Tanjug/AP Photo/Alessandra TarantinoBrižit i Emanuel Makron
Pojedini ističu da je Notr-Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
Oko pariske katedrale Notr Dam danima sve vrvi od turista, ali i lokalnih stanovnika koji uzbuđeno fotografišu poslednje pripreme pred svečanu ceremoniju otvaranja, pet godina posle požara, a za Tanjug kažu da su veoma ponosni na zdanje koje predstavlja simbol francuske kulture i duhovnosti.
Pojedini ističu da je Notr Dam i mesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
- Notr Dam je simbol Pariza i žila kucavica istorije tog grada. Francuzi su veoma ponosni na katedralu i znam da im je mnogo važna. Pa, pogledajte je samo, kao iz filma je - kaže za Tanjug Džulija iz Rima.
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Broini turisti ispred katedrale Notr Dam.
Dodaje da je presrećna što je danas u Parizu, a pokušala je, kaže, da poseti katedralu i prošle godine, ali je ona bila zatvorena zbog rekonstrukcije.
- Bila sam u Notr Damu pre deset godina. Prelepo je, sada jedva čekam da se ponovo otvori. Čula sam da će svečanom otvaranju prisustvovati i (novoizabrani predsednik SAD) Donald Tramp, ali to definitivno nije razlog zašto sam došla ovamo - kaže Džulija kroz osmeh.
Jedan stanovnik Pariza ističe da je Notr-Dam simbol hrišćanstva i da to nije samo "lepa arhitektura", već i mesto puno duhovnosti.
- Čuo sam da će se obratiti (francuski predsednik Emanuel) Makron, kao i da će doći Tramp. Zanimljivo mi je sve to - rekao je jedan Parižanin.
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Božićni trg ispred katedrale.
Među zvanicama koje će prisustvovati svečanosti otvaranja katedrale, koja počinje večeras oko 19 časova, ali i večeri za šefove država koju organizuje Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, nalazi se i premijer Srbije Miloš Vučević. Pored Donalda Trampa i Džil Bajden, supruge odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena, među zvanicama su i italijanski predsednik Serđo Matarela, predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, kao i još pedesetak šefova država među kojima je i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kao i belgijski kraljevski par Filip i Matilda i mnogi drugi.
Predviđeno je da predsednik Makron održi kratak svetovni govor ispred katedrale, nakon čega će pariski nadbiskup obaviti prvi obred i otvoriti vrata zdanja, a zatim će uslediti liturgija uz blagosiljanje. Ceremonija će se završiti koncertom, nešto posle 21.00 sati.
Tanjug/Yara Nardi, Pool via AP
Brižit i Emanuel Makron
Makron je nedavno sa suprugom Brižit obišao parisku katedralu, kada je i svetska javnost imala priliku da prvi put vidi snimke unutrašnjosti obnovljenog zdanja u TV prenosu.
Credit: KCS Presse / MEGA / The Mega Agency / Profimedia
Notr-Dam je zahvatio požar 2019. godine.
Mediji su preneli da je ovaj dragulj gotičke arhitekture iz 12. veka detaljno renoviran i da zadivljuje njena osvetljenost i žive boje vitraža. Notr Dam je zahvatio požar 2019. godine, kada je izbio ispod krova zdanja, a vatrena stihija je ugašena 15 sati kasnije. U požaru je izgorela krovna konstrukcija sa zvonikom, a unutrašnjost katedrale, gornji zidovi i prozori teško su oštećeni. Procenjuje se da je skoro 2.000 ljudi radilo na rekonstrukciji katedrale, koja je koštala oko 860 miliona evra.
Katedralu Notr Dam godišnje poseti oko 14 miliona ljudi.
Slavimo blaženu uspomenu na ugodnicu Božju koja je, kao supruga, majka, a kasnije i monahinja, postavila temelje hrišćanske pobožnosti, a njeno ime živi kroz manastire, sirotišta i neizmernu ljubav prema srpskom narodu.
Radovi na obnovi čuvene katedrale Notr Dam u Parizu trajali su pet godina i koštali stotine miliona evra. U procesu restauracije učestvovalo je oko 250 kompanija i nekoliko stotina stručnjaka iz različitih oblasti.
Predstavljajući svetu postavku posvećenu Visokim Dečanima, poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na neprocenjivu vrednost svetinja na Kosovu i Metohiji, koje su ujedno i simbol duhovne borbe i opstanka.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
