Jedan od okupljenih je objasnio da krst treba da ostane na mestu gde se i nalazi zato što predstavlja simbol koji je deo grčkog identiteta.
U Kastoriji, Grčka, je postao predmet rasprave plan za rušenje velikog metalnog krsta iznad grada koji, kako se čini, smeta nekima. Šumska uprava tog područja zahteva od meštana koji su postavili krst da ga uklone.
Međutim, rasprava je poprimila velike razmere, jer se veliki broj ljudi okupio u tom području. Tačnije, kako izveštavaju lokalni mediji, održana je šetnja za očuvanje tog krsta.
Reč je o mirnoj demonstraciji u kojoj su meštani tražili da krst ostane na mestu koje zovu Crna gora. Inače ovaj krst je postavljen od strane mladih ljudi, u vreme pandemije, da uteši i osvetli. Kasnije je prostor na kojem je postavljen krst proglašen za podložan obnovi šumskog područja i data je naredba za njegovo uklanjanje.
Jedan od okupljenih je objasnio da krst treba da ostane na mestu gde se i nalazi zato što predstavlja simbol koji je deo grčkog identiteta.
- Smatram da odgovoran stav treba da bude da se nađe način, uz istovremeno poželjnu obnovu šumskog područja, da krst ostane na svom mestu. Uklanjanje krsta biće shvaćeno kao uvreda ovom simbolu ljubavi i istorijskom simbolu naše otadžbine, koji je i deo zastave Grčke. Uklanjanje krsta izazvaće negativne verske i nacionalne osećaje među svim građanima Kastorije, i sa simbola jedinstva, postao bi predmet podela i nesloge. Molim nadležne da nađu način da krst ostane na svom mestu. Što se tiče obnove šume, ako se zatraži pomoć, svi ćemo se truditi da Crna gora ponovo postane zelena.
Istorija ovog pitanja vezana je za inicijativu grupe privatnih lica pod okriljem udruženja "Prijatelji životne sredine Maniak“, koji su postavili Krst, između mnogih drugih antena koje se nalaze na vrhu planine.
Lokalni novinarski izvori prenose da je „Šumska uprava Kastorije odlučila da sruši Krst koji se nalazi na području grada, pozivajući se na obnovu šume.
Istovremeno je pokrenuta i peticija u kojoj se pozivaju vlasti da preispitaju svoju odluku. Do sada je više od 400 ljudi potpisalo peticiju, koja traži zaštitu Krsta i sprečavanje njegovog rušenja.
Kako je skup izgledao možete da pogledate na snimku ispod teksta.
Ovo je samo jedna od čudotvornih ikona koje se čuvaju u manastiru Svete Ekaterine.
U danu ispunjenom redovnim obavezama, poglavar Srpske pravoslavne crkve, sastao se sa Nikolom Nedeljkovićem, novim ambasadorom Srbije u bratskoj, pravoslavnoj Grčkoj.
Vernici pravoslavnih pomesnih crkava koje su prihvatile novi kalendar danas su proslavili Bogojavljenje.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
Otkrijte recept iz starih vremena sa Kosova i Metohije, savršen za dane posta na ulju ili kao zasitan porodični obrok uz sveže pečene pogače.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Obeležavanje Vrbice počinje odlaskom u hram, gde se okupljaju porodice sa decom.
Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
