Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Prepodobna Sofija Klisurska, koju je Carigradski patrijarh proglasio za svetiteljku 2012. u Kastoriji, iza sebe je ostavila zlokobno proročanstvo koje budi jezu.
Ova svetiteljka, koju je Bogorodica lično privela u svoj manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri, u Kastoriji, u askezi je provela skoro pola veka, a predvidela je Treći svetski rat i molila sve da se pokaju jer će 3/4 čovečanstva nestati sa lica zemlje.
- Bogorodica plače dan i noć i moli svoga sina Božanskog: "Sine moj i bože moj, daj ljudi mudrosti, pomiiluj svet... - pričala je Sveta Sofija.
- Pokajte se, jer su se oblaci gneva Božjeg spustili na zemlju. Veliko zlo će doći zbog velikog greha. Meni su bili pokazani demoni i bilo mi je otkriveno da će mnogo mržnje doći na svet. Ljudi su ogrezli u zlu. Doći će vreme kada ce ljudi jesti ljudsko meso. Pokajte se, deco moja. Budite u molitvi noću i danju, gde kod da idete gde god da ste, gde god da stojite, uvek govorite: "Gospode Isuse Hriste pomiluj me", s ljubavlju se obratite Bogu. Molite se - savetovala je Prepodobna Sofija Klisurska.
youtube/printscreen/Pravoslavlje 888
Prepodobna Sofija Klisurska je veći deo života provela u askezi
- Pribegavajte Bogorodici za pomoć, svi od mladih do starih. Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečenstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena. Imajte ljubavi, smirenja i strpljenja u iskušenjima. Gordost je loša stvar, gordi će biti posramljeni i u paklu. Bogorodici su kolena krvava, toliko se moli za nas. Pokajte se, budite ljubazni, postite, svi smo mi samo gosti na ovoj zemlji. Molite se, držite deset zapovesti, volite jedni druge, budite milostivi, prinosite pokajanje - govorila je i najavila dolazak gneva Božjeg.
- Dolazi gnev Božji. Svi koji žive u besprekornosti i čistoti biće ovenčani vencima i imaće blagoslov Božji. Molim vas, draga deco moja, deco Božja, učinite sve da sačuvate veru, nadu i pokajanje. Ispovedajte se i upražnjavajte vrline. Preklinjem vas, činite dobra dela, da bi blagi duh bio sa vama i dao vam prosvetlenje.
Ko je bila Prepodobna Sofija Klisurska
Prepodobna Sofija (Hotokuridu) je bila rodom iz Ponta, sela u okrugu Ardasi, u svetoj Trapezundskoj Mitropoliji. 1914.godine turci zarobiše njenog muža u radni logor, gde je, najverovatnije, i skončao. Smrt nije poštedela ni njeno dete, nakon čega je mlada udovica otišla u planine, gde se podvizavala u askezi i strogom postu. Tamo joj se javi sveti Georgije i obavesti je o skorom turskom napadu. Sofija je ispričala o javljanju stanovnicima svoga sela. Narod je uspeo da se sakrije i izbegne opasnost. Jednom prilikom brod sa meštanima, koji su plovili iz Sofije u Grčku, samo što nije nastradao. Sveta, ugledavši u morskim talasima Bogorodicu i anđele, zamolila je da ona potone, a da se meštani spasu. Međutim, Bogorodica ih je sve spasila. Kapetan broda, našavši se u neverici od čuda, reče: "Među nama je svetac.“ Ljudi su odgovorili: "Sofija“.
Bogorodica je privela svetiteljku u Svoj manastir Rođenja Presvete Bogorodice u Klisuri, u Kastoriji, gde je Sofija provela u askezi skoro pola veka. Ovde je srela blagočestivog jeromonaha Georgija sa Svete Gore, koji ju je pripremio za monaški život. Svetiteljka je i u svetu živela kao monahinja, noseći crnu odeću udovice i askete, sedela oko ognjišta, mazala lice pepelom da bi sakrila svoju lepotu. Većinu vremena je provodila u osami, samo sa Bogom, iako je manastir ostajao bez monaha. Trpela je ljute zime, kada se temperatura spuštala i do -15 stepeni i veliku vlažnost tih prostora. Kada su joj predlagali da zapali vatru, ona je uzvraćala dugim razvučenim „Ne!“ koje do dan-danas odjekuje u ušima onih koji su ga čuli. Svetiteljka je išla bosa, odeća je podsećala na dronjke i bila je potpuno neprikladna za to podneblje. Poklanjali su joj novu odeću, ali je ona nije nosila. Davala je onima kojima je bila potrebna. Spavala je sveta na slami, stavljajući oštro kamenje ispod sebe. Nije se nikada kupala, niti češljala. Vlasi su joj od toga postale vrlo grube. Kada je jednom bila prinuđena da ih skloni sa lica kako bi videla, morala je da seče vlasi makazama za šišanje ovaca. Ali, bez obzira na sve, kosa joj je blauhala.
youtube/printscreen/Pravoslavlje 888
Sveta Sofija
Jela je najskromniju hranu. Obično se sastojala od svega što se moglo naći u okruženju: pečurke,mahovina, korov, paprat, lišće sa drveća, ubuđali slani paradajz. Subotom i nedeljom je sipala u tanjir po kašiku maslinovog ulja. Drugi dan bi otvarala riblje konzerve i jela ih je tek nakon što se nahvata plesan. Hranila se iz rđave bakarne činije, i nikako nije stradala od toga. Kada ju je okolina ukoravala za takve krajnosti, ona bi odgovarala: "Učim svoju plot.“
Iako je prema sebi bila tako stroga, prema drugima je bila neverovatno dobra i blaga. Od novca koji bi dobijala, nije zadržavala ni jednu drahmu za sebe. Sve je delila onima u nuždi. Meštanke, potonje starice manastira u Klisuri, iako su govorile na grčkom i vlaškom jeziku i nisu razumele pontijski jezik, mnogo su volele Sofijino društvo. Sofija je usmeravala neudate, odlutale devojke. Brinula se o tome da se udaju. Davala je novac u miraz, priloge za njih i prizivala Majku Božiju u zaštitu. "Bogorodica vas neće ostaviti“-govorila je svetiteljka.
