Iguman Manastira Fenek pojašnjava suštinsku prirodu posta, ističući važnost duhovnog uzdržanja koje prevazilazi telesno. Učenjem o postu kao sredstvu duhovne obnove poziva vernike na povratak Bogu kroz promenu srca i volje.
Petrovski post je počeo, a mnogi vernici se posvećeno pridržavaju pravila uzdržanja i molitve. Ipak, ima onih koji se preispituju da li ispravno poste, tražeći dublje razumevanje suštine ovog svetog perioda. Arhimandrit Makarije Ristić, iguman Manastira Fenek, koji se nalazi u beogradskom naselju Jakovo, naglašavajući značaj i suštinu ovog drevnog duhovnog podviga, kaže:
- U pravoslavnoj terminologiji reči post i uzdržanje mogu se koristiti naizmenično. Bog je post ustanovio još u Starom zavetu, dajući Adamu i Evi zapovest da ne jedu plodove sa drveta poznanja dobra i zla - podseća arhimandrit. A sam Isus Hrist je svojim primerom, postivši 40 dana u pustinji, ustanovio post u Novom zavetu.
Printscreen/Youtube
Arhimandrit Makarije Ristić
Arhimandrit Makarije ističe da se post sastoji iz dve glavne komponente: telesne i duhovne.
- Sve na svetu se sostoje od dve glavne komponente, formalne i suštinski. Čovek je sačinjen od tela i duše. Duša je suštinski deo čoveka, a telo formalni. Njihova ravnoteža i sklad daju celovitost čoveku. Tako se i post sastoji od telesnog uzdržavanja od hrane i pića, ali važniji je duhovni post - uzdržavanje od svakoga zla, zauzdavanjem jezika, kloneći se gneva, požude, klevete i laži.
Printscreen/Youtube
Otac Makarije, iguman Manastira Fenek
Prema rečima oca Makarija, istinski post podrazumeva promenu srca i volje, povratak Bogu, kao što je to učinio bludni sin.
- Vreme posta ne treba da bude vreme potištenosti, već vreme radosti zbog pokajanja, a žalosti zbog grehova koje smo počinili. Post može biti čak i štetan, ako nije sjedinjen sa molitvom. U Novom zavetu piše: „Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom.“ - prenosi Link TV reči oca Makarija, a nakon citiranja Novog zaveta, on dodaje dodaje:
- Što se tiče telesnog posta, crkva je ustanovila pravilo koje važi za zdrave i jake vernike. Teški bolesnici, trudnice, dojilje, teški radnici i stariji mogu postiti na najblaži način – na ribi i ulju. Bog nam je dao razum i prema njemu treba da primenimo pravilo crkve Božije, da bismo ispravno postili i duhovno i telesno. Neka nam sveti oci, koji su se postom i molitvom udostojili carstva nebeskoga, u tome pomognu”, poručuje arhimandrit Makarije, ističući da je istinski post put ka unutrašnjoj obnovi i duhovnom prosvetljenju.
Printscreen/Youtube
Manastir Fenek, podignut u 15. veku, nalazi se u beogradskom naselju Jakovo
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
