Starešina Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu, protojerej Blagoje Katić objašnjava koliko je crkvenih brakova dozvoljeno jednoj osobi da raskine i koja je procedura za vernike koji se odluče na ovaj korak.
Jedna od češćih dilema među vernicima jeste pitanje da li Srpska pravoslavna crkva dozvoljava razvod crkvenog braka i kakva je crkvena procedura ukoliko supružnici dođu u situaciju da žele da se razvedu. O ovim pitanjima za „Religiju“ govori starešina Sabornog hrama Svetog Petra i Pavla u Petrovaradinu, protojerej Blagoje Katić.
Printscreen/Facebook/Благоје-Бане- Катић
Otac Blagoje Katić
- Sveta tajna braka je ono što je i sam apostol Pavle napomenuo: "Ostaviće čovek oca svoga i majku svoju, združeće se sa ženom i njih dvoje biće jedno telo." To da će dvoje biti jedno telo je suština svete tajne braka. To jedino može da uspe, ako postoji ljubav između supružnika. Ljubav koja vodi kroz ceo život pa i kroz brak. Nažalost, dešava se da te ljubavi ponestane i da se brakovi razvode. Slično je i sa crkvenim brakom kao i sa građanskim - kaže otac Blagoje, koji je i autor knjige „Živeti Hristom".
Crkveni brak može da se razvede. U crkvi se to dešava, i supružnici koji su se razveli crkveno mogu ponovo da sklope svetu tajnu braka u crkvi sa drugom osobom.
- Crkva nikad nije u svojim pravilima i svojim kanonima gledala da nekog omalovaži ili kazni, nego uvek nastoji da izađe u susret kroz tu ljubav Hristovu koja provejava u celoj crkvi - dodaje otac Blagoje.
pexels
Crkveno venčanje razvedenih supružnika obavlja se bez sveća i kruna na glavama
- Kada govorimo o Svetoj tajni braka, u našim crkvenim knjigama postoje i molitve koje se čitaju za drugobračnike. To su posebne molitve pokajnog karaktera koje se razlikuju od klasičnih molitvi za Svetu tajnu braka kada su oboje supružnika prvobračni. Ako su drugobračni, razlikuje se i sam čin venčanja: ne pale se sveće, ne stavljaju se venci i krune na glavu.
Sve ima drugi smisao, ali Crkva veoma vodi računa o svim životnim situacijama. Pravilo je da, ako je jedan od supružnika prvobračni a drugi drugobračni, Sveta tajna braka se obavlja po obredu prvobračnog, da onaj koji nije imao razvod crkvenog braka ne bi ostao uskraćen za tu blagodat - ističe sveštenik Blagoje Katić.
pexels
Krune na glavama mladenaca u Svetoj tajni braka, stoje samo kada su oboje ili bar jedno od njih prvobračnici
Što se tiče same procedure razvoda crkvenog braka, ona je relativno jednostavna.
- Mi, kao sveštenici i duhovnici u parohiji, dužni smo supružnike da pozovemo na duhovni razgovor i pokušamo da smirimo situaciju, da ih pomirimo. U brzom vremenu u kojem živimo, u 90 odsto slučajeva dešava se da dolaze da se razvedu crkveno kada već godinama ne žive zajedno. U takvim situacijama nema mnogo šta da se priča - objašnjava otac Blagoje.
Ako pomirenje ne uspe, supružnici koji žele crkveni razvod dužni su da donesu papire o građanskom razvodu braka. Zatim sveštenici, posredstvom arhijerejskog namesnika, šalju zahtev Crkvenom sudu koji odlučuje o razvodu.
Privatna arhiva
Otac Blagoje Katić
- U mom svešteničkom stažu dugom 27 godina, nije se desilo da Crkveni sud ne odobri razvod po zahtevu koji kreće od nas sveštenika, koji smo u najdirektnijoj komunikaciji sa našim parohijanima - ističe otac Blagoje, a potom objašnjava da Srpska pravoslavna crkva dozvoljava jednoj osobi tri Svete tajne braka, što znači dva crkvena razvoda.
- Pre vladavine cara Dušana, Crkva je dozvoljavala dve svete tajne braka, ali nakon njegovog trećeg venčanja, pravila su se promenila i danas SPC dozvoljava i treći brak“, kaže otac Blagoje i zaključuje:
- Crkva se trudi da svojim vernicima pruži utehu i ljubav, bez obzira na životne okolnosti koje ih zadese, uvek se vodeći Hristovom ljubavlju koja treba da nas sve vodi.
U svetu punom izazova, reči blaženopočivšeg poglavara SPC nas podsećaju na značaj porodičnih vrednosti i predstavljaju svetli primer kako da živimo u harmoniji i ljubavi sa svojim najmilijima, čuvajući porodicu kao sveto mesto.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Proslavljajući čudesa i neiscrpnu duhovnu snagu ovog sveca, pravoslavni vernici se 3. septembra okupljaju u slavlju ovog ugodnika Božjeg čije mošti svedoče o veličini Gospodnje milosti.
Arhijerejskom liturgijom koju je služio poglavar SPC i prizivom Svetog Duha, obeležen je početak novog školske sezone, uz uručenje priznanja značajnim dobrotvorima i svečani prijem za roditelje novih učenika u obnovljenim prostorijama najstarije teološke škole.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
U delu svoje knjige za 11. utorak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da je ispravno ponašanje u javnosti, bez prave unutrašnje čistote, tek maska koja prikriva duhovnu prazninu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
U delu svoje knjige za 11. utorak posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da je ispravno ponašanje u javnosti, bez prave unutrašnje čistote, tek maska koja prikriva duhovnu prazninu.
Izuzetno duhovno nasleđe prvog monaha SPC koji je kročio na tlo SAD potvrđeno je njegovom netruležnošću više od 80 godina nakon upokojenja. Mesto na kojem je podigao prvu srpsku svetinju na američkom kontinentu i dalje je najveće središte Srba u Americi.
Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
Reči Svetog Teofana Zatvornika za 11. ponedeljak posle Pedesetnice opominju na odgovornost sveštenoslužitelja da ne ostavljaju narod u duhovnom mraku. Ako se zanemari podučavanje vernika o osnovama hrišćanske vere, posledice su štetne: verujući postaju podložni lažnim učenjima i zabludama.
Svečani čin u Hramu Svetog Save obavljen je uz molitveno prisustvo velikog broja arhijereja, sveštenstva, đakonstva, monaštva, predstavnika javnog života i vernog naroda.
Na otvaranju ovogodišnje manifestacije u arheološkom parku nedaleko od srpske svetinje izveden je kontroverzni performans koji je izazvao šok i ogorčenje među vernicima, podsećajući na mračna vremena progona hrišćana i uništavanja svetinja na Kosovu i Metohiji.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
