Crkva je posvećena Svetom proroku Iliji, a na severnoj strani crkve sačuvan je zapis urezan na gredi da je crkva građena 1821. godine. Crknu je sagradio seoski majstor Mitar Udovičić.
Crkva brvnara u Dobroselici nalazi se u istoimenom zlatiborskom selu. Udaljena je 19 kilometara od turističkog centra Zlatibora i pet kilometara od centra Vodica.
Najstarija upamćena crkva brvnara u Dobroselici i njeni sveštenici Gavrilo i Božo pominju se 1749. godine u zapisu iz štampane knjige manastira Svete Trojice Pljevaljske. Zbog blizine turskih kuća i njihovog odnosa prema pravoslavnoj svetinji, narod je svoju bogomolju za noć rasklopio i preneo preko brega na novo mesto.
Kada su je Turci 1806. godine spalili, kao i mnoge druge crkve Starog Vlaha, na istim temeljima je 1821. godine izgrađena nova crkva.
Bojan Mijailović, sveštenik, objašnjava još jedan zanimljiv detalj vezan za ovu brvnaru.
- Ono što je zanimljivo ispričati je to da pri ulasku u crkvu morate dosta da se sagnete, zato što su vrata jako niska. Prvi razlog je iskazivanje poštovanja prema bogomolji, saginjanjem. Drugi razlog je taj kako Turci u crkvu ne bi uvodili svoje konje i druge životinje sa namerom da oskrnave svetinje.
Crkva je posvećena Svetom proroku Iliji, a na severnoj strani crkve sačuvan je zapis urezan na gredi da je crkva građena 1821. godine. Crknu je sagradio seoski majstor Mitar Udovičić.
Po načinu izrade, pojedinim detaljima, masivnoj i lepo oblikovanoj građi ovaj objekat spada među najlepše crkve brvnare. Hram je pravougaonog oblika sa polukružnom apsidom od brvana, dužine osam, a širine pet metara i pripada tipu najmanjih bogomolja. Nekda je ova crkva bila pokrivena šindrom, ali kasnije je preko nje postavljen crep radi bolje zaštite.
Vrata na zapadnoj strani su urađena u drvorezu, a u samoj crkvi postoji samo oltarska pregrada. Unutar crkve se nalazi ikonostas sa vrednim ikonama.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Otac Bojan objašnjava zašto je srpski narod pribegavao ovakvoj gradnji svetinja.
- Crkve brvnare su karakteristične za Srbiju od 17-19 veka, tokom turskog ropstva. Pre toga su crkve bile monumentalne građevine koje su gradili kraljevi i imućni ljudi. Za vreme turskog ropstva narod je pribegavao rešenju da se grade crkve brvnare i tada ih je najviše sagrađeno. Jedan od razloga je novac, a drugi su dimenzije brvnare zbog kojih su izledale kao kuće, pa nisu privlačile pažnju Turcima.
Kako pojašnjava otac Bojan, postoji dobar razlog zašto tokom gradnji brvnara nisu korišćeni ekseri.
- U njihovoj gradnji nisu korišćeni ekseri. Bile su sklopljene i prilikom opasnosti od Turaka, kada su Srbi imali dojavu da Turci dolaze da poharaju svetinju, narod je brvnaru sklapao i prenosio je na drugu lokaciju. Tek se 19. vek, kada je knez Miloš počeo da vlada Srbijom, smatra zlatnim periodom brnavara, tada je u Jablanici izgrađen veliki broj takvih crkava - ističe otac Bojan.
Nalazi se okružen strmim stenama oko kanjona reke Azat i stavljen je na UNESCO-ov popis svetske baštine 2000. godine.
Monahinja Kirijakija iz manastira Svete Nedelje rado deli duhovne pouke sa svima koji ovaj sveti dragulj nađu u selu, za koje mnogi i ne znaju.
O vremenu podizanja hrama i njegovom osnivaču nema podataka ni u drugim pisanim izvorima srednjeg veka, a prema narodnom predanju manastir je podigao despot Stefan Lazarević
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena.
Ova starinska poslastica sa šljivama i bademima nosi ime Mihajla Pupina, kome je, prema predanju, upravo ona bila omiljena.
Njihov život bio je ispunjen propovedanjem, služenjem Crkvi, stradanjem i podnošenjem različitih iskušenja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Posebno težak može biti osećaj da je čovek izgubio i ono poslednje na šta se oslanjao.
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Crkva upozorila da incident nije slučajan i zatražila hitnu reakciju nadležnih, ali vernike pozvala da ostanu mirni, dostojanstveni i nepokolebljivi u veri: "Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom".
U besedi za utorak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o vremenu koje je čoveku još ostavljeno za pokajanje, upozoravajući da će nastupiti dan koji neće biti prilika za promenu, već za konačni sud.
Veliki duhovnik našeg vremena upozoravao je da problem ne mora biti u bahatosti i otvorenoj oholosti, već u uverenju da smo dovoljno dobri, zbog čega prestajemo da preispitujemo sopstvene postupke i slabosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
