Ovo je samo jedna od čudotvornih ikona koje se čuvaju u manastiru Svete Ekaterine.
Sveti Spiridon je hrišćanski svetitelj rođen je na Kipru, 270. godine u selu Askija i smatra se zaštitnikom tog ostrva. Živeo je u vreme cara Konstantina Velikog i sina mu Konstantija. Otac i majka su mu bili seljaci, jednostavni i prostodušni, pa su mu i samom jednostavnost i prostodušnost ostale vrline do kraja života, iako se u međuvremenu uzvisio do episkopa u mestu Trimifuntu (episkop Trimifuntski) ili (sada selu) Tremetusiji (Tremetousija, a po turskom, Erdemli).
Oženio se u mladosti, i od čobanina postao mirski sveštenik, i imao ćerku Irenu (Irinu), kad mu je žena umrla, on se predao službi Bogu kao i njegova ćerka. Učestvovao je na Prvom saboru u Nikeji, i tu se istakao jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere, kao i čudesnim moćima kojima je povratio mnoge jeretike u hrišćanstvo.
U manastiru koji se nalazi nedaleko od manastira Svetog Nektarija na Egini smeštena je ikona Svetog Spiridona, za koju navode da "trepće". Smeštena je u manastiru Svete Ekaterine i to nije jedina čudotvorna ikona na tom ostrvu.
Tu je bila mala crkva Svete Katarine i čudom je pronađena njena ikona. Nažalost, ova crkvica je bila u vlasništvu jedne veoma bogohulne osobe. Godine 1908. kupile su je dve monahinje. Sveti Nektarije se tada veoma obradovao. Zahvalio je Bogu što su se oslobodili hulitelja i rekao:
- Ovde će se izgraditi veći manastir od našeg!
I zaista je do danas manastir je postao isto lep kao i manastir Svetog Nektarije. Kada je to imanje kupljeno, nije imalo vode. Kopali su tridesetak metara, a vode nije bilo. Tada jedan svetogorski jeromonah, koji je boravio u manastiru, skupa sa monahinjama, poče da se moli Svetiteljki.
Zatim je spustio ikonu Svete Katarine u bunar, okadio i sa svojom nevinom verom. Ujutru je jeromonah sišao da izvadi ikonu. Od tada bunar daje vodu... Od tada, 1924. godine, u bunaru ima dovoljno vode da podmiri potrebe manastira. Mnoga svetiteljeva čuda su se desila u ovom manastiru i zapisana su u posebnoj knjizi.
Čudesa koja je Svetiteljka činila u svojim mnogobrojnim manastirima i hramovima, koji postoje u različitim krajevima sveta, beskrajna su. Eginsko predanje kaže da kada neudata žena ode i pokloni se Svetoj ikoni Svete Katarine za godinu dana, vratiće se udata. Mnogo takvih priča može se čuti od mladih i starijih žena koje su se pomolile čudotvornoj ikoni i ubrzo pronašle svog životnog saputnika.
Mitropolit je istakao i značaj očuvanja i pravilne restauracije ove ikone koja je kroz vekove prešla dug put, od svetih mesta na istoku do današnjeg Cetinja.
Počajevska ikona Presvete Bogorodice, koja se nalazi u zapadnoj Ukrajini, stekla je status čudotvorne nakon brojnih isceljenja i spasenja, koja se vezuju za nju.
Hrišćani, a naročito pravoslavci, veruju da su iskrene molitve upućene Majci Božijoj one koje se najbrže ostvaruju. Bogorodica je Hristu najbliža, te zato njene reči imaju veoma veliku moć i Sin ispunjava.
U saopštenju se navodi da je Verska komisija, 1978. godine, Narodnom muzeju dala na čuvanje relikviju „gde je pod misterioznim okolnostima nestao njen najvredniji dragulj“.
Ovo Jevanđelje govori o Isusovom odgovoru na pitanje sveštenika, književnika i starešina o njegovoj vlasti.
U svojoj knjizi, za 28. sredu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik otkriva duboke istine o veri i razmatranju. Njegove reči nas pozivaju na promišljanje o dolasku Gospoda, suštini pobožnosti i izazovima sa kojima se suočavaju verujući i neverujući.
Put ovog ugodnika Božjeg od sluge razvratne bogatašice do mučenika za Hrista, prati priča o dubokom pokajanju, neverovatnoj vernosti i čudesnom spasenju, koja nas podseća na moć istinske ljubavi i vere.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
Ikonografija opisuje pravila i propise na osnovu kojih freskopisac ili ikonopisac zna na koji način se predstavlja pojedina tema na ikonama ili freskama. Ovim načelima bi trebalo da se vodi svako ko se bavi freskopisom.
Levon Vartanov je preko noći postao vernik, počeo da se bavi ikonopisom i spasao bližnje verom, a tokom devedesetih godina, dok je prolazio kroz težak period, njegovo umetničko stvaralaštvo postalo je izvor preživljavanja.
Ovo Jevanđelje govori o Isusovom odgovoru na pitanje sveštenika, književnika i starešina o njegovoj vlasti.
U svojoj knjizi, za 28. sredu po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik otkriva duboke istine o veri i razmatranju. Njegove reči nas pozivaju na promišljanje o dolasku Gospoda, suštini pobožnosti i izazovima sa kojima se suočavaju verujući i neverujući.
Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
U znaku nadolazeće Nove godine, na ova pitanja odgovara sveštenik Srba.
Do danas su u svetinji ostali sačuvani i kameni ikonostas, pet prestonih ikona i fragmenti polijeleja.
Ljiljana Popović i ansambl Živa voda su izveli numeru u kojoj su dirljivim stihovima ispričali priču u despotu.
Premda je riječ o rimokatoličkoj crkvi, ova katedrala nema biskupa i nije priznata od strane Crkve. No, još uvijek održava mise svake nedjelje i može primiti nekoliko tisuća ljudi odjednom. Štoviše, ponekad se koristi i kao crkva za vjenčanja.
Ovo dirljivo pojanje podseća na stradanje hrišćana u Siriji, dok glasmonahinje, pun vere i nade, odjekuje iz mesta gde se i dalje govori aramejski, jezik kojim je govorio Hrist.
Posle praznične liturgije u Župskom manastiru, episkop budimljansko-nikšićki krstio je Kseniju Ostojić, potom je osveštao slavske darove, a u svojoj nadahnutoj besedi osvrnuo se na aktuelna dešavanja u eparhiji u kojoj služi.
Drevna praksa iz crkava Vizantije u vreme osmanlija prešla je u evropske domove, izgubila svoju prvobitnu simboliku i vratila se kao globalni praznični ukras.
Od skromnog darodavca i milosrdnog zaštitnika do globalnog simbola potrošačke kulture – priča o Svetom Nikoli i Deda Mrazu osvetljava promene u društvenim vrednostima i poziva na povratak izvornim hrišćanskim idealima.
