Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave dan Svetog Dionisija Areopagita.
Sveti Dionisije Areopagit je hrišćanski svetitelj koji se smatra jednim od sedamdeset apostola.
Poticao je iz znamenite neznabožačke familije iz Atine. Kada je završio filozofiju u Atini otišao je u Misir da još uči. Baš u to vreme Isus Hrist je razapet Isus "i sunce pomrča, i bi tama i u Misiru 3 sata".
Tada Dionisije uzviknu: "Ili Bog Tvorac sveta strada, ili ovaj svet skončava“.
Vratio se se u Atinu gde se oženio Damarom, sa kojom je dobio sinove.
Bio je član najvišega grčkog suda u to vreme, Areopaga, zbog čega mu je i ostalo nazvanje Areopagit. Kada je apostol Pavle propovedao Jevanđelje u Atini, Dionisije sa krstio sa celom svojom porodicom.
Pavle ga je postavio za episkopa Atinskog. Dionisije je ostavio i ženu i dece kako bi se posvetio hrišćanstvu. Putovao je s Pavlom i upznao je sve ostale apostole.
Često je išao u Jerusalim, da vidi Presvetu Bogorodicu, i opisao je taj susret s njom u jednom svom delu. Bio je i na pogrebu Svete Prečiste zajedno sa ostalim apostolima.
Kada je njegov učitelj, apostol Pavle, postradao i Dionisije je poželeo njegovu smrt sebi. Otiša je u Galiju na da propoveda Jevanđelje varvarima, zajedno s Rustikom prezviterom i Elevterijem đakonom.
"Pretrpe mnogo, ali i uspe mnogo. Njegovim trudom mnogi se neznabošci obratiše u veru Hristovu", piše u njegovim žitijama.
Dionisije je sagradio u Parizu malu crkvicu, gde je služio službu Božju. Kada je napunio 90 godina, uhvaćen je i mučen zbog vere u Hrista, zajedno sa Rustikom i Elevterijem. Na kraju su sva trojica pogubljena mačem.
Napisao znamenita dela: o imenima Božjim, o nebesnoj i crkvenoj jerarhiji, o tajanstvenom Bogoslovlju, o Presvetoj Bogorodici.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail
je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica bili su surovi mučeni zbog ispovedanja hrišćanstva.
