Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za devetu nedelju posle Pedesetnice oslikava događaj kada je Sveti apostol Petar, uprkos početnom uspehu hodanja po vodi, počeo da tone zbog sumnje i ljudskih strahova.
Pošto je dobio saglasnost Gospodnju, Sveti apostol Petar je izašao iz lađe i pošao po vodi. Međutim, ubrzo se uplašio i počeo da tone (Mt. 14, 28-30). Rešenje na tako neobično delo, uz nadu u Gospoda, nije predstavljalo ništa što bi izazvalo prekor, inače mu Gospod ne bi dozvolio sličan poduhvat.
Za prekor je, međutim, bilo to što nije zadržao prvobitno stanje duše. Njega je ispunila oduševljena nada u Gospoda i njegovu svemoć, što mu je dalo hrabrosti da se prepusti talasima. On je već napravio nekoliko koraka po novom putu. Trebalo je samo podržavati nadu, gledajući u Gospoda koji je bio blizu, i na iskustvo stupanja putem njegovom silom.
Međutim, on se upustio u ljudska razmišljanja: „Vetar je snažan, talasi visoki, a voda nije tvrda“. To je poljuljalo veru i oslabilo čvrstinu nade. On se zbog toga odvojio od ruke Gospodnje i, ostavši prepušten delovanju prirodnih zakona, počeo da tone.
Gospod ga je ukorio: „Maloverni, zašto posumnja“, pokazujući da je u maloverju sav uzrok bede. Eto pouke svima koji preduzimaju bilo šta, malo ili veliko, u nameri da ugađaju Gospodu! Treba čuvati prvobitno ustrojstvo vere i nade, od kojih se rađa velika vrlina – trpljenje u dobrodetelji, koje je osnova bogougodnog života.
Dok se čuvaju ta raspoloženja, ne prestaje oduševljenje za napore na preduzetom putu, a smetnje, ma kako velike bile, uopšte se ne primećuju. Kada ta raspoloženja oslabe, odmah dušu ispunjavaju ljudski zaključci o ljudskim načinima za očuvanje života i uspesima u započetim... poduhvatima.
Međutim, kako su oni uvek slabi, u dušu ulazi strah: „Kako ću?“ Stoga počinju kolebanja: „Da li produžiti?“, a najzad se i sve napušta. Zato treba da se držiš odluke: počeo si – drži se. Misli koje te smućuju odgoni i budi hrabar u Gospodu koji je blizu.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Treće sredu po Vaskrsu, reči ruskog svetitelja i velikog duhovnika iz 19. veka, iz njegove knjige "Misli za svaki dan u godini", otkrivaju duboku istinu – ne vidiš uvek svoju unutrašnju stvarnost, ali Bog je taj koji sve poznaje.
Za sredu druge sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. veka u delu Misli za svaki dan u godini upućuje snažnu poruku današnjem čoveku – o istini se ne ćuti, a zabluda vodi u propast čak i kad se čini privlačnom i savremenom,
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, za subotu pete sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik ostavlja snažno duhovno svedočanstvo o trenutku kada vera postaje lična, duboka i neuzdrmana — trenutku koji preobražava čitav život verujućeg čoveka.
Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
