Pete subote posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi osvetljava kako duhovne potrebe i strah Božiji bude posebno čulo za razumevanje reči iz duhovne oblasti. On objašnjava zašto su priče moćan alat u prenošenju istina onima koji imaju dar duhovnosti, dok onima bez tog dara priče ostaju nerazumljive.
Kod onoga kome su, pod dejstvom straha Božijeg i delovanja savesti, razbuđene duhovne potrebe, obrazuje se posebno čulo kojim se odgoneta smisao reči koje se odnose na stvari iz duhovne oblasti, pa makar one bile obučene i u formu priče. Njima priče ne skrivaju istinu, nego je još jasnije razotkrivaju. Ko nema takvo unutrašnje nastrojenje, sluša o duhovnim stvarima, izlaganim putem priče, i ništa ne razume.
Kad bi mu se i bez forme priče izložile duhovne stvari, on bi razumeo reči, ali samu suštinu ne bi shvatio, budući da bi ona upućivala prekor svim njegovim shvatanjima. Ona bi mu izgledala neprikladno, te on ne bi zakasnio da joj se naruga. To i jeste razlog što je Gospod narodu govorio u pričama. Ko ima dar duhovnosti, razumeće priču, a ko nema – ne treba mu ni govoriti. Jer, govoreći, gledajući ne vide, i slušajući ne čuju niti razumeju... jer je otvrdnulo srce ovog naroda. Sposobne, pak, da vide skrivenu istinu, priča nije lišila nameravane pouke: Ko ima, daće mu se, i preteći će mu (Mt. 13,12-15).
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Upouci za četvrtak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj nas podseća na Hristovo obećanje koje ne vara, ali i razotkriva zašto ga ne doživljavamo: „Savest nam ne daje da očekujemo bilo kakvu milost.“
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, za četvrtak druge sedmice Velikog posta, svetitelj upozorava na skrivene zamke neprijatelja, koje se neprimetno uvlače u srce kroz misli i prividnu ispravnost.
Sveti Teofan Zatvornik nas u ponedeljak mesopusne sedmice podseća na učenje apostola Jovana o unutrašnjem preobražaju i ukazuje na to zašto ne treba odlagati duhovno očišćenje.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 33. subotu po Pedesetnici nudi duboko učenje o upornosti u molitvi, podsećajući nas da istinska vera nije samo trenutni zahtev, već svakodnevni poziv na postojanost i duhovnu borbu.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Pravoslavne crkve koje su prihvatile reformisani julijanski, odnosno Milankovićev, kalendar Božić slave 25. decembra po građanskom kalendaru.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
