Poznato je da je u slivu reke Toplice ona jedina takva crkva, a pretpostavlja se da datira sa kraja 19. veka.
U ataru sela Prolom, koje je udaljeno tek nešto više od dva kilometra od centra istoimene banje se nalazi jedna, nadasve neobična crkva-brvnara.
Poznato je da je u slivu reke Toplice ona jedina takva crkva, a pretpostavlja se da datira sa kraja 19. veka, javlja "Telegraf".
Jedini pouzdani podatak o nastanku ovog jedinstvenog hrama jeste da je nova crkva, kakvu je vidimo danas sagrađena 1890. godine. Tada su se u ovo selo doselili ljudi sa područja planine Golije i na temeljima nekadašnje svetinje sagradili današnju crkvu.
Posvećena je caru Lazaru Hrebeljanoviću, a njen zvaničan naziv je hram Svetog Vaskrsenja Lazara.
Pretpostavka je da stara crkva potiče sa kraja 14. veka, tačnije da je tu postojala 1389. godine, kada se odigrala Kosovska bitka.
Kao i za mnoge svetinje, tako se i za ovu ispredaju brojne legende. Međutim, za razliku od mnogih drugih slučajeva, ovde i danas postoji nešto vrlo neobično, što i te kako može da ide u prilog narodnom predanju.
Smatra se da je stara crkva izgrađena po nalogu cara Lazara, a neposredno pred polazak srpske vojske u Kosovski boj. Prema toj legendi, upravo su se u ovoj crkvi srpski vojnici pred boj i pričestili.
Dalje legenda veli da je nakon odmora u Selu Dankovići i večere u selu Trpeze, knez Lazar došao i u selo Prolom, kako bi u novoizgrađenoj svetinji pričestio svoje vojnike, pred odsudnu bitku. Ali ne samo to, već postoji predanje i da je tom prilikom rekao: "Pevajte moja vojsko, neka se sve prolama. Neka čuju Turci da se Srbi ne boje nikoga osim Boga!“
Zatim kaže legenda da su svi vojnici obišli šest krugova oko crkve, te da su se na taj način simbolično pomolili Bogu da im pomogne da pobede u Kosovskom boju.
U "Belešci o moštima kneza Lazara“, čiji je autor Ilarion Ruvarac se može pročitati podatak da je kneginja Milica, insistirala da telo njenog supruga, koji je poginuo u boju, prvo bude doneto u ovu crkvu, a zatim je preneto u manastir Ravanicu.
Ono po čemu jeste ova crkva neobična nije samo način izgradnje. U njenom dvorištu možete videti nešto što ne možete videti nigde više ni u Srbiji ni u svetu.
U dvorištu Lazarice se nalazi šest stabala šljive, koja su isprepletana, odnosno uvijena. Na prvi pogled se čini da je primetan uticaj čoveka, ali ne postoji objašnjenje za to što su neka od tih stabala preneta na drugu lokaciju, gde su zasađena i rasla sasvim normalno, kao i svako drugo drvo šljive. Nijedno drvo od tih nije dalo plod, kako kažu meštani.
Opet se moramo vratiti na legendu, jer do sada nijedan naučnik nije uspeo da pruži objašnjenje za ovu pojavu. Smatra se da se stabla šljive uvijaju u pravcu u kom su srpski vojnici krenuli u boj, pa na taj način i dalje čuvaju uspomenu na njihovu hrabrost.
BONUS VIDEO: U ovom manastiru se čuvaju mošti Svetog Lazara: I dalje ima trepavice na kapcima
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Za razliku od onih koji su u Beograd vekovima pristizali kao stranci, Rumuni u Beogradskom naselju Ovča su starosedeoci. Reč je o banatskom delu Srbije gde je etnička šarenolikost sasvim uobičajena stvar.
Snimak žene koja bez imalo griže savesti uzima novac sa svetih mesta izazvao je buru na mrežama. Dok traje post i vreme duhovnog čišćenja, opljačkane su još dve svetinje, a vernici sa zebnjom pitaju: gde nestaje strah Božiji?
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Zbog visokih temperatura i suve vegetacije, plamen sveće može za samo nekoliko trenutaka da izazove požar, upozoravaju iz JKP "Šumadija".
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iako traje samo dve nedelje, ovaj period donosi priliku da učvrstimo iskustvo stečeno tokom Petrovskog posta, prepoznamo sopstvene slabosti, zamislimo se nad prolaznošću života i otvorimo srce za istinsku duhovnu radost.
Postradao je zbog vere u Hrista, a njegovo mučeništvo ostalo je jedno od najznačajnijih svedočanstava vere prve Crkve i primer hrišćanske postojanosti koji se vekovima prenosi.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Inače, srednjovekovna crkva Uspenja Presvete Bogorodice nalazi se u centralnom delu Starog smederevskog groblja.
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Hram Svetog Vasilija (Vasilija Blaženog) nalazi se na Crvenom trgu i simbol je Moskve.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Svetogorski starac podseća da odricanje nema puni smisao ako čovek istovremeno ne pronađe više mesta za molitvu, ljubav, praštanje i mir u odnosima sa drugima.
Krompir, šargarepa i luk pretvaraju se u zasitan obrok, a jednostavan način pripreme posebno odgovara danima posta na vodi.
U besedi za petak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su prorocima poverene nebeske tajne i zašto je svedočenje Božje istine povezano sa stradanjem i putem ka Hristu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
