U krugu porodice i prijatelja dečaci su ugasili prvu svećicu na torti uz pomoć starijeg brata Konstantina, roditelji su u njihovu čast organizirali veselu proslavu.
Marko, Luka, Matej i Jovan Petrović, četvorke iz Banjaluke koji su prošle godine svojim rođenjem osvojili srca ljudi iz regiona proslavili su prvi rođendan ali i krštenje.
U krugu porodice i prijatelja dečaci su ugasili prvu svećicu na torti uz pomoć starijeg brata Konstantina, roditelji su u njihovu čast organizirali veselu proslavu.
Pre godinu dana ekipa 24sata je posetila porodicu Petrović i njihova četiri smotuljka sreće zbog kojih mami Milani i tati Nemanji smešak nije silazio s lica. Nagnuti nad krevetić, gledali su bebe kao da ne mogu verovati da su njihovi i da ih ima toliko, prenosi Srpskainfo.
– Nadali smo se jednoj curici, a dobili smo četiri dečaka. Ipak, presretni smo što je tako ispalo – rekao je Nemanja Petrović (29), Banjalučanin koji se u Sloveniju doselio zbog posla, a potom su za njim došli tad još trudna supruga i sinčić Konstantin (6).
Prava mala čuda
Video Printscreen You tube
Banjalučke četvorke
Mogućnost rođenja četvorki je vrlo mala: otprilike jedna na 500.000 rođenih, pa i manje. U ovom slučaju reč je bila o prirodnom začeću, što je još ređe.
Četverostruke trudnoće događaju se u jednom slučaju na pola miliona, a unutar tih brojeva više od 90 odsto ih je rezultat nekog oblika medicinski pomognute oplodnje.
Pored samog rođenja, veliku pažnju privukla su i imena četvorki, za koje su dobili blagoslov iz manastira Krka.
Video Printscreen You tube
Beba
Dečaci su imena dobili po apostolima i zovu se Matej, Marko, Luka i Jovan.
Majka Milana u razgovoru za "Nezavisne novine" istakla je da su rođendan proslavili kod bake i dede u krugu najuže porodice.
- Dok sam bila trudna, sa suprugom sam išla u veliku svetinju, naš manastir Krka. Tada smo monahu rekli da nosim četiri dečaka i on nam je dao blagoslov da nam deca nose imena po četiri apostola. Nama su se, takođe, mnogo svidela jer su to imena sa jakom simbolikom - rekla je Milana ranije za medije.
Mnoge porodice su pronašle utehu i spas u manastiru Tumane, gde su nakon iskrenih molitvi i razgovora sa duhovnicima doživeli čuda, poput bračnog para Jevtić koji su, nakon gubitka blizanaca, postali roditelj male Darije.
Danka Vesković napustila je daleku Angolu i vratila se u rodno selo sa sinom Makišom, a njihova sudbina dirnula je čitavu Srbiju – evo kako je dečak primio pravoslavlje u crkvi u Koštunićima!
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Tokom emotivnog krštenja u jedinici intenzivne nege saturacija male Ane Vitorije porasla je sa 91% na 98%, izazivajući radost i nadu kod njene porodice i lekara.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ispovednika po starom i Svetog apostola Marka po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog apostola Marka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
