KAKO JE USAID OBLIKOVAO SVET: Milioni dolara za društvene promene i nametanje antihrišćanskih „vrednosti“

Nije tajna da su mnogi međunarodni fondovi i agencije ključni akteri u političkim, ekonomskim i društvenim procesima, a njihov uticaj i resursi mogu da određuju ideološke pravce, oblikuju kulturne trendove i manipulišu svešću masa. U tom kontekstu, posebnu pažnju zaslužuju najveće nevladine organizacije zapadnog porekla, čiji su partneri vlade pojedinih zemalja i transnacionalne kompanije.

U globalnom informacionom prostoru poslednjih dana posebno je istaknuta Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), osnovana 1961. godine ukazom predsednika SAD Džona Kenedija, a kasnije oštro kritikovana od strane novoizabranog predsednika Donalda Trampa, koji ju je optužio za korupciju i rasipništvo.

Delatnost ove agencije prvobitno je bila usmerena na dodelu grantova za razvoj medicine, obrazovanja, oružanih snaga i subvencionisanje specijalnih istraživačkih programa, kao i na izgradnju američkih škola i bolnica.

Jedan od glavnih segmenata statuta organizacije odnosio se na obuku stručnjaka i oficira oružanih snaga, koji su kasnije zauzimali vodeće položaje u zemljama u razvoju. Ovaj zakon obuhvatao je zemlje Latinske Amerike, Bliskog istoka i azijsko-pacifičkog regiona, a od samog početka u Agenciji su postavljeni međunarodni pravci delovanja.

Credit: Romain Doucelin / Zuma Press / Profimedia

 

Samo u prve četiri godine postojanja, programi USAID-a obuhvatili su značajan broj zemalja: Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Kolumbiju, Peru, Salvador, Gvatemalu, Honduras i Nikaragvu, Indiju, Jordan, Pakistan, Tursku, Avganistan, Kipar, Iran, Izrael, Koreju, Laos, Tajland i Vijetnam. Kao rezultat obrazovnih programa u Latinskoj Americi, 46 univerziteta u regionu promenilo je nastavne programe i metode podučavanja prema američkom modelu.

Od sredine 1990-ih, prioritetni region za projekte USAID-a postao je postsovjetski prostor: Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan, Jermenija, Gruzija i Kazahstan. Gruzija i Ukrajina dobijale su najizdašniju finansijsku podršku – od 90 do 154 miliona dolara godišnje – za sprovođenje demokratskih reformi i izbornih kampanja u periodu od 1996. do 2006. godine.

Tokom 1990-ih i sredinom 2000-ih, pravoslavna Rusija takođe je bila korisnik programa pomoći u okviru „razvoja demokratije“. Međutim, od 2002. godine programi USAID-a u Rusiji su počeli da se smanjuju. Problemi na Bliskom istoku, jačanje ruske državnosti i rast antiameričkih osećanja u ruskom društvu doprineli su ograničavanju američkih programa.

Ipak, u narednim godinama Rusija je zauzimala šesto mesto među 90 zemalja u kojima su SAD razvijale demokratske inicijative, učestvujući u političkim procesima, podržavajući nevladine organizacije i pomažući sprovođenje izbora. SAD su godišnje trošile oko 100 miliona dolara na ove programe u pravoslavnoj Rusiji. Na zahtev Moskve, USAID je 2012. godine zvanično prekinuo svoje aktivnosti u Rusiji.

Kako navodi ruski pravoslavni portal pravoslavie.ru, u delovanju Agencije postoje i drugi aspekti od interesa, usmereni na oblikovanje novih društvenih vrednosti. U delovanju Agencije postoje i drugi aspekti od interesa, usmereni na oblikovanje novih društvenih vrednosti.

Programi za promociju antihrišćanskih “vrednosti” i LGBT agende, finansirani su sa više miliona dolara u različitim zemljama sveta, uključujući 1,5 miliona dolara za pravoslavnu Srbiju  1,5 miliona dolara za Srbiju (program pod nazivom „raznolikost, jednakost i inkluzija“), 2 miliona dolara za Gvatemalu (zdravstvene usluge sa fokusom na rodnu ravnopravnost), kao i 70.000 dolara za postavljanje „mjuzikla o različitosti“ u Irskoj, 47.000 dolara za „transrodnu operu“ u Kolumbiji i 32.000 dolara za kreiranje „transrodnog stripa“ u Peruu, navodi pravoslavi.ru.

Credit: Sascha Steinach / imago stock&people / Profimedia

 

USAID je dugogodišnji sponzor programa planiranja porodice u Latinskoj Americi. Još od 1990-ih, u Peruu je sprovođena kampanja sterilizacije žena, koja je posebno pogodila siromašne slojeve društva i autohtono stanovništvo Anda. Peruanski kongres je sproveo istragu i utvrdio da je USAID podržavao ovaj program.

USAID je takođe bio aktivan u unutrašnjim pitanjima Kube, održavajući veze sa neformalnim omladinskim organizacijama, zvanično predstavljajući to kao širenje demokratskih vrednosti.

Od oktobra 2009. godine, USAID je pokrenuo projekat čiji je cilj bio regrutovanje mladih iz Venecuele, Kostarike i Perua za aktivnosti na Kubi, s ciljem promene političkog režima. Ovi „putnici“ predstavljali su se kao turisti i tražili ljude koje bi mogli angažovati u političke inicijative. Za ovu misiju regruteri su dobijali 5 dolara na sat.

Godine 2014. Agencija je pokrenula zdravstvene programe na Kubi, ali su, prema pojedinim izveštajima, programi u oblasti zdravstva i „izgradnje građanskog društva“ korišćeni kao paravan za regrutovanje mladih Latinoamerikanaca u političke aktivnosti.

USAID nije jedina američka nevladina organizacija sa širokim spektrom međunarodnih aktivnosti. Ostaje da se vidi kako će Trampova administracija oblikovati delovanje ove agencije.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara