Manastir Svete Trojice – Stanjevići, nalazi se u ataru sela Pobori, kod Budve na 800 metara nadmorske visine. Obnova manastira završena je 2018. godine i danas je to jedano od mesta koje obilazi verni narod iz celog sveta.
Prema predanju, ovaj svetionik srpske duhovnost osnovao je u prvoj polovini 14.veka, plemić Nikola Stanjević čija bista krasi ulazak u manastir. Nakon turskih upada u Cetinje, vladika Danilo prelazi u manastir Stanjevići 1714. godine i tu gradi hram posvećen Svetoj Trojici, dok nekadašnji dvorac Crnojevića obnavlja i pretvara u manastirski konak.
U manastiru Stanjevići 1780. godine bila je otvorena bogoslovska škola koju je pohađao i Sveti Petar Cetinjski .
printskrin youtube Hram
Dr Pavle Kondić, monah manastira Stanjevići, kaže da je manastir pretrpeo velike štete, no ipak je opastao.
- Sedam vekova istorije našeg manastira, sa usponima i padovima, vremenom procvata, stradanja i razaranja su iza svetinje. Od 1869. godine je bio gomila kamenja, kao posledica razaranja.
Printscreen/Youtube/RTS Mesto za nas - Zvanični kanal
Dr Pavle Kondić, monah manastira Stanjevići.
Savremena obnova manastira otpočela je 1994. godine blagoslovom vladike Amfilohija i imenovanjem jeromonaha Dimitrija Blagojevića.
On je deset godina vodio obnovu manastira, sve do prerane smrti, 2004. godine. Njegov rad nastavio je jeromonah Jefrem Dabanović, sadašnji iguman.
- Te godine kada smo prišli svetinji osetili smo lepotu i snagu istorije ovog mesta. Želeo sam da bude obnovljena na visini ono što joj je pripadalo kroz istoriju. Bio sam na čelu kolone, tada sam okretao mešalicu, a sad okrećem brojanicu, pošto je manastir obnovljen. Elan koji mi je Bog dao je pokretao ljude - kaže iguman Jefrem.
Printscreen/Youtube/RTS Mesto za nas - Zvanični kanal
Jeromonah Jefrem Dabanović, sadašnji iguman.
U okviru manastira je vinarija, koja godišnje proizvede 3.000 litara vina, kao i radionica za izradu voštanih sveća.
Bibliotka puna zaveštanih knjiga
AP Darko Vojinovic
Četiri godine bez mitropolita Amfilohija, a njegov duh i dalje obasjava verni narod.
Bogatstvo manastira je i bilioteka sa oko 20.000 knjiga koje je vladika Amfilohije zaveštao manstiru kao i spomen-sobu s brojnim predmetima koje je vladika koristio za života.
Posle svake nedeljne liturgije u manastiru Stanjevići verujući narod iz čitavog sveta uz razgovor ostaje na Agape trpezi ljubavi. Mnogi verujući put ka svom duhovnom uzrastanju pronalaze i kroz duhovne razgovore s igumanom manastira ocem Jefremom.
- Sloboda je stvar kada čovek može da se izjasni, kada unutrašnje stanje može da iznese. Čovek je ono što je unutra, treba da pokaže lepo i ono što ga muči - govori duhovnik i napominje da se ovde izražavaju u umetnosti i umetnici, sviranjem instrumenata.
On kaže da kulturu naroda pokazuej groblje i muzika, koji sluša, ali i napominje da sva blaga sveta nisu vredna ako izgubimo svoju dušu u ovom vremenu burnih informacija, koje neprestano prolaze kroz naše umove.
Bratstvo manastira Stanjević svakog 6. maja održava i bogosluženje u takođe obnovljenoj crkvi Svetog Đorđa na obližnom brdu Đurđevac gde su i ostataci istoimene tvrđave koju je podigao vojvoda Đurđe Đurašković Crnojević.
Ovaj incident je deo tenzija između lokalne zajednice i vernika Srpske pravoslavne crkve, koji su ranije postavila jarbol sa trobojkom u skladu sa Temeljnim ugovorom.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U saopštenju se navodi, budući da su uhapšeni mladići vernici iz Eparhije budimljansko-nikšićke, ljudska je dužnost da se tim povodom uputi protest albanskim institucijama u južnoj srpskoj pokrajini.
Mitropolit je istakao i značaj očuvanja i pravilne restauracije ove ikone koja je kroz vekove prešla dug put, od svetih mesta na istoku do današnjeg Cetinja.
Veliki praznik obeležava se danas među vernicima SPC, a posebno radosno i svečano je u Cetinjskom manastiru.
U Hramu Hristovog Vakrsenja, vernici, arhijereji i sveštenstvo okupili su se da odaju počast duhovnom vođi, čija je posvećenost i ljubav prema narodu ostavila neizbrisiv trag.
Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice je imao burnu istoriju, a priču o čudu koje se vezuje za to sveto mesto podelio je ovaj sveštenjak koji bez struje i vode živi na ostrvu na kom je ovaj Božji hram.
U porti hrama Blagovesti Presvete Bogorodice, preko svetog znamenja krsta s ocilima, osvanula je petokraka zvezda – simbol koji podseća na mračna vremena i sećanje na bolne rane pravoslavnog naroda.
Legenda kaže da je šire područje Fruške gore još od davnina bilo bogato svetilištima, a tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru postojalo je više od 35 manastira.
Arheolozi su prilikom iskopavanja tokom restauracije katedrale Notr Dam otkrili izuzetne skulpture, iako su imali samo pet nedelja za iskopavanje.
Monahinja Marija iz manastira Beška na Skadarskom jezeru, sestra Dragutina Lalatovića, jednog od uhapšenih mladića na slavi manastira Dečani, poručila je da je hapšenje test vere. Ona je istakla da Dragutin, poznat po humanitarnom radu i podršci srpskom narodu na Kosovu.
Svetinja u Izvoru, jedinstven po tome što brine o osobama sa smetnjama u razvoju, pod zaštitom je Republike Srbije kao spomenik kulture.
Isprobajte recept za mekano i mirisno pecivo koje je idealno za svaki dan posta na ulju, ali i za svečane prilike. Priprema je jednostavna, a ukus nezaboravan – biće to ljubav na prvi zalogaj!
Sveštenik StevanJovanović je rekao da je post, pre svega, vežbanje u uzdržanju navodeći da su danas ta vežba i askeza potrebnije više nego ikada.
Film „Božiji čovek“, posvećen životu i delu Svetog Nektarija, biće dostupan na Netfliksu. Ovo ostvarenje je postalo međunarodni filmski fenomen, osvojivši nagrade na mnogobrojnim filmskim festivalima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Posle učestalih žalbi veroučitelja i roditelja iz Loznice, Eparhija šabačka oglasila se saopštenjem pozivajući na sprečavanje svih oblika diskriminacije u srpskim školama, uključujući i onu kojoj su izloženi učenici koji žele da pohađaju versku nastavu.
Sveštenici i monasi Srpske pravoslavne crkve moraju da nose bradu, za razliku od katoličkih sveštenika, i ona predstavlja neodvojivi deo njihovog identiteta.
Na praznik Svetog Andreja, kojeg Carigradska patrijaršija obeležava 30. novembra, papinska delegacija predvođena kardinalom Kočom i patrijarh Vartolomej obnovili su zajednički duh ekumenskog dijaloga.