Jedan od okupljenih je objasnio da krst treba da ostane na mestu gde se i nalazi zato što predstavlja simbol koji je deo grčkog identiteta.
U Kastoriji, Grčka, je postao predmet rasprave plan za rušenje velikog metalnog krsta iznad grada koji, kako se čini, smeta nekima. Šumska uprava tog područja zahteva od meštana koji su postavili krst da ga uklone.
Međutim, rasprava je poprimila velike razmere, jer se veliki broj ljudi okupio u tom području. Tačnije, kako izveštavaju lokalni mediji, održana je šetnja za očuvanje tog krsta.
Reč je o mirnoj demonstraciji u kojoj su meštani tražili da krst ostane na mestu koje zovu Crna gora. Inače ovaj krst je postavljen od strane mladih ljudi, u vreme pandemije, da uteši i osvetli. Kasnije je prostor na kojem je postavljen krst proglašen za podložan obnovi šumskog područja i data je naredba za njegovo uklanjanje.
Jedan od okupljenih je objasnio da krst treba da ostane na mestu gde se i nalazi zato što predstavlja simbol koji je deo grčkog identiteta.
- Smatram da odgovoran stav treba da bude da se nađe način, uz istovremeno poželjnu obnovu šumskog područja, da krst ostane na svom mestu. Uklanjanje krsta biće shvaćeno kao uvreda ovom simbolu ljubavi i istorijskom simbolu naše otadžbine, koji je i deo zastave Grčke. Uklanjanje krsta izazvaće negativne verske i nacionalne osećaje među svim građanima Kastorije, i sa simbola jedinstva, postao bi predmet podela i nesloge. Molim nadležne da nađu način da krst ostane na svom mestu. Što se tiče obnove šume, ako se zatraži pomoć, svi ćemo se truditi da Crna gora ponovo postane zelena.
Istorija ovog pitanja vezana je za inicijativu grupe privatnih lica pod okriljem udruženja "Prijatelji životne sredine Maniak“, koji su postavili Krst, između mnogih drugih antena koje se nalaze na vrhu planine.
Lokalni novinarski izvori prenose da je „Šumska uprava Kastorije odlučila da sruši Krst koji se nalazi na području grada, pozivajući se na obnovu šume.
Istovremeno je pokrenuta i peticija u kojoj se pozivaju vlasti da preispitaju svoju odluku. Do sada je više od 400 ljudi potpisalo peticiju, koja traži zaštitu Krsta i sprečavanje njegovog rušenja.
Kako je skup izgledao možete da pogledate na snimku ispod teksta.
Ovo je samo jedna od čudotvornih ikona koje se čuvaju u manastiru Svete Ekaterine.
U danu ispunjenom redovnim obavezama, poglavar Srpske pravoslavne crkve, sastao se sa Nikolom Nedeljkovićem, novim ambasadorom Srbije u bratskoj, pravoslavnoj Grčkoj.
Vernici pravoslavnih pomesnih crkava koje su prihvatile novi kalendar danas su proslavili Bogojavljenje.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu – saznajte šta vaš život može dobiti od ovih stihova
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
