Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Prepodobna Sofija Klisurska, koju je Carigradski patrijarh proglasio za svetiteljku 2012. u Kastoriji, iza sebe je ostavila zlokobno proročanstvo koje budi jezu.
Ova svetiteljka, koju je Bogorodica lično privela u svoj manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri, u Kastoriji, u askezi je provela skoro pola veka, a predvidela je Treći svetski rat i molila sve da se pokaju jer će 3/4 čovečanstva nestati sa lica zemlje.
- Bogorodica plače dan i noć i moli svoga sina Božanskog: "Sine moj i bože moj, daj ljudi mudrosti, pomiiluj svet... - pričala je Sveta Sofija.
- Pokajte se, jer su se oblaci gneva Božjeg spustili na zemlju. Veliko zlo će doći zbog velikog greha. Meni su bili pokazani demoni i bilo mi je otkriveno da će mnogo mržnje doći na svet. Ljudi su ogrezli u zlu. Doći će vreme kada ce ljudi jesti ljudsko meso. Pokajte se, deco moja. Budite u molitvi noću i danju, gde kod da idete gde god da ste, gde god da stojite, uvek govorite: "Gospode Isuse Hriste pomiluj me", s ljubavlju se obratite Bogu. Molite se - savetovala je Prepodobna Sofija Klisurska.
youtube/printscreen/Pravoslavlje 888
Prepodobna Sofija Klisurska je veći deo života provela u askezi
- Pribegavajte Bogorodici za pomoć, svi od mladih do starih. Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečenstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena. Imajte ljubavi, smirenja i strpljenja u iskušenjima. Gordost je loša stvar, gordi će biti posramljeni i u paklu. Bogorodici su kolena krvava, toliko se moli za nas. Pokajte se, budite ljubazni, postite, svi smo mi samo gosti na ovoj zemlji. Molite se, držite deset zapovesti, volite jedni druge, budite milostivi, prinosite pokajanje - govorila je i najavila dolazak gneva Božjeg.
- Dolazi gnev Božji. Svi koji žive u besprekornosti i čistoti biće ovenčani vencima i imaće blagoslov Božji. Molim vas, draga deco moja, deco Božja, učinite sve da sačuvate veru, nadu i pokajanje. Ispovedajte se i upražnjavajte vrline. Preklinjem vas, činite dobra dela, da bi blagi duh bio sa vama i dao vam prosvetlenje.
Ko je bila Prepodobna Sofija Klisurska
Prepodobna Sofija (Hotokuridu) je bila rodom iz Ponta, sela u okrugu Ardasi, u svetoj Trapezundskoj Mitropoliji. 1914.godine turci zarobiše njenog muža u radni logor, gde je, najverovatnije, i skončao. Smrt nije poštedela ni njeno dete, nakon čega je mlada udovica otišla u planine, gde se podvizavala u askezi i strogom postu. Tamo joj se javi sveti Georgije i obavesti je o skorom turskom napadu. Sofija je ispričala o javljanju stanovnicima svoga sela. Narod je uspeo da se sakrije i izbegne opasnost. Jednom prilikom brod sa meštanima, koji su plovili iz Sofije u Grčku, samo što nije nastradao. Sveta, ugledavši u morskim talasima Bogorodicu i anđele, zamolila je da ona potone, a da se meštani spasu. Međutim, Bogorodica ih je sve spasila. Kapetan broda, našavši se u neverici od čuda, reče: "Među nama je svetac.“ Ljudi su odgovorili: "Sofija“.
Bogorodica je privela svetiteljku u Svoj manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri, u Kastoriji, gde je Sofija provela u askezi skoro pola veka. Ovde je srela blagočestivog jeromonaha Georgija sa Svete Gore, koji ju je pripremio za monaški život. Svetiteljka je i u svetu živela kao monahinja, noseći crnu odeću udovice i askete, sedela oko ognjišta, mazala lice pepelom da bi sakrila svoju lepotu. Većinu vremena je provodila u osami, samo sa Bogom, iako je manastir ostajao bez monaha. Trpela je ljute zime, kada se temperatura spuštala i do -15 stepeni i veliku vlažnost tih prostora. Kada su joj predlagali da zapali vatru, ona je uzvraćala dugim razvučenim „Ne!“ koje do dan-danas odjekuje u ušima onih koji su ga čuli. Svetiteljka je išla bosa, odeća je podsećala na dronjke i bila je potpuno neprikladna za to podneblje. Poklanjali su joj novu odeću, ali je ona nije nosila. Davala je onima kojima je bila potrebna. Spavala je sveta na slami, stavljajući oštro kamenje ispod sebe. Nije se nikada kupala, niti češljala. Vlasi su joj od toga postale vrlo grube. Kada je jednom bila prinuđena da ih skloni sa lica kako bi videla, morala je da seče vlasi makazama za šišanje ovaca. Ali, bez obzira na sve, kosa joj je blauhala.
youtube/printscreen/Pravoslavlje 888
Sveta Sofija
Jela je najskromniju hranu. Obično se sastojala od svega što se moglo naći u okruženju: pečurke,mahovina, korov, paprat, lišće sa drveća, ubuđali slani paradajz. Subotom i nedeljom je sipala u tanjir po kašiku maslinovog ulja. Drugi dan bi otvarala riblje konzerve i jela ih je tek nakon što se nahvata plesan. Hranila se iz rđave bakarne činije, i nikako nije stradala od toga. Kada ju je okolina ukoravala za takve krajnosti, ona bi odgovarala: "Učim svoju plot.“
Iako je prema sebi bila tako stroga, prema drugima je bila neverovatno dobra i blaga. Od novca koji bi dobijala, nije zadržavala ni jednu drahmu za sebe. Sve je delila onima u nuždi. Meštanke, potonje starice manastira u Klisuri, iako su govorile na grčkom i vlaškom jeziku i nisu razumele pontijski jezik, mnogo su volele Sofijino društvo. Sofija je usmeravala neudate, odlutale devojke. Brinula se o tome da se udaju. Davala je novac u miraz, priloge za njih i prizivala Majku Božiju u zaštitu. "Bogorodica vas neće ostaviti“-govorila je svetiteljka.
