Pošto je dobio saglasnost Gospodnju, Sveti apostol Petar je izašao iz lađe i pošao po vodi. Međutim, ubrzo se uplašio i počeo da tone (Mt. 14, 28-30). Rešenje na tako neobično delo, uz nadu u Gospoda, nije predstavljalo ništa što bi izazvalo prekor, inače mu Gospod ne bi dozvolio sličan poduhvat.
Za prekor je, međutim, bilo to što nije zadržao prvobitno stanje duše. Njega je ispunila oduševljena nada u Gospoda i njegovu svemoć, što mu je dalo hrabrosti da se prepusti talasima. On je već napravio nekoliko koraka po novom putu. Trebalo je samo podržavati nadu, gledajući u Gospoda koji je bio blizu, i na iskustvo stupanja putem njegovom silom.
Međutim, on se upustio u ljudska razmišljanja: „Vetar je snažan, talasi visoki, a voda nije tvrda“. To je poljuljalo veru i oslabilo čvrstinu nade. On se zbog toga odvojio od ruke Gospodnje i, ostavši prepušten delovanju prirodnih zakona, počeo da tone.
Gospod ga je ukorio: „Maloverni, zašto posumnja“, pokazujući da je u maloverju sav uzrok bede. Eto pouke svima koji preduzimaju bilo šta, malo ili veliko, u nameri da ugađaju Gospodu! Treba čuvati prvobitno ustrojstvo vere i nade, od kojih se rađa velika vrlina – trpljenje u dobrodetelji, koje je osnova bogougodnog života.
Dok se čuvaju ta raspoloženja, ne prestaje oduševljenje za napore na preduzetom putu, a smetnje, ma kako velike bile, uopšte se ne primećuju. Kada ta raspoloženja oslabe, odmah dušu ispunjavaju ljudski zaključci o ljudskim načinima za očuvanje života i uspesima u započetim... poduhvatima.
Međutim, kako su oni uvek slabi, u dušu ulazi strah: „Kako ću?“ Stoga počinju kolebanja: „Da li produžiti?“, a najzad se i sve napušta. Zato treba da se držiš odluke: počeo si – drži se. Misli koje te smućuju odgoni i budi hrabar u Gospodu koji je blizu.
