Filip Marlin, nekadašnji defanzivac Mančester Junajteda, postao je sveštenik.
Filip Marlin ima zanimljivu životnu priču. Išao je u fudbalsku školu Mančester junajteda 1992, a dres "đavola" nosio do 1999. godine. Potom je prešao u Norič, u kojem je proveo šest godina i postigao 18 golova, pa je igrao u Kardif sitiju, Lejton Orijentu i King's Linu, a bio je i reprezentativac Severne Irske, za koju je odigrao 27 utakmica.
Mnogi misle da fudbaleri imaju sve kada igraju u vrhunskim klubovima, slavu, novac, avione, kamione... Ali, Marlin nije želeo takav život. Karijeru je završio 2009. godine, a potom postao katolički sveštenik.
PROČITAJTE JOŠ... SALVU I MOĆ ZAMENILI MONAŠTVOM: Bivša žena nekadašnjeg predsednika Srbije, muzičar i glumac okrenuli se veri i obukli mantiju
Kada je imao 31 godinu osnovao je bratstvo, tvrdio je da je bio zaveden novcem i ženama. O promeni načina života razmišljao je još dok je igrao u Noriču.
- Sve je počelo tokom moje poslednje godine u Noriču. Postao sam nezadovoljan stilom života. Mi fudbaleri imamo predivan život, bio sam privilegovan, ali sam shvatio da osećam prazninu. Bio sam šokiran kad sam video da nisam srećan, a imam sve što mladi žele. To me je pokrenulo i otišao sam na put istraživanja svoje vere, vere koju sam imao kao dečak. Odlučio sam da se vratim kući nakon godinu dana i tada se sve okrenulo - otkrio je Filip.
Prvo je volontirao i počeo je da se molim svakodnevno.
- Osetio sam jaku potrebu da promenim način života, trajalo je nekoliko meseci, a onda sam smogao hrabrosti da još istražujem. Počeo sam da volontiram u prihvatilištu za beskućnike. Odlazio sam na službu u crkvu i bio redovan na svim molitvama. Vera me ispunila. Fudbal donosi uspone i padove, a u veri je uvek bilo nešto što mi je uvek davalo stabilan osećaj zadovoljstva.
Mnogi su želeli da odu sa decom i sami se uvere u istinitost onoga što deca govore.
Projekat je započet 2019. godine i nije trebalo da bude objavljen pre papine smrti, ali je datum objave pomeren kako bi se uskladio sa godinom jubileja.
Donald Tramp je tokom svoje predizborne kampanje najavio izgradnju zida na granici s Meksikom, na šta je papa Franja odgovorio kritikama o gradnji zidova.
Milicija, koju podržava Ruanda, umarširala je u ponedeljak u grad od dva miliona ljudi, što je predstavljalo eskalaciju njihove decenijske pobune.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Njegovo vreme na čelu Crkve obeležile su velike političke i verske borbe.
Iza dileme koja deli vernike stoji jednostavno pravilo – važnije je srce sa kojim se molitva upućuje nego mesto na kojem se sveća pali.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Sveštenik ističe da nema malih svetitelja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sa grčkog ostrva Spetses stiže recept za skromno, a ukusno manastirsko jelo koje u jednostavnim sastojcima čuva duh molitve, mora i tišine Istočnog petka.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
