Bujanovački paroh Mićo Zelenović rekao je pre par godina da srpsko stanovništvo napušta ovaj deo Srbije.
Sveštenik stiže u bujanovačka sela, molbe meštana Levosoja i Oslara kod Bujanovca u nedelju će biti uslišene. Novi sveštenik koji će službovati u ovim selima biće rukopoložen u 26. januara, rečeno je lokalnom portalu u bujanovačkoj crkvi.
- Sveštenik za treću bujanovačku parohiju, odnosno Levosoje, biće rukopoložen u nedelju i pozivamo vernike da prisustvuju tom činu – kaže paroh bujanovački protojerej Mićo Zelenović.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Bujanovačke vesti su više puta pisale o molbama meštana Levosoja da se ovom selu dodeli stalni sveštenik.
Kako kaže Zelenović, treći bujanovački sveštenik će službovati u Levosoju, Oslaru i delu grada.
Na molbe i zahteve Levosojčana Zelenović je ranije odgovarao da se čeka odluka vladike Pahomija.
Mićo Zelenović, bujanovački paroh, rekao je pre par godina da srpsko stanovništvo napušta ovaj deo Srbije.
- Od 2012. godine, kada sam počeo da radim ovde, samo iz grada Bujanovca ne računajući sela, se odselilo oko 100 srpskih domaćinstava - tvrdi protojerej Mićo Zelenović, bujanovački paroh.
Razmere odlaska Srba iz Bujanovca, međutim, mnogo su veće, jer brojka koju je za Bujanovačke izneo Zelenović, ne obuhvata mlade koji napuštaju porodični dom i odlaze na studije ili u potragu za poslom – i više se ne vraćaju.
Naglašava da u gradu sada nema više od 550 srpskih domaćinstava, potvrđujući konstataciju o odlasku mladih.
- Upravo tako, ogroman broj preostalih domaćinstava čine samo muž i žena, od po 50-60 godina. Neki od njih samo čekaju da odu u penziju da bi se pridružili deci van Bujanovca – kaže otac Mićo.
Po njegovim rečima, uglavnom je uzrok iseljavanja ekonomska situacija.
O zabrani koja je uvedena 2016. godine još se vodi rasprava, a neki pobožni roditelji pokušavaju da odbrane ustavno pravo njihove dece da se obrazuju.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Inače, srednjovekovna crkva Uspenja Presvete Bogorodice nalazi se u centralnom delu Starog smederevskog groblja.
Vernica koja je s podsmehom prišla Svetoj čaši postala je svedok nečega što je zauvek promenilo njen pogled na svetu Tajnu pričešća.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Njegov život obeležili su ljubav prema Gospodu, propovedanje Jevanđelja i stradanje za veru.
U Patrijaršijskom dvoru čuli su očinske pouke o odgovornosti, strahopoštovanju i istrajnosti u služenju Bogu i narodu.
Paroh bujanovački kaže da su se trojica mladića vraćala čak tri puta, puštala glasnu muziku, lupala na prozore i divljala automobilom, zbog čega je na kraju pozvao policiju.
Vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatru, povređenih nema, ali je konak pretrpeo velika oštećenja. Isti objekat goreo je i 2018. godine, kada su među ostacima pronađene poluizgorele ikone.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
Crkva je čuvar vere, tradicije i duhovnog nasleđa, a njen cilj je da vodi ljude ka spasenju i večnom životu u zajednici sa Bogom.
Sveti starac govorio je bez uvijanja o onima koji zanemaruju svoje zdravlje, ali i o pogrešnom shvatanju vere zbog kojeg čovek odbacuje pomoć koja mu je pružena.
Vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatru, povređenih nema, ali je konak pretrpeo velika oštećenja. Isti objekat goreo je i 2018. godine, kada su među ostacima pronađene poluizgorele ikone.
Maskirani muškarci preko zidina ušli su u Manastir Taksiarha na grčkom ostrvu Serifos, dvojica monaha bili u manastirskom komleksu i ništa nisu primetili.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
Vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatru, povređenih nema, ali je konak pretrpeo velika oštećenja. Isti objekat goreo je i 2018. godine, kada su među ostacima pronađene poluizgorele ikone.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
U pravoslavnom hrišćanstvu, odnos prema teškoćama povezan je sa trpljenjem, smirenjem i poverenjem u Boga.
U svojim poslednjim ispovestima ljudi nikada ne žale zbog onoga čemu su najviše težili tokom života, a to je život u blagostanju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
