Iguman Manastira Fenek pojašnjava suštinsku prirodu posta, ističući važnost duhovnog uzdržanja koje prevazilazi telesno. Učenjem o postu kao sredstvu duhovne obnove poziva vernike na povratak Bogu kroz promenu srca i volje.
Petrovski post je počeo, a mnogi vernici se posvećeno pridržavaju pravila uzdržanja i molitve. Ipak, ima onih koji se preispituju da li ispravno poste, tražeći dublje razumevanje suštine ovog svetog perioda. Arhimandrit Makarije Ristić, iguman Manastira Fenek, koji se nalazi u beogradskom naselju Jakovo, naglašavajući značaj i suštinu ovog drevnog duhovnog podviga, kaže:
- U pravoslavnoj terminologiji reči post i uzdržanje mogu se koristiti naizmenično. Bog je post ustanovio još u Starom zavetu, dajući Adamu i Evi zapovest da ne jedu plodove sa drveta poznanja dobra i zla - podseća arhimandrit. A sam Isus Hrist je svojim primerom, postivši 40 dana u pustinji, ustanovio post u Novom zavetu.
Printscreen/Youtube
Arhimandrit Makarije Ristić
Arhimandrit Makarije ističe da se post sastoji iz dve glavne komponente: telesne i duhovne.
- Sve na svetu se sostoje od dve glavne komponente, formalne i suštinski. Čovek je sačinjen od tela i duše. Duša je suštinski deo čoveka, a telo formalni. Njihova ravnoteža i sklad daju celovitost čoveku. Tako se i post sastoji od telesnog uzdržavanja od hrane i pića, ali važniji je duhovni post - uzdržavanje od svakoga zla, zauzdavanjem jezika, kloneći se gneva, požude, klevete i laži.
Printscreen/Youtube
Otac Makarije, iguman Manastira Fenek
Prema rečima oca Makarija, istinski post podrazumeva promenu srca i volje, povratak Bogu, kao što je to učinio bludni sin.
- Vreme posta ne treba da bude vreme potištenosti, već vreme radosti zbog pokajanja, a žalosti zbog grehova koje smo počinili. Post može biti čak i štetan, ako nije sjedinjen sa molitvom. U Novom zavetu piše: „Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom.“ - prenosi Link TV reči oca Makarija, a nakon citiranja Novog zaveta, on dodaje dodaje:
- Što se tiče telesnog posta, crkva je ustanovila pravilo koje važi za zdrave i jake vernike. Teški bolesnici, trudnice, dojilje, teški radnici i stariji mogu postiti na najblaži način – na ribi i ulju. Bog nam je dao razum i prema njemu treba da primenimo pravilo crkve Božije, da bismo ispravno postili i duhovno i telesno. Neka nam sveti oci, koji su se postom i molitvom udostojili carstva nebeskoga, u tome pomognu”, poručuje arhimandrit Makarije, ističući da je istinski post put ka unutrašnjoj obnovi i duhovnom prosvetljenju.
Printscreen/Youtube
Manastir Fenek, podignut u 15. veku, nalazi se u beogradskom naselju Jakovo
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Kroz nepokolebljivu veru i predanost, ova svetiteljka ostaje svetionik pravoslavlja, pokazujući snagu i lepotu bogoljubive majke koja je vodila svoju porodicu putem pravičnosti i ljubavi.
Igumanija manastira posvećenog Svetom velikomučeniku Georgiju, mati Stefanida sa sestrinstvom je dočekala mitropolita raško-prizrenskog u svetinji iz 13. veka, kojoj je udahnut novi život.
Iako se astrološki znakovi mogu naći na freskama pojedinih hrišćanskih svetilišta, dok crkva osuđuje astrologiju kao đavolsko delo, njihovo prisustvo nema veze sa okultizmom. Ovi prikazi su deo srednjovekovne astronomije i kosmologije, a ne astrologije, pojašnjava otac Goran.
Da bi supružnici danas bili u stanju da ostanu srećni i voljeni, neophodno je da sačuvaju svoje odnose kroz lično saosećanje. Da bi bračna zajednica opstala u harmoniji, na tome treba da se radi, da joj se pomogne, jer samo po sebi ništa ne predstavlja objektivnu realnost.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Mnogi veruju u moć Svetog Vasilija Ostroškog i zbog toga se odlučuju da krste svoje naslednike u njegovoj svetinji, a kumove ili dovode ili ih nalaze među posetiocima koji nikada ne odbijaju ovaj čin, jer je to velika čast za svakog pravoslavca. Da bi neko bio kum na krštenju mora da bude i sam kršten u nekoj od pravoslavnih crkava ili manastira.
U nedelji koja je cela praznična, treći dan Duhova slavi se kroz molitve, liturgije i porodična okupljanja, a vernici slave Duha Svetoga izražavajući svoju zahvalnost.
Nakon dugogodišnjeg podvižništva u surovom predelu Karulje na Svetoj gori, shi monah Simeon vratio se u srpske zemlje da provede svoje poslednje dane. Njegova jednostavnost i dečija nevinost ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga sreli.
Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
Episkop lipjanski i vikar patrijarha Porfirija, posetio je srpski manastir na Svetoj gori, gde je služio arhijerejsku liturgiju povodom praznika Svetog Jovana Šangajskog, podsećajući na važnost duhovne veze sa ovim svetim mestom i monaškim nasleđem Svetog Save.
Ulaskom u ovaj sveti period, u narodu poznat i kao Petrovski post, pravoslavni hrišćani se podsećaju na važnost duhovne discipline, pokajanja i molitve, dok se pripremaju za proslavu velikih svetitelja i nastavljaju put vere koji su započeli apostoli.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Iako se astrološki znakovi mogu naći na freskama pojedinih hrišćanskih svetilišta, dok crkva osuđuje astrologiju kao đavolsko delo, njihovo prisustvo nema veze sa okultizmom. Ovi prikazi su deo srednjovekovne astronomije i kosmologije, a ne astrologije, pojašnjava otac Goran.
Da bi supružnici danas bili u stanju da ostanu srećni i voljeni, neophodno je da sačuvaju svoje odnose kroz lično saosećanje. Da bi bračna zajednica opstala u harmoniji, na tome treba da se radi, da joj se pomogne, jer samo po sebi ništa ne predstavlja objektivnu realnost.
Citat Svetog Teofana Zatvornika za drugu sredu posle Pedesetnice podseća nas na važnost sjedinjavanja molitve i ispunjavanja volje Božije, jer samo na taj način molitva postaje istinska i plodonosna.
Rođeni u nesvakidašnjim okolnostima, odrastali u sovjetskoj porodici daleko od vere, braća Zinkovski su kasnije pronašli svoj put do monaštva. Njihov duhovni put, ispunjen sumnjama i traženjima, odveo ih je kroz mnoge zemlje i religijske studije, ali su konačno našli mir i ispunjenje u pravoslavlju.
Priče o čudima jedne od najpoštovanijih svetiteljki u Rusiji brižljivo su čuvane u narodu, prenosile su se s kolena na koleno i neprestano se umnožavale jer pomoć ove svetiteljke u životu vernika ne prestaje ni posle njene smrti.
Episkop lipjanski i vikar patrijarha Porfirija, posetio je srpski manastir na Svetoj gori, gde je služio arhijerejsku liturgiju povodom praznika Svetog Jovana Šangajskog, podsećajući na važnost duhovne veze sa ovim svetim mestom i monaškim nasleđem Svetog Save.
