijepoljci Milica Ljujić i Strahinja Matović sa svojim porodicama. Ovi darovi, simboli duhovnog zajedništva i odanosti, obogatili su slavlje tradicijom. Vladika Atanasije je u svom obraćanju uputio čestitke domaćinima, nastojatelju manastira arhimandritu Nikolaju, njegovom monaškom bratstvu i sestrinstvu, sveštenoslužiteljima i sabranom vernom narodu. Njegove reči bile su izraz zahvalnosti za zajedničko učešće u ovom duhovnom činu i za neprekidnu molitvenu podršku.
SPC / Eparhija mileševska
Krsni hod oko manastirskog hrama
Arhimandrit Nikolaj, nastojatelj Manastira Kumanica, u svojoj besedi izrazio je duboku zahvalnost vladiki Atanasiju, svim gostima i vernicima na prisustvu. Pozvao je sve prisutne u manastirsku trpezariju, gde su domaćini pripremili bogatu slavsku trpezu ljubavi. Ova trpeza, ispunjena gostoljubivošću i ljubavlju, bila je mesto gde su se svi okupljeni nastavili radovati i slavlje, uživajući u domaćoj hrani i pesmi podgoričkog hora. Neki od gostiju su se pridružili horu u pevanju, čime su u velikom duhovnom jedinstvu nastavili slavlje.
Na ovaj način, proslava manastirske slave u Kumanici postala je ne samo vreme duhovnog obogaćenja, već i izraz zajedništva, ljubavi i poštovanja prema svetim arhangelima. Svaka molitva i pesma bila je posvećena Božjoj slavi i časti svetih bestelesnih sila nebeskih, čime je ovaj dan postao svetilište duhovnog uzdignuća i radosti.
Na samoj granici Srbije i Crne Gore, ovaj manastirski kompleks ne samo da odoleva vekovima, već i prkosi nevoljama i nedaćama koje su ga zadesile. Udaljenost i težak prilaz ne sprečavaju ljude svih veroispovesti da dolaze po isceljenje i duhovnu utehu.
Posle prazničnog bdenja s petohlebnicom i čina monašenja mitropolit mileševski Atanasije, kroz molitve i očinske pouke, uputio je čestitke novom vojniku Hristovom, a vernike pozvao da ovaj sveti čin dostojno proslave za trpezom ljubavi.
Vođa nebeskih vojski svojim vatrenim mačem pobeđuje zlo i štiti nas od greha i iskušenja. Molitva ovom svetitelju može ojačati svakog vernika u svakodnevnoj borbi protiv slabosti, donoseći mir, snagu i duhovno uzdizanje na putu ka Carstvu nebeskom.
Kardinal Parolin služio misu i predvodio proslavu uz prisustvo patrijarha Porfirija, visokih crkvenih zvaničnika i državnih lidera, obeležavajući značajan trenutak u istoriji katoličke zajednice u Srbiji.
Na praznik Svetog Stefana Tronoškog, posle bogosluženja, vladika Jerotej besedio je o veri, stradanju i večnom životu, ističući da mošti ovog svetitelja treba da nas podsećaju na snagu jevanđeljske ljubavi.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve oštro je osudio bogohulni čin na drevnom arheološkom nalazištu u Ulpijani i pozvao na molitvu za srpski narod koji trpi nepravdu.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Vođa nebeskih vojski svojim vatrenim mačem pobeđuje zlo i štiti nas od greha i iskušenja. Molitva ovom svetitelju može ojačati svakog vernika u svakodnevnoj borbi protiv slabosti, donoseći mir, snagu i duhovno uzdizanje na putu ka Carstvu nebeskom.
Kardinal Parolin služio misu i predvodio proslavu uz prisustvo patrijarha Porfirija, visokih crkvenih zvaničnika i državnih lidera, obeležavajući značajan trenutak u istoriji katoličke zajednice u Srbiji.
Na praznik Svetog Stefana Tronoškog, posle bogosluženja, vladika Jerotej besedio je o veri, stradanju i večnom životu, ističući da mošti ovog svetitelja treba da nas podsećaju na snagu jevanđeljske ljubavi.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve oštro je osudio bogohulni čin na drevnom arheološkom nalazištu u Ulpijani i pozvao na molitvu za srpski narod koji trpi nepravdu.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Freska Arhanđela Gavrila u hramu u Arilju svedoči o neprolaznoj lepoti i veri, a vekovima nadahnjuje verne i umetnike. Njegova prisutnost večito ostaje simbol svetosti i Božije milosti, duboko ukorenjene u duhovnom nasleđu srpskog naroda.
U ovoj ikoni, koja se u pravoslavnom kalendaru obeležava 17. septembra, spojene su starozavetne vizije i božanske intervencije koje vekovima inspirišu pravoslavnih vernika. Njen simbolički značaj oblikovao je spasenje od požara i očuvao mir u vremenima nevolje.
Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
