Ova svetinja zasijala je raskošnom duhovnom radošću na praznik arhangela kome je posvećena. Mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju, a vernici i sveštenoslužitelji, sabrani u jedinstvu i molitvi, učinili su ovaj dan posebnim.
Na praznik Sabora Svetog arhangela Gavrila, Manastir Kumanica blistao je duhovnim sjajem i molitvenom radošću. U ovom svetom hramu, mitropolit mileševski Atanasije služio je arhijerejsku liturgiju u prisustvu mnoštva vernog naroda i sveštenoslužitelja iz različitih eparhija Srpske pravoslavne crkve, dajući proslavi manastirske slave poseban duhovni ugođaj.
Uprkos letnjoj sparini, unutar manastirskih zidina vladao je spokoj, dok je Hor Sveti apostol i jevanđelist Marko iz Podgorice, predvođen dirigenkom Ljudmilom Radović, svojim pojanjem liturgijskom sabranju dao dodatnu dimenziju duhovne lepote i harmonije. Posle zaamvone molitve, liturgijsko slavlje se nastavilo molitvenim hodom oko hrama, gde su u zajedništvu svi prisutni izrekli molitve za mir, blagostanje i duhovni spokoj.
Potom su osveštani slavski darovi, koje su sa velikom ljubavlju pripremili domaćini ovogodišnje slave – Prijepoljci Milica Ljujić i Strahinja Matović sa svojim porodicama. Ovi darovi, simboli duhovnog zajedništva i odanosti, obogatili su slavlje tradicijom. Vladika Atanasije je u svom obraćanju uputio čestitke domaćinima, nastojatelju manastira arhimandritu Nikolaju, njegovom monaškom bratstvu i sestrinstvu, sveštenoslužiteljima i sabranom vernom narodu. Njegove reči bile su izraz zahvalnosti za zajedničko učešće u ovom duhovnom činu i za neprekidnu molitvenu podršku.
SPC / Eparhija mileševska
Krsni hod oko manastirskog hrama
Arhimandrit Nikolaj, nastojatelj Manastira Kumanica, u svojoj besedi izrazio je duboku zahvalnost vladiki Atanasiju, svim gostima i vernicima na prisustvu. Pozvao je sve prisutne u manastirsku trpezariju, gde su domaćini pripremili bogatu slavsku trpezu ljubavi. Ova trpeza, ispunjena gostoljubivošću i ljubavlju, bila je mesto gde su se svi okupljeni nastavili radovati i slavlje, uživajući u domaćoj hrani i pesmi podgoričkog hora. Neki od gostiju su se pridružili horu u pevanju, čime su u velikom duhovnom jedinstvu nastavili slavlje.
Na ovaj način, proslava manastirske slave u Kumanici postala je ne samo vreme duhovnog obogaćenja, već i izraz zajedništva, ljubavi i poštovanja prema svetim arhangelima. Svaka molitva i pesma bila je posvećena Božjoj slavi i časti svetih bestelesnih sila nebeskih, čime je ovaj dan postao svetilište duhovnog uzdignuća i radosti.
Na samoj granici Srbije i Crne Gore, ovaj manastirski kompleks ne samo da odoleva vekovima, već i prkosi nevoljama i nedaćama koje su ga zadesile. Udaljenost i težak prilaz ne sprečavaju ljude svih veroispovesti da dolaze po isceljenje i duhovnu utehu.
Posle prazničnog bdenja s petohlebnicom i čina monašenja mitropolit mileševski Atanasije, kroz molitve i očinske pouke, uputio je čestitke novom vojniku Hristovom, a vernike pozvao da ovaj sveti čin dostojno proslave za trpezom ljubavi.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dvojica mitropolita, sveštenstvo i vernici iz više eparhija proslavili su slavu svetinje u kojoj vekovima zrači sila Imena Hristovog i isceljuju se ranjene duše.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
