O vremenu podizanja hrama i njegovom osnivaču nema podataka ni u drugim pisanim izvorima srednjeg veka, a prema narodnom predanju manastir je podigao despot Stefan Lazarević
Manastir Koporin se nalazi u udolini istoimene reke, na tri kilometara od Velike Plane, u trouglu koji čini put Velika Plana – Smederevska Palanka – Rača. Smešten je u prostoru valovite Šumadije i okružen bogatim poljima zasejanih pšenicom i kukuruzom, kao i zasadima vinograda i voćnjaka.
Danas nije poznato kada je manastir Koporin tačno podignut niti ko je njegov ktitor, pošto nisu sačuvani primarni izvori karakteristični za srpske srednjovekovne manastire: osnivačka povelja, ktitorski natpis i ktitorska kompozicija.
O vremenu podizanja hrama i njegovom osnivaču nema podataka ni u drugim pisanim izvorima srednjeg veka, a prema narodnom predanju manastir je podigao despot Stefan Lazarević. Portret despota Stefana na južnoj strani zapadnog zida hrama svedoči o nekakvom njegovom učešću, ali kako u ruci ne nosi model crkve, što je prema ondašnjim ikonografskim kanonima bio uobičajen znak ktitorstva, mnogi istraživači izražavaju sumnju da je jedan tako skroman manastir mogao biti njegova zadužbina.
Radije iznose pretpostavku da je bio "suktitor", tj. onaj koji je završio od drugog već započeti manastir ili ga oduzeo nekom velikašu zbog "nevere". U nedostatku pisanih podataka, vreme osnivanja manastira se takođe procenjuje na osnovu analize starosti i sadržaja portreta despota Stefana.
Ako se pretpostavi da je portret ktitorska kompozicija, sledi da je manastir podignut u periodu između 1402, u periodu posle bitke kod Angore.
Molitvama sveštenika rođeno više od 2.000 dece
Schutterstock
Majka i dete, ilustracija.
Manastir Koporin kod Velike Plane je poznat po tome što tu dolaze žene, koje imaju problem sa začećem, iz čitavog sveta da bi im sveštenik očitao molitvu za potomstvo. U manastirskoj crkvi pored moštiju Svetog despota Stefana Lazarevića, sveštenici svakodnevno čitaju molitve za potomstvo.
Poznati slikar i ikonopisac iz Beograda je u znak zahvalnosti crkvi poklonio ikonu većeg formata u čijem uglu je napisano ime devojčice tj. njegove ćerke. On je dobio ćerku, nakon što se sa suprugom molio u ovoj svetinji.
Roditelji dolaze redovno da se zahvale Gospodu i Svetom despotu Stafanu Lazareviću zbog blagoslovenog potomstva. Iz svetinje poručuju samo jedno: "Blažen je onaj koji bogougodno vaspita decu svoju".
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Marija i Nebojša iz Male Ježevice kod Požege sa svojom dečicom svakog praznika oživljavaju drevnu srpsku tradiciju - troje mališana odrasta uz molitvu, negovanje tradicije i ljubav, koja ruši sve prepreke.
Šta je ekranokratija i kako ekrani menjaju naš mozak, odnose i svakodnevicu – upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prezviter Oliver Subotić, otkriva suptilne opasnosti modernog doba i načine zaštite od njihovog uticaja.
Sveštenik Oliver Subotić navodi da svaka žena koja se sprema na abortus treba da razgovara sa sveštenikom svoje verske zajednice i da nakon toga donese tu odluku.
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
Otac Andrej Konanos u svom autorskom tekstu ukazuje na opasnost od spoljašnjih obreda koji se svode na formalnost, dok pravu duhovnu promenu – kroz pokajanje, ljubav i smirenje – zanemarujemo, te poziva na dublje samorazmatranje i iskrenu transformaciju unutar nas samih.
Ako mislite da je dovoljno da posle 21. marta (kada pada prolećna ravnodnevica) izađete napolje, pogledate u nebo, pronađete pun Mesec i na osnovu toga zaključite da ćete sledeće nedelje slaviti Vaskrs, grešite! Stvar je mnogo komplikovanija!
Bio je istaknuti crkveni umetnik – oslikao je brojne ikonostase, među kojima se ističu oni u manastiru Rakovici, crkvi Ružici na Kalemegdanu i manastiru Šišatovac, gde je služio kao iguman.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Monahinja Efimija otkrila je detalje i o svom ocu Vladanu, partizanu i bivšem logorašu, koji je preživeo strahovitu avanturu bežanja iz logora, uključujući i neverovatnu priču o tome kako je spasio jednog Jevrejina i postao pilot u NOB-u, što joj je delovalo kao fantastična priča dok nije pronašla dokaze.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
