Predstava o Ocu Justinu Ćelijskom, izvedena u okviru „Tešnjarskih večeri“, oživela je sećanje na velikog svetitelja, dok je Eparhija valjevska ovim zaokružila obeležavanje jubileja duhovnog vođe, čija molitva vodi vernike ka ljubavi prema Bogu, otadžbini i bližnjima.
Tokom tradicionalnih „Tešnjarskih večeri“, u porti Hrama Pokrova Presvete Bogorodice izveden je dramski komad „Prepodobni Otac Justin Ćelijski – riznica dobara i premudrosti“. Ovim umetničkim delom, Eparhija valjevska ne samo da je obeležila jubilej velikog duhovnika, već je njegov lik i delo trajno utkala u sećanje sugrađana, osvetlivši ga svetlom molitvenog nasleđa.
Episkop valjevski Isihije, otvarajući ovaj svečani skup, podsetio je prisutne na značaj ljubavi u hrišćanskom životu, govoreći:
- Ljubav uvodi čoveka u dubine Božje… Ljubav je suština Boga.
Ove reči, duboko utisnute u žitije Justina Ćelijskog, podsećaju nas, u godini kada slavimo njegove jubileje – 130 godina od rođenja, 45 od prestavljenja Gospodu i 10 godina od prenosa njegovih moštiju – na važnost svedočenja ljubavi prema Bogu, otadžbini i bližnjima.
U svetlu ovih reči, vladika Isihije je naglasio da su uz avu Justina stasali mnogi veliki arhijereji i duhovnici, čije su molitve poput tavorske svetlosti obasjavale srca vernika širom sveta.
- Mi, njegovi zavičajci, udostojeni smo da sve povedemo u slavljenje njegovih jubileja. Jubileja, koji postoje zbog nas, da se duboko zagledamo u sebe, jedni u druge i, nadahnuti makar jednim slovom njegovog grandioznog zaveštanja, pružimo ruke Gospodu, sa verom, nadom i ljubavlju čekajući zagrljaj u koji je Otac Justin primljen. Neka bi se njegovim svetim molitvama i na nas milost Božja izlila - poručio je vladika Isihije, pozivajući prisutne na duhovno produbljenje kroz dela ovog svetitelja.
Dramski komad, koji je svoju beogradsku premijeru doživeo ranije ove godine, prvi put je izveden u Valjevu, na sceni u porti najstarijeg hrama u gradu. Scenario za ovu umetničku interpretaciju života Oca Justina napisao je Dušan Stokanović, dramatizaciju je uradila Ivana Dimić, dok je režiju potpisao Sava Mirić.
Glumci Andrej Šepetkovski, Đorđe Kreća i Milena Jakšić, uz podršku crkvenog hora Emanuil, pod dirigentskom palicom Vanje Urošević, oživeli su likove iz života svetitelja, uključujući i njegovu duhovnu braću i sestre – igumanije Saru i Glikeriju, kao i uglednog srpskog naučnika i prosvetitelja Vladetu Jerotića.
Sestrinstvo manastira Ćelije, predvođeno igumanijom mati Glikerijom, koje je prisustvovalo ovoj predstavi, darovalo je svim prisutnima knjižicu o avi Justinu, čime je zaokruženo ovo sećanje na velikog duhovnika i svečanost jubileja u Valjevu.
Ovaj događaj je još jednom potvrdio neprolaznu vrednost nasleđa Prepodobnog Justina Ćelijskog i snagu umetnosti u prenošenju njegovog duhovnog zaveštanja novim generacijama.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu. Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč. U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni. Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika. Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
SPC/Eparhija valjevska
SPC/Eparhija valjevska
SPC/Eparhija valjevska
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posni recepti
11:24
PUNJENE LIGNJE KOJE MOŽETE JESTI I U DANIMA STROGOG POSTA: Tope se u ustima i okupljaju porodicu oko vikend trpeze
Aktuelno iz SPC
10:03
NAJVEĆA ZAGONETKA HRIŠĆANSTVA - GDE JE DANAS KOPLJE OD KOGA JE STRADAO ISUS: Tri države tvrde da čuvaju ovu relikviju, a ko govori istinu?
Duhovna riznica
08:00
ŠTA JE IZA ZAVESE KOJU OČI NE PROBIJAJU: Vladika Nikolaj objašnjava kako da probudimo unutrašnji vid i otkrijemo skriveni svet
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SUBOTU 21. MART
Duhovna riznica
00:01
KAKO IZGLEDA PAKAO, A KAKO RAJ: Starac Pajsije otkriva kako već sada možemo da osetimo ukus večne radosti, ali i tame
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
U hramu Svetog Save na Vračaru, episkop valjevski Isihije služio je akatist, dok su hiljade vernika u molitvi prilazile kivotu svetitelja čije privremeno prisustvo u prestonici je donelo duhovnu utehu i radost.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
