O vremenu podizanja hrama i njegovom osnivaču nema podataka ni u drugim pisanim izvorima srednjeg veka, a prema narodnom predanju manastir je podigao despot Stefan Lazarević
Manastir Koporin se nalazi u udolini istoimene reke, na tri kilometara od Velike Plane, u trouglu koji čini put Velika Plana – Smederevska Palanka – Rača. Smešten je u prostoru valovite Šumadije i okružen bogatim poljima zasejanih pšenicom i kukuruzom, kao i zasadima vinograda i voćnjaka.
Danas nije poznato kada je manastir Koporin tačno podignut niti ko je njegov ktitor, pošto nisu sačuvani primarni izvori karakteristični za srpske srednjovekovne manastire: osnivačka povelja, ktitorski natpis i ktitorska kompozicija.
O vremenu podizanja hrama i njegovom osnivaču nema podataka ni u drugim pisanim izvorima srednjeg veka, a prema narodnom predanju manastir je podigao despot Stefan Lazarević. Portret despota Stefana na južnoj strani zapadnog zida hrama svedoči o nekakvom njegovom učešću, ali kako u ruci ne nosi model crkve, što je prema ondašnjim ikonografskim kanonima bio uobičajen znak ktitorstva, mnogi istraživači izražavaju sumnju da je jedan tako skroman manastir mogao biti njegova zadužbina.
Radije iznose pretpostavku da je bio "suktitor", tj. onaj koji je završio od drugog već započeti manastir ili ga oduzeo nekom velikašu zbog "nevere". U nedostatku pisanih podataka, vreme osnivanja manastira se takođe procenjuje na osnovu analize starosti i sadržaja portreta despota Stefana.
Ako se pretpostavi da je portret ktitorska kompozicija, sledi da je manastir podignut u periodu između 1402, u periodu posle bitke kod Angore.
Molitvama sveštenika rođeno više od 2.000 dece
Schutterstock
Majka i dete, ilustracija.
Manastir Koporin kod Velike Plane je poznat po tome što tu dolaze žene, koje imaju problem sa začećem, iz čitavog sveta da bi im sveštenik očitao molitvu za potomstvo. U manastirskoj crkvi pored moštiju Svetog despota Stefana Lazarevića, sveštenici svakodnevno čitaju molitve za potomstvo.
Poznati slikar i ikonopisac iz Beograda je u znak zahvalnosti crkvi poklonio ikonu većeg formata u čijem uglu je napisano ime devojčice tj. njegove ćerke. On je dobio ćerku, nakon što se sa suprugom molio u ovoj svetinji.
Roditelji dolaze redovno da se zahvale Gospodu i Svetom despotu Stafanu Lazareviću zbog blagoslovenog potomstva. Iz svetinje poručuju samo jedno: "Blažen je onaj koji bogougodno vaspita decu svoju".
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
Sveštenik Oliver Subotić navodi da svaka žena koja se sprema na abortus treba da razgovara sa sveštenikom svoje verske zajednice i da nakon toga donese tu odluku.
Sveti episkop Konstantianijski Nifon na jednostavan način je objasnio šta se dešava kada u hramu pričamo o svakodnevnim stvarima i ogovaramo, umesto da u tišini i skrušenosti upućujemo molitve Bogu.
Mitropolit Epifanije je optužio SPC da podriva crkveni poredak time što je dala Tomos Makedoncima i zapretio da Ukrajina neće dozvoliti – makedonski scenario.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Monahinja Efimija otkrila je detalje i o svom ocu Vladanu, partizanu i bivšem logorašu, koji je preživeo strahovitu avanturu bežanja iz logora, uključujući i neverovatnu priču o tome kako je spasio jednog Jevrejina i postao pilot u NOB-u, što joj je delovalo kao fantastična priča dok nije pronašla dokaze.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
