Gospod je apostolima govorio da će grad koji ih ne primi ili koji ne bude slušao njihovu propoved (biti kažnjen): Lakše će biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan suda negoli gradu onome (Mt.10,15). A šta će biti nama za neslušanje božanskog otkrivenja? Našoj bedi neće biti granice.
Posle tolikih opipljivih osvedočenja, ne verovati istini Božijoj isto je što i upasti u hulu na Duha Svetoga, u bogohulstvo. Pa ipak, mi se ne snebivamo. Jednog spiritistu ubeđuju: „Kakav sud! Radi se samo o novom rođenju“. Drugog književnici nagovaraju: „Kome da se sudi? Sve su to samo atomi. Oni se razbiju i svemu je kraj“. Međutim, doći će čas smrti i razbiće se sva maštanja kao prizraci, a istina će se javiti u svoj svojoj neodoljivosti.
I šta onda? O, bedno vreme naše. Zna da je strah od suda i smrti najsnažnije sredstvo za otrezvljenje duše, i trudi se da ga na svaki način razagna. I – uspeva. No, ugasi taj strah i otići će i strah Božiji, a bez straha Božijeg i savest će već umuknuti. I duša postaje pusta, postaje bezvodni oblak koji biva nošen svakim vetrom učenja i svakim porivom strasti.
