Bežeći iz Rima, ovaj ugodnik Božji utočište je pronašao u Korintu, gde je upoznao apostola Pavla i postao njegov satrudnik, šireći i sam slavu i veru Isusovu među ljudima.
Sveti Akila, jedan od sedamdesetorice apostola, rodom Jevrejin, živeo je u Italiji sa svojom ženom Priskilom. U vreme kada je car Klaudije naredio proterivanje svih Jevreja iz Rima i Italije, Akila se preselio u Korint. Tu je upoznao apostola Pavla, koji je boravio u njihovom domu godinu i po dana. Tokom tog vremena, Akila i Priskila prihvatili su Hristovu veru i krstili se, započevši tako svoje duhovno putovanje.
Vođeni gorljivom revnošću za Hristovu veru, Akila i Priskila otpratili su apostola Pavla do Efesa, gde su nastavili da mu pomažu u njegovom apostolskom delovanju. Njihova odanost i posvećenost veri bila je toliko velika da je apostol Pavle, pišući Prvu poslanicu Korinćanima iz Efesa, sa ljubavlju i poštovanjem pomenuo Akilu i Priskilu.
Nakon smrti cara Klaudija, Jevrejima je bilo dozvoljeno da se vrate u Italiju, pa su se Akila i Priskila ponovo nastanili u Rimu. Apostol Pavle, pišući Poslanicu Rimljanima iz Korinta, nije zaboravio svoje verne prijatelje i saradnike, pozdravivši ih rečima punim zahvalnosti za njihovu nesebičnu pomoć i žrtvu.
Kao episkop, Akila je neumorno radio na širenju Hristove vere. Krštavao je mnoge, prosvetljavao ih verom, rušio idole, gradio hramove, postavljao sveštenike i širio slavu Sina Božjeg među ljudima. Njegova posvećenost nije ostala nezapažena, a na kraju svog ovozemaljskog života Akila je postradao od ruku ozlobljenih neznabožaca, preselivši se u carstvo Hristovo.
Na ovaj sveti dan, vernici se okupljaju u crkvama, pale sveće i upućuju molitve Svetom apostolu Akili, sećajući se njegove nepokolebljive vere i velikih dela. Njegov život i žrtva ostaju večiti uzor hrišćanskog života i vernosti, podsećajući sve nas na važnost istinskog predanja Bogu i Hristovom putu.
Printsceen/YouTube
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Kada zadržimo oštru reč i, umesto nje, izaberemo blagu, tada pokazujemo da smo razumeli Božju zapovest o ljubavi.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Sveti Dionisije Areopagit je hrišćanski svetitelj koji se smatra jednim od sedamdeset apostola.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Priča o ovoj svetici iz 3. veka nije samo sećanje na prošlost, već živi primer kako vera, hrabrost i predanost mogu osvetliti i najmračnije trenutke naših života.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Sretenje se takođe naziva i "Hristovo sretenje u hramu" ili "Hristovo prikazanje".
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za Mesopusnu nedelju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva zabludu samoupravljanja i pokazuje zašto život bez oslonca na Duha Svetog neminovno skreće u pogrešnom pravcu.