Prepodobna Sofija nikada nikog nije ljutila i žalostila. Ako bi osetila da čoveka grize neka muka, prolazila je pored i rekavši nekoliko reči, udaljila bi se. Ljudi su je pratili,iako nisu razumeli ni reči. Svetiteljka ih je tešila, davala savete, jačala Božanstvenom blagodaću. Narod je odlazio preporođen. Svetiteljka je često ponavljala: "Dolaze Bogorodici crni, odlaze beli". Od jereja, monaha i mirjana čula je za mnoga iskušenja. Nikada nikome nije sudila. Govorila bi: "Praštajte, jer je i Bog vama oprostio.“
Volela je životinje. Jedna medvedica iz šume, dolazila je kod svete i jela iz ruku, nakon čega bi se, polizavši njene ruke i noge, vraćala u šumu. Ostavljala je sveta na prozoru mrve hleba za ptice. Dok se svetica molila, ptice bi kružile i cvrkutale. Sve je izgledalo kao u raju pre grehovnog pada.
youtube/printscreen/Pravoslavlje 888
Sveta Sofija Klisurska
Svetici se javila Bogorodica sa svetiteljima. Jednom se ozbiljno razbolela. Imala je upalu slepog creva ili bruh...tako da ju je od bolova prelamalo na pola. Ali se nije obraćala lekarima, govorila je: „Doći će Bogorodica i odneti bol.“ Prinosila je na ranu fitilj od kandila. Rana bi se zagnojila i širio se neprijatam zapah. Onda joj se javila Presveta Bogorodica, arhangel Gavrilo i sveti Georgije. „Sada ćemo te seći“-obratio se arhangel. Svetica uzvrati: „Grešna sam. Dozvolite prvo da se ispovedim i pričestim, a onda secite.“ „Operisaćemo te“-rekao je arhangel. Tako se i dogodilo. Sofija je ozdravila i često je, nestideći se, podizala bluzu i haljinu da pokaže ožiljak koji je sam od sebe zarastao.
Upokojila se Sofija 6.maja 1974. Godine. Mošti su obretene 1982.godine i mnogo dana su blagouhale na bosiljak.
Po učenju jednog od najvećih duhovnika dvadesetog veka, broj koji već više od dve hiljade godina nosi misteriju ima duboku povezanost između ljudske prirode, ekonomije i duhovnosti, a kroz podsećanje na reči Jevanđelja upozorava da se u isto vreme ne može služiti i Bogu i mamonu.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Iako su mnogi u potrazi za zemaljskom slavom, da im imena budu upisana u istoriji, to je tek senka onoga što je pravi cilj – besmrtno sećanje u životu večnom.
Drevne mudrosti ugodnika Božjih o ljubavi, oproštaju, molitvi i zajedništvu osvetljavaju put ka sreći i harmoniji u svakom domu. Kroz ove večne poruke možemo pronaći rešenje za mnoge izazove koji se pojavljuju u porodičnim odnosima.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
Predstavljajući svetu postavku posvećenu Visokim Dečanima, poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio na neprocenjivu vrednost svetinja na Kosovu i Metohiji, koje su ujedno i simbol duhovne borbe i opstanka.
Joga, prema stavu sveštenika Marka Jeftića, nije samo fizička vežba, već duhovna praksa koja potiče iz hinduizma i drugih mnogoboćačkih religija, te predstavlja opasnost za pravoslavne hrišćane jer vodi ka povezivanju sa demonima.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Kao prvi ugodnik Božji koji je sledio Isusa, nazvan je Prvozvani, a nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja, primio je Duha Svetoga zajedno sa ostalim apostolima. Od Galilejskog mora do obala Dunava i Kijevskih gora, ostavio je neizbrisiv trag, propovedajući ljubav, veru i snagu krsta, čak i pred licem smrti, a 13. decembar kada ga molitveno proslavljamo, mnoge porodice u srpskim zemljma obeležavaju i kao krsnu slavu.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
Iako je smenjen, Strikland je nastavio sa javnim kritikama i pozvao crkvene lidera da se bore za očuvanje vere i tradicije, ističući ozbiljnu duhovnu opasnost koja preti Crkvi.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Crkva i savremena medicina u ozbiljnom su sukobu već decenijama oko različitog pristupa i shvatanja mentalnih oboljenja. Dok medicina mentalne bolesti vidi kao psihičke poremećaje, uzrokovane biološkim, genetskim, psihološkim i socijalnim faktorima, Crkva ih često tumači kroz duhovnu prizmu - kao čist primer opsednutosti čoveka demonima.
Ova tradicija je bila prisutna kod katoličkog stanovništva Balkana, gde je tetoviranje služilo za zaštitu žena od harema, a muškaraca od regrutacije u janjičare. Tetovirani Simboli su često bili povezani sa krstom. Iako se običaj uglavnom praktikovao među adolescentima, i danas ga je moguće videti kod starijih žena, kao trag drevnih običaja iz vremena Osmanskog carstva.
U svetinji nadomak Mionice, „najluđa noć“ postaje prilika za duhovnu obnovu i liturgijsko slavlje, daleko od greha i svetovnih iskušenja, kroz molitvu, pričešće i smirenje, dok svet izdiše pod teretom „greha, bluda i Sodome“.
