Iguman Manastira Fenek pojašnjava suštinsku prirodu posta, ističući važnost duhovnog uzdržanja koje prevazilazi telesno. Učenjem o postu kao sredstvu duhovne obnove poziva vernike na povratak Bogu kroz promenu srca i volje.
Petrovski post je počeo, a mnogi vernici se posvećeno pridržavaju pravila uzdržanja i molitve. Ipak, ima onih koji se preispituju da li ispravno poste, tražeći dublje razumevanje suštine ovog svetog perioda. Arhimandrit Makarije Ristić, iguman Manastira Fenek, koji se nalazi u beogradskom naselju Jakovo, naglašavajući značaj i suštinu ovog drevnog duhovnog podviga, kaže:
- U pravoslavnoj terminologiji reči post i uzdržanje mogu se koristiti naizmenično. Bog je post ustanovio još u Starom zavetu, dajući Adamu i Evi zapovest da ne jedu plodove sa drveta poznanja dobra i zla - podseća arhimandrit. A sam Isus Hrist je svojim primerom, postivši 40 dana u pustinji, ustanovio post u Novom zavetu.
Printscreen/Youtube
Arhimandrit Makarije Ristić
Arhimandrit Makarije ističe da se post sastoji iz dve glavne komponente: telesne i duhovne.
- Sve na svetu se sostoje od dve glavne komponente, formalne i suštinski. Čovek je sačinjen od tela i duše. Duša je suštinski deo čoveka, a telo formalni. Njihova ravnoteža i sklad daju celovitost čoveku. Tako se i post sastoji od telesnog uzdržavanja od hrane i pića, ali važniji je duhovni post - uzdržavanje od svakoga zla, zauzdavanjem jezika, kloneći se gneva, požude, klevete i laži.
Printscreen/Youtube
Otac Makarije, iguman Manastira Fenek
Prema rečima oca Makarija, istinski post podrazumeva promenu srca i volje, povratak Bogu, kao što je to učinio bludni sin.
- Vreme posta ne treba da bude vreme potištenosti, već vreme radosti zbog pokajanja, a žalosti zbog grehova koje smo počinili. Post može biti čak i štetan, ako nije sjedinjen sa molitvom. U Novom zavetu piše: „Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom.“ - prenosi Link TV reči oca Makarija, a nakon citiranja Novog zaveta, on dodaje dodaje:
- Što se tiče telesnog posta, crkva je ustanovila pravilo koje važi za zdrave i jake vernike. Teški bolesnici, trudnice, dojilje, teški radnici i stariji mogu postiti na najblaži način – na ribi i ulju. Bog nam je dao razum i prema njemu treba da primenimo pravilo crkve Božije, da bismo ispravno postili i duhovno i telesno. Neka nam sveti oci, koji su se postom i molitvom udostojili carstva nebeskoga, u tome pomognu”, poručuje arhimandrit Makarije, ističući da je istinski post put ka unutrašnjoj obnovi i duhovnom prosvetljenju.
Printscreen/Youtube
Manastir Fenek, podignut u 15. veku, nalazi se u beogradskom naselju Jakovo
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Probajte tikvice punjene pirinčem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Šangajskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnogučenika Dometija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti prorok Samuilo. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bernarda, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
