Crkva je posvećena Svetom proroku Iliji, a na severnoj strani crkve sačuvan je zapis urezan na gredi da je crkva građena 1821. godine. Crknu je sagradio seoski majstor Mitar Udovičić.
Crkva brvnara u Dobroselici nalazi se u istoimenom zlatiborskom selu. Udaljena je 19 kilometara od turističkog centra Zlatibora i pet kilometara od centra Vodica.
Najstarija upamćena crkva brvnara u Dobroselici i njeni sveštenici Gavrilo i Božo pominju se 1749. godine u zapisu iz štampane knjige manastira Svete Trojice Pljevaljske. Zbog blizine turskih kuća i njihovog odnosa prema pravoslavnoj svetinji, narod je svoju bogomolju za noć rasklopio i preneo preko brega na novo mesto.
Kada su je Turci 1806. godine spalili, kao i mnoge druge crkve Starog Vlaha, na istim temeljima je 1821. godine izgrađena nova crkva.
Bojan Mijailović, sveštenik, objašnjava još jedan zanimljiv detalj vezan za ovu brvnaru.
- Ono što je zanimljivo ispričati je to da pri ulasku u crkvu morate dosta da se sagnete, zato što su vrata jako niska. Prvi razlog je iskazivanje poštovanja prema bogomolji, saginjanjem. Drugi razlog je taj kako Turci u crkvu ne bi uvodili svoje konje i druge životinje sa namerom da oskrnave svetinje.
Crkva je posvećena Svetom proroku Iliji, a na severnoj strani crkve sačuvan je zapis urezan na gredi da je crkva građena 1821. godine. Crknu je sagradio seoski majstor Mitar Udovičić.
Po načinu izrade, pojedinim detaljima, masivnoj i lepo oblikovanoj građi ovaj objekat spada među najlepše crkve brvnare. Hram je pravougaonog oblika sa polukružnom apsidom od brvana, dužine osam, a širine pet metara i pripada tipu najmanjih bogomolja. Nekda je ova crkva bila pokrivena šindrom, ali kasnije je preko nje postavljen crep radi bolje zaštite.
Vrata na zapadnoj strani su urađena u drvorezu, a u samoj crkvi postoji samo oltarska pregrada. Unutar crkve se nalazi ikonostas sa vrednim ikonama.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Otac Bojan objašnjava zašto je srpski narod pribegavao ovakvoj gradnji svetinja.
- Crkve brvnare su karakteristične za Srbiju od 17-19 veka, tokom turskog ropstva. Pre toga su crkve bile monumentalne građevine koje su gradili kraljevi i imućni ljudi. Za vreme turskog ropstva narod je pribegavao rešenju da se grade crkve brvnare i tada ih je najviše sagrađeno. Jedan od razloga je novac, a drugi su dimenzije brvnare zbog kojih su izledale kao kuće, pa nisu privlačile pažnju Turcima.
Kako pojašnjava otac Bojan, postoji dobar razlog zašto tokom gradnji brvnara nisu korišćeni ekseri.
- U njihovoj gradnji nisu korišćeni ekseri. Bile su sklopljene i prilikom opasnosti od Turaka, kada su Srbi imali dojavu da Turci dolaze da poharaju svetinju, narod je brvnaru sklapao i prenosio je na drugu lokaciju. Tek se 19. vek, kada je knez Miloš počeo da vlada Srbijom, smatra zlatnim periodom brnavara, tada je u Jablanici izgrađen veliki broj takvih crkava - ističe otac Bojan.
Nalazi se okružen strmim stenama oko kanjona reke Azat i stavljen je na UNESCO-ov popis svetske baštine 2000. godine.
Monahinja Kirijakija iz manastira Svete Nedelje rado deli duhovne pouke sa svima koji ovaj sveti dragulj nađu u selu, za koje mnogi i ne znaju.
O vremenu podizanja hrama i njegovom osnivaču nema podataka ni u drugim pisanim izvorima srednjeg veka, a prema narodnom predanju manastir je podigao despot Stefan Lazarević
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Jedan od lekova koji se pravi upotrebom sremuša je ekstrakt ove biljke, koji poboljšava cirkulaciju...
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
U Drenskom Rebru, na mestu od istorijskog značaja, obavljen je sveti čin monašenja sestara Stefanide i Lidije. Njihov postrig ne označava samo početak monaškog puta, već i postavljanje temelja prvog pravoslavnog manastira u Sloveniji, donoseći novu nadu pravoslavnim vernicima u ovoj zemlji.
Pravoslavlje porodicu posmatra kao svetu zajednicu, blagoslovjenu od Boga.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
"Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: 'Posle tri dana ustaću..."
Jedan od najdubljih duhovnih uvida o Velikoj suboti dolazi iz pera velikog ruskog svetitelja, koji u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu silaska Gospoda u ad, otvarajući pogled na večnost koju čeka svaki verujući.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
