I posla ih (tj. svete apostole) da propovedaju Carstvo Božije (Lk.9,2). Tada samo po Palestini, a zatim po čitavoj vaseljeni. Propoved koja je tada započeta ne završava se ni do danas. Svaki dan u svetom Jevanđelju i Apostolskim poslanicama slušamo ono što je svetim apostolima predao Gospod. Vreme u tome ne pravi razliku.
Mi slušamo svete apostole i samog Gospoda kao da su pred nama, a sila, koja je delovala u njima, dejstvuje i do sada u Crkvi Božijoj. Gospod nikog od verujućih ne lišava ni u čemu: što su imali prvi, imaju i poslednji. Vera je to uvek držala i drži.
Međutim, došla je sujetna mudrost i razdelila sadašnje i prvobitno. Njoj se tu ukazala velika provalija: u glavi joj se zavrtelo, oči su joj se pomutile, a Gospod sa svetim apostolima bi potisnut u mrak koji se čini neprozirnim. Neka joj bude po delima njenim: neka požnje plodove svoga sejanja. U njoj postoji jedino slom duha.
Svest o tome da je pogružena u mraku i da ne vidi svetlost, ne treba smatrati neiskrenom. Međutim, ko je za to kriv? Ona je sama sebe zamaglila i produžava da se zamagljuje. Sve do sada ona nije rekla zbog čega reči Novozavetnog Pisma ne bi mogle da se smatraju istinitim rečima svetih apostola i samog Gospoda.
Pa ipak, bez prestanka viče: „Ja ne vidim, ja ne vidim“. Verujemo, verujemo, da ne vidiš! Ali, prestani da iz sebe ispuštaš tamu, i atmosfera oko tebe će da se provetri, te će svetlost Božija moći da se pokaže. Tada ćeš ugledati ponešto. „Međutim, to je isto kao da prestanem da budem ono što jesam“. „Kakva šteta! Pa, prestani. Drugi će da budu mirniji“.
„Ne, nije moguće. Meni je određeno da postojim do kraja veka, da se pokažu oni koji su postojani. Ja sam začeta u prvom stvorenom umu, još pre ovog vidljivog sveta. Dok on postoji, nosiću se, slično vihoru, po putevima istine i podizati protiv nje oblake prašine“. „Ti sama sebe zamagljuješ, a okolo je svetlo“. „Ne, makar nekome ću da zaspem oči!
A ako ne, onda neka znaju kakva sam. Neću ućutati, i vama sa vašom istinom nikada neće uspeti da mi zatvorite usta“. „Ko to zna? Svi znaju da je tvoje prvo ime tama, uporno ostajanje na svome, bez obzira na očevidnosti koje izobličavaju tvoju lažljivost. Ti si hula na Duha Svetoga. Prema tome, očekuj ispunjenje presude koju je za nju odredio Gospod“.
Govoreći o gordosti i sujeti, podsetio je da sukobi mišljenja nisu zlo, ali da su nesuglasice koje postaju zločin podstaknute egoizmom, izvor svih nesreća, kao što je prikazano kroz primer Satanaila.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Sveštenici iz različitih delova pravoslavnog sveta razmatraju duboku dilemu: da li je zavisnost od nikotina samo fizička navika ili greh koji pogađa i telo i dušu? Njihova iskustva i duhovna učenja otkrivaju kako se ova strast može pretvoriti u opasnu prepreku za duhovni napredak i spasenje.