Bežeći iz Rima, ovaj ugodnik Božji utočište je pronašao u Korintu, gde je upoznao apostola Pavla i postao njegov satrudnik, šireći i sam slavu i veru Isusovu među ljudima.
Sveti Akila, jedan od sedamdesetorice apostola, rodom Jevrejin, živeo je u Italiji sa svojom ženom Priskilom. U vreme kada je car Klaudije naredio proterivanje svih Jevreja iz Rima i Italije, Akila se preselio u Korint. Tu je upoznao apostola Pavla, koji je boravio u njihovom domu godinu i po dana. Tokom tog vremena, Akila i Priskila prihvatili su Hristovu veru i krstili se, započevši tako svoje duhovno putovanje.
Vođeni gorljivom revnošću za Hristovu veru, Akila i Priskila otpratili su apostola Pavla do Efesa, gde su nastavili da mu pomažu u njegovom apostolskom delovanju. Njihova odanost i posvećenost veri bila je toliko velika da je apostol Pavle, pišući Prvu poslanicu Korinćanima iz Efesa, sa ljubavlju i poštovanjem pomenuo Akilu i Priskilu.
Printsceen/YouTube
Ikona Svetog apostola Akile
Nakon smrti cara Klaudija, Jevrejima je bilo dozvoljeno da se vrate u Italiju, pa su se Akila i Priskila ponovo nastanili u Rimu. Apostol Pavle, pišući Poslanicu Rimljanima iz Korinta, nije zaboravio svoje verne prijatelje i saradnike, pozdravivši ih rečima punim zahvalnosti za njihovu nesebičnu pomoć i žrtvu.
Kao episkop, Akila je neumorno radio na širenju Hristove vere. Krštavao je mnoge, prosvetljavao ih verom, rušio idole, gradio hramove, postavljao sveštenike i širio slavu Sina Božjeg među ljudima. Njegova posvećenost nije ostala nezapažena, a na kraju svog ovozemaljskog života Akila je postradao od ruku ozlobljenih neznabožaca, preselivši se u carstvo Hristovo.
Na ovaj sveti dan, vernici se okupljaju u crkvama, pale sveće i upućuju molitve Svetom apostolu Akili, sećajući se njegove nepokolebljive vere i velikih dela. Njegov život i žrtva ostaju večiti uzor hrišćanskog života i vernosti, podsećajući sve nas na važnost istinskog predanja Bogu i Hristovom putu.
Mudrosti ovog svetitelja sabrane u zbirci „Misli za svaki dan u godini“ osvetljavaju život vernom narodu i pružaju duhovnu utehu na svakom koraku godine, otkrivajući neiscrpni izvor inspiracije i smirenja za svakoga ko traži dublje značenje u svom duhovnom putovanju.
Na desnoj obali reke Rače, ispod planine Tare, krije se veličanstvena svetinja iz 13. veka i lekoviti izvor Lađevac, mesto gde vera i priroda zajedno deluju
Narodni običaji i crkvena pravila nose duboku simboliku i značaj u hrišćanskom verovanju. Starešina sestrinstva Manastira Kalenić objašnjava važnost poštovanja svetih kanona prilikom ulaska u svetinju.
Veliki pravoslavni misionar i autor brojnih knjiga otvoreno govori o opasnostima zavisnosti od pornografije i uozorava na njenu povezanost sa nasiljem, kriminalom, pa čak i prelaskom na teške droge, ističući da je to duhovna bolest koja zahteva hitnu pažnju roditelja i društva.
U svojoj knjizi za 11. subotu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik razmatra brak kao prirodni zakon blagoslovljen od Boga, ali i bezbračnost kao duhovno stanje koje može biti potpuno u skladu sa Božjom voljom. Ovo duhovno razmatranje otvara pitanja koja mnogi izbegavaju – šta je zaista prirodno, a šta nas vodi ka višoj spoznaji vere?
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Priča o ovoj svetici iz 3. veka nije samo sećanje na prošlost, već živi primer kako vera, hrabrost i predanost mogu osvetliti i najmračnije trenutke naših života.
Mošti ovog svetitelja, jednog od 12 Hristovih učenika, nakon što su bačene u more, čudesno su doplovile do Liparskih ostrva, gde su dočekane sa velikom radošću, donoseći mnogobrojna čuda vernicima.
Srpska pravoslavna crkva 6. septembra se seća heroja vere, učenika svetih apostola Jovana i Pavla, koji je u svojoj apostolskoj misiji prošao kroz oganj, divlje zveri i tamnicu, neustrašivo svedočeći Hristovu ljubav do samog kraja svog ovozemaljskog života.
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Dan kada SPC obeležava praznik posvećen ovom svetitelju, podseća nas na hrabrost i neustrašivost koju je on pokazao u vremenima kada je hršćanstvo bilo pod pretnjom i nepravdom.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Iako dolazi nakon reakcija drugih kanonskih pravoslavnih crkava, izjava iz kabineta patrijarha jerusalimskog Teofila, u saglasju s ostalim patrijarsima, jasno izražava zabrinutost zbog ugrožavanja duhovne slobode i jedinstva pravoslavlja.
Preporučena u Molitveniku Srpske pravoslavne crkve za jutro i blagosloven početak dana, ova molitva ne donosi samo zaštitu, već pruža utehu i vodi kroz sve izazove života, podsećajući nas na neprekidnu prisutnost nebeskog zaštitnika.