Prepodobna Sofija nikada nikog nije ljutila i žalostila. Ako bi osetila da čoveka grize neka muka, prolazila je pored i rekavši nekoliko reči, udaljila bi se. Ljudi su je pratili,iako nisu razumeli ni reči. Svetiteljka ih je tešila, davala savete, jačala Božanstvenom blagodaću. Narod je odlazio preporođen. Svetiteljka je često ponavljala: "Dolaze Bogorodici crni, odlaze beli". Od jereja, monaha i mirjana čula je za mnoga iskušenja. Nikada nikome nije sudila. Govorila bi: "Praštajte, jer je i Bog vama oprostio.“
Volela je životinje. Jedna medvedica iz šume, dolazila je kod svete i jela iz ruku, nakon čega bi se, polizavši njene ruke i noge, vraćala u šumu. Ostavljala je sveta na prozoru mrve hleba za ptice. Dok se svetica molila, ptice bi kružile i cvrkutale. Sve je izgledalo kao u raju pre grehovnog pada.
youtube/printscreen/Pravoslavlje 888
Sveta Sofija Klisurska
Svetici se javila Bogorodica sa svetiteljima. Jednom se ozbiljno razbolela. Imala je upalu slepog creva ili bruh...tako da ju je od bolova prelamalo na pola. Ali se nije obraćala lekarima, govorila je: „Doći će Bogorodica i odneti bol.“ Prinosila je na ranu fitilj od kandila. Rana bi se zagnojila i širio se neprijatam zapah. Onda joj se javila Presveta Bogorodica, arhangel Gavrilo i sveti Georgije. „Sada ćemo te seći“-obratio se arhangel. Svetica uzvrati: „Grešna sam. Dozvolite prvo da se ispovedim i pričestim, a onda secite.“ „Operisaćemo te“-rekao je arhangel. Tako se i dogodilo. Sofija je ozdravila i često je, nestideći se, podizala bluzu i haljinu da pokaže ožiljak koji je sam od sebe zarastao.
Upokojila se Sofija 6.maja 1974. Godine. Mošti su obretene 1982.godine i mnogo dana su blagouhale na bosiljak.
Sveti Teofan objašnjava da, iako spoljašnje nije neophodno, ono ipak ima svoju vrednost kada odražava unutrašnje stanje duše. Problem nastaje kada se fokusiramo isključivo na vidljivo, misleći da smo ispunili sve dužnosti, dok zapravo zaboravljamo na unutrašnji sadržaj. To nas može dovesti do površnosti i udaljenosti od pravog duhovnog života. On savetuju da uvek težimo ka unutrašnjem, koristeći spoljašnje kao sredstvo izražavanja naše vere. Pravi duhovni napredak zahteva pažnju prema sebi, trezvenost i hrabrost. Ove vrline su ključne za prevazilaženje sklonosti ka onom što je nisko i prolazno.
Sveti Teofan kritikuje one koji smatraju da post nije obavezan ili da im može škoditi. Objašnjava da je ova vrsta opravdanja često samo izgovor za nepošćenje. Post se ne bi trebao shvatiti kao nešto što uništava telo, već kao alat za umrtvljenje telesnih strasti. On ističe da, iako postoje ljudi koji imaju zdravstvene razloge zbog kojih ne mogu postiti, takvi su u manjini. Glavni uzrok odbacivanja posta, prema njemu, leži u nedostatku stvarne želje za duhovnim napretkom.
Sveti Teofan naglašava da je srce koje je ispunjeno dobrotom neprestano žudi za prilikama da čini dobro. Kao što gladan čovek ne zaboravlja hranu dok ne utaži svoju glad, tako i istinski dobri ljudi ne miruju dok ne ostvare dobra dela. Kada to postignu, oni se ne zadržavaju na onome što su učinili, već gledaju unapred, težeći novim izazovima i prilikama. U svetu prepunom buka i samopromocije, Sveti Teofan nas podseća da je prava snaga u skromnosti, u delima koja se ne očekuju da budu primećena.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta priraju i grehovi predaka.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Sveti Teofan u misli za 16. nedelju po Pedesetnici naglašava značaj lične odgovornosti i aktivnog angažovanja u duhovnom životu. On koristi metaforu talanata kako bi podstakao svakog pojedinca da prepozna i iskoristi darove koje je dobio od Boga. Važno je shvatiti da svi imamo različite sposobnosti i prilike, ali je ključno da se fokusiramo na ono što imamo i kako možemo to iskoristiti za duhovni napredak.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail
je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Sveti Grigorije rukopoložio je mnoge sveštenike, osnivao škole i postavljao u njima učitelje, a Sveti Mihail
je na molbu velikog kneza Vladimira poslat od patrijarha Carigradskog u Rusiju, da krštava neznabožni narod.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom, i takav je ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem.
Kada je počelo gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud. Sudija mu je tražio da se pokloni idolima, ali mu Hariton rekao: "Svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji“.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
