Bežeći iz Rima, ovaj ugodnik Božji utočište je pronašao u Korintu, gde je upoznao apostola Pavla i postao njegov satrudnik, šireći i sam slavu i veru Isusovu među ljudima.
Sveti Akila, jedan od sedamdesetorice apostola, rodom Jevrejin, živeo je u Italiji sa svojom ženom Priskilom. U vreme kada je car Klaudije naredio proterivanje svih Jevreja iz Rima i Italije, Akila se preselio u Korint. Tu je upoznao apostola Pavla, koji je boravio u njihovom domu godinu i po dana. Tokom tog vremena, Akila i Priskila prihvatili su Hristovu veru i krstili se, započevši tako svoje duhovno putovanje.
Vođeni gorljivom revnošću za Hristovu veru, Akila i Priskila otpratili su apostola Pavla do Efesa, gde su nastavili da mu pomažu u njegovom apostolskom delovanju. Njihova odanost i posvećenost veri bila je toliko velika da je apostol Pavle, pišući Prvu poslanicu Korinćanima iz Efesa, sa ljubavlju i poštovanjem pomenuo Akilu i Priskilu.
Printsceen/YouTube
Ikona Svetog apostola Akile
Nakon smrti cara Klaudija, Jevrejima je bilo dozvoljeno da se vrate u Italiju, pa su se Akila i Priskila ponovo nastanili u Rimu. Apostol Pavle, pišući Poslanicu Rimljanima iz Korinta, nije zaboravio svoje verne prijatelje i saradnike, pozdravivši ih rečima punim zahvalnosti za njihovu nesebičnu pomoć i žrtvu.
Kao episkop, Akila je neumorno radio na širenju Hristove vere. Krštavao je mnoge, prosvetljavao ih verom, rušio idole, gradio hramove, postavljao sveštenike i širio slavu Sina Božjeg među ljudima. Njegova posvećenost nije ostala nezapažena, a na kraju svog ovozemaljskog života Akila je postradao od ruku ozlobljenih neznabožaca, preselivši se u carstvo Hristovo.
Na ovaj sveti dan, vernici se okupljaju u crkvama, pale sveće i upućuju molitve Svetom apostolu Akili, sećajući se njegove nepokolebljive vere i velikih dela. Njegov život i žrtva ostaju večiti uzor hrišćanskog života i vernosti, podsećajući sve nas na važnost istinskog predanja Bogu i Hristovom putu.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Ovaj svetitelj je svojim podvigom i žrtvom, postao svetionik pobožnosti i ljubavi prema Hristu u vremenu kada je progon hrišćana bio na svom vrhuncu. Iako stradalnik, svedoči nam o neugasivoj veri koja prkosi neznaboštvu i smrti.
Priča o ovoj svetici iz 3. veka nije samo sećanje na prošlost, već živi primer kako vera, hrabrost i predanost mogu osvetliti i najmračnije trenutke naših života.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Matiju po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenik Agatonik i drugi svetitelji. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Device Marije Kraljice, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
