Tanjug/AP Photo/Alessandra TarantinoBrižit i Emanuel Makron
Pojedini ističu da je Notr-Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
Oko pariske katedrale Notr Dam danima sve vrvi od turista, ali i lokalnih stanovnika koji uzbuđeno fotografišu poslednje pripreme pred svečanu ceremoniju otvaranja, pet godina posle požara, a za Tanjug kažu da su veoma ponosni na zdanje koje predstavlja simbol francuske kulture i duhovnosti.
Pojedini ističu da je Notr Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
- Notr Dam je simbol Pariza i žila kucavica istorije tog grada. Francuzi su veoma ponosni na katedralu i znam da im je mnogo važna. Pa, pogledajte je samo, kao iz filma je - kaže za Tanjug Džulija iz Rima.
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Broini turisti ispred katedrale Notr Dam.
Dodaje da je presrećna što je danas u Parizu, a pokušala je, kaže, da poseti katedralu i prošle godine, ali je ona bila zatvorena zbog rekonstrukcije.
- Bila sam u Notr Damu pre deset godina. Prelepo je, sada jedva čekam da se ponovo otvori. Čula sam da će svečanom otvaranju prisustvovati i (novoizabrani predsednik SAD) Donald Tramp, ali to definitivno nije razlog zašto sam došla ovamo - kaže Džulija kroz osmeh.
Jedan stanovnik Pariza ističe da je Notr-Dam simbol hrišćanstva i da to nije samo "lepa arhitektura", već i mesto puno duhovnosti.
- Čuo sam da će se obratiti (francuski predsednik Emanuel) Makron, kao i da će doći Tramp. Zanimljivo mi je sve to - rekao je jedan Parižanin.
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Božićni trg ispred katedrale.
Među zvanicama koje će prisustvovati svečanosti otvaranja katedrale, koja počinje večeras oko 19 časova, ali i večeri za šefove država koju organizuje Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, nalazi se i premijer Srbije Miloš Vučević. Pored Donalda Trampa i Džil Bajden, supruge odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena, među zvanicama su i italijanski predsednik Serđo Matarela, predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, kao i još pedesetak šefova država među kojima je i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kao i belgijski kraljevski par Filip i Matilda i mnogi drugi.
Predviđeno je da predsednik Makron održi kratak svetovni govor ispred katedrale, nakon čega će pariski nadbiskup obaviti prvi obred i otvoriti vrata zdanja, a zatim će uslediti liturgija uz blagosiljanje. Ceremonija će se završiti koncertom, nešto posle 21.00 sati.
Tanjug/Yara Nardi, Pool via AP
Brižit i Emanuel Makron
Makron je nedavno sa suprugom Brižit obišao parisku katedralu, kada je i svetska javnost imala priliku da prvi put vidi snimke unutrašnjosti obnovljenog zdanja u TV prenosu.
Credit: KCS Presse / MEGA / The Mega Agency / Profimedia
Notr-Dam je zahvatio požar 2019. godine.
Mediji su preneli da je ovaj dragulj gotičke arhitekture iz 12. veka detaljno renoviran i da zadivljuje njena osvetljenost i žive boje vitraža. Notr Dam je zahvatio požar 2019. godine, kada je izbio ispod krova zdanja, a vatrena stihija je ugašena 15 sati kasnije. U požaru je izgorela krovna konstrukcija sa zvonikom, a unutrašnjost katedrale, gornji zidovi i prozori teško su oštećeni. Procenjuje se da je skoro 2.000 ljudi radilo na rekonstrukciji katedrale, koja je koštala oko 860 miliona evra.
Katedralu Notr Dam godišnje poseti oko 14 miliona ljudi.
Slavimo blaženu uspomenu na ugodnicu Božju koja je, kao supruga, majka, a kasnije i monahinja, postavila temelje hrišćanske pobožnosti, a njeno ime živi kroz manastire, sirotišta i neizmernu ljubav prema srpskom narodu.
Radovi na obnovi čuvene katedrale Notr Dam u Parizu trajali su pet godina i koštali stotine miliona evra. U procesu restauracije učestvovalo je oko 250 kompanija i nekoliko stotina stručnjaka iz različitih oblasti.
Predstavljajući svetu postavku posvećenu Visokim Dečanima, poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na neprocenjivu vrednost svetinja na Kosovu i Metohiji, koje su ujedno i simbol duhovne borbe i opstanka.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, manastir u Bua Saleru postao je duhovno utočište pravoslavnih vernika iz čitave Evrope, ujedinjenih u molitvi, radosti i ljubavi.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
