Iguman Manastira Fenek pojašnjava suštinsku prirodu posta, ističući važnost duhovnog uzdržanja koje prevazilazi telesno. Učenjem o postu kao sredstvu duhovne obnove poziva vernike na povratak Bogu kroz promenu srca i volje.
Petrovski post je počeo, a mnogi vernici se posvećeno pridržavaju pravila uzdržanja i molitve. Ipak, ima onih koji se preispituju da li ispravno poste, tražeći dublje razumevanje suštine ovog svetog perioda. Arhimandrit Makarije Ristić, iguman Manastira Fenek, koji se nalazi u beogradskom naselju Jakovo, naglašavajući značaj i suštinu ovog drevnog duhovnog podviga, kaže:
- U pravoslavnoj terminologiji reči post i uzdržanje mogu se koristiti naizmenično. Bog je post ustanovio još u Starom zavetu, dajući Adamu i Evi zapovest da ne jedu plodove sa drveta poznanja dobra i zla - podseća arhimandrit. A sam Isus Hrist je svojim primerom, postivši 40 dana u pustinji, ustanovio post u Novom zavetu.
Printscreen/Youtube
Arhimandrit Makarije Ristić
Arhimandrit Makarije ističe da se post sastoji iz dve glavne komponente: telesne i duhovne.
- Sve na svetu se sostoje od dve glavne komponente, formalne i suštinski. Čovek je sačinjen od tela i duše. Duša je suštinski deo čoveka, a telo formalni. Njihova ravnoteža i sklad daju celovitost čoveku. Tako se i post sastoji od telesnog uzdržavanja od hrane i pića, ali važniji je duhovni post - uzdržavanje od svakoga zla, zauzdavanjem jezika, kloneći se gneva, požude, klevete i laži.
Printscreen/Youtube
Otac Makarije, iguman Manastira Fenek
Prema rečima oca Makarija, istinski post podrazumeva promenu srca i volje, povratak Bogu, kao što je to učinio bludni sin.
- Vreme posta ne treba da bude vreme potištenosti, već vreme radosti zbog pokajanja, a žalosti zbog grehova koje smo počinili. Post može biti čak i štetan, ako nije sjedinjen sa molitvom. U Novom zavetu piše: „Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom.“ - prenosi Link TV reči oca Makarija, a nakon citiranja Novog zaveta, on dodaje dodaje:
- Što se tiče telesnog posta, crkva je ustanovila pravilo koje važi za zdrave i jake vernike. Teški bolesnici, trudnice, dojilje, teški radnici i stariji mogu postiti na najblaži način – na ribi i ulju. Bog nam je dao razum i prema njemu treba da primenimo pravilo crkve Božije, da bismo ispravno postili i duhovno i telesno. Neka nam sveti oci, koji su se postom i molitvom udostojili carstva nebeskoga, u tome pomognu”, poručuje arhimandrit Makarije, ističući da je istinski post put ka unutrašnjoj obnovi i duhovnom prosvetljenju.
Printscreen/Youtube
Manastir Fenek, podignut u 15. veku, nalazi se u beogradskom naselju Jakovo
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Uoči početka posta posvećenog Svetim apostolima Petru i Pavlu, pravoslavni vernici danas se okupljaju u krugu porodice, mole se, praštaju i spremaju srce za vreme uzdržanja, pokajanja i smirenja koje sledi od sutra.
Kroz svetu tajnu ispovesti, razgovore, savete o molitvi i postu, duhovnik bi trebalo da pomogne čoveku da prepozna sopstvene slabosti, pobedi greh i napreduje u hrišćanskom životu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U besedi za nedelju 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta apostol Filip nije mogao da vidi i zašto telesne oči nisu dovoljne da čovek prepozna Božije prisustvo.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
