Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
U protekloj nedelji svedočili smo zastrašujućim događajima koji unose nemir. Bliski Istok se guši u krvi, dok se još nisu utišali bubnjevi rata u Ukrajini. Mnogi koriste priliku da se vrate pisanju Svetog Pajsija i njegovim proročkim rečima, koje nekada možda nisu najjasnije, ali već i na prvo čitanje dovoljno osvetljavaju situaciju u kojoj smo se našli.
„Bliski Istok će postati bojno polje ratova,” reči starca Pajsija koje se često ponavljaju u mnogim zapisima. U jednom od tih zapisa, starac Pajsije kaže: „Doći će vreme kada će Rusi sići kod Jevreja, tamo gde će se voditi rat. To će biti redovna vojska. Od njih nećete pretrpeti ništa. Međutim, od neprijateljskih pretrpećete mnogo.”
U njegovim rečima jasno je ko su Rusi, ko su Jevreji i gde se vode ratovi. Jasno je i šta je redovna vojska, ali reči starca Pajsija „od neprijateljskih pretrpećete mnogo” ostavljaju prostora za različita tumačenja. Starac Pajsije dalje kaže: „Ako prođu kroz Avlonu, radujte se Makedoniji. Ako prođu kroz Makedoniju, kroz Egnatijsku put, teško Makedoniji. Dogodiće se veliko zlo.”
Grčki pravoslavni sajt “Vima Orthodoxias”, podseća da je Sveti Pajsije govorio: „Bliski Istok će postati bojno polje ratova, u kojima će učestvovati i Rusi. U Carigradu će se odvijati veliki rat između Rusa i Evropljana (NATO), i prolijeće se mnogo krvi. Grčka neće imati primarnu ulogu u ovom ratu, ali će joj biti dat Carigrad, ne zato što nas Rusi poštuju, već zato što neće naći drugo bolje rešenje i doći će do ovog sporazuma s Grčkom, jer će ih pritiskati teške okolnosti tog trenutka.”
Takođe, Sveti Pajsije je govorio da će Bog urediti da svi u ovom ratu budu poraženi. „Niko neće otići kao pobednik. Palestina će biti bojno polje, a Mrtvo more grobnica. Ovo će biti prvo poluvreme, ali će postojati i drugo poluvreme,” prorokovao je starac Pajsije.
Možda ovim proročanskim rečima otac Pajsije želi da nam kaže da će Treći svetski rat početi iz delova Sirije i Palestine, a zatim će se proširiti na Malu Aziju i Carigrad, današnji Istanbul.
„Posle ovih događaja, čovek će doći do ćorsokaka i tada će svi tražiti da saznaju o Jevanđelju i Svetom Pismu. Hristos će se sažaliti nad svetom i pokazati znak da bi poverovali. Tada će se tražiti onaj ko je neveran.”
Dok svet gleda ka neizvesnoj budućnosti, mudrost Svetog Pajsija nas poziva da se okrenemo unutrašnjem miru i duhovnoj snazi. U tim trenucima, kada se čini da su ratovi neizbežni, njegova proročanstva nas podsećaju da uvek postoji put ka veri, ljubavi i pomirenju. U svetlu tih reči, pozvani smo da preispitamo svoje mesto u svetu i da budemo svetlost u tami, pronalazeći snagu u veri i ljubavi.
Nakon godina borbe sa unutrašnjom tamom, ovaj mladić je u Svetom Pismu pronašao snagu da se kroz molitvu oslobodi svih patnji.
Proročanstva tri najveća pravoslavna oca, kada je u pitanju rat na Bliskom Istoku, se često povezuju sa konceptom "Poslednjih vremena“, koji se odnosi na situacije krize i duhovnog preporoda.
Iskrena duhovna povezanost sa Bogom i svetima može doneti utehu i isceljenje u trenucima fizičkih i duhovnih izazova.
Od iznenadnog plamena koji je zahvatio Notr Dam 2019. godine do nedavnog uništenja crkve u Kvebeku, nameće se pitanje misterioznih nesreća koje pogađaju hrišćanske crkve širom Francuske i Kanade i koja je povezanost između tih incidenata, političkih figura i duhovnih pitanja koja ostavljaju vernike u strahu.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.
U vremenu sve većih globalnih napetosti, mnogi vernici sve češće posežu za zapisanim upozorenjima svetih otaca. Od Svetog Pajsija do starca Jefrema, njihove poruke danas zvuče kao odjek stvarnosti koja se upravo pred nama odvija.
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Bez datuma i senzacionalizma, ali s rečima koje odzvanjaju kroz vekove – šta nam svetitelji poručuju o ratu, padu Crkve i iskušenjima koja dolaze
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
