JEVANĐELJE ZA SUBOTU, 15. FEBRUAR: Čitanje iz Svetog pisma za subotu Sedmice bludnog sina

Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 8 (2,25-32) 25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.”

Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 6, 7, 8 (2,22-24; 25-40) 22. A kada se navršiše dani za očišćenje njihovo po zakonu Mojsejevu, Doneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda - 23. Kao što je napisano u Zakonu Gospodnjem, da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu - 24. I da prinesu žrtvu kao što je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dve grlice ili dva golubića.

25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.” 33. A Josif i mati njegova čuđahu se tome što se govoraše o njemu. 34. I blagoslovi ih Simeon, i reče Mariji, materi njegovoj: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. 35. A i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca.” 36. I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od plemena Asirova, već poodmaklih godina, koja je sedam godina živela sa mužem od devojaštva svoga. 37. I ona, udovica od oko osamdeset i četiri godine, ne odlažaše od hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvom. 38. I ona u taj čas dođe, i slavljaše Gospoda, i govoraše o njemu svima koji čekahu izbavljenje u Jerusalimu. 39. I kad izvršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret. 40. A dete rastijaše i jačaše duhom, puneći se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara