U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus Hrist kao beba donet u hram.
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 8 (2,25-32) 25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.”
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 6, 7, 8 (2,22-24; 25-40) 22. A kada se navršiše dani za očišćenje njihovo po zakonu Mojsejevu, Doneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda - 23. Kao što je napisano u Zakonu Gospodnjem, da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu - 24. I da prinesu žrtvu kao što je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dve grlice ili dva golubića.
25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.” 33. A Josif i mati njegova čuđahu se tome što se govoraše o njemu. 34. I blagoslovi ih Simeon, i reče Mariji, materi njegovoj: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. 35. A i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca.” 36. I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od plemena Asirova, već poodmaklih godina, koja je sedam godina živela sa mužem od devojaštva svoga. 37. I ona, udovica od oko osamdeset i četiri godine, ne odlažaše od hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvom. 38. I ona u taj čas dođe, i slavljaše Gospoda, i govoraše o njemu svima koji čekahu izbavljenje u Jerusalimu. 39. I kad izvršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret. 40. A dete rastijaše i jačaše duhom, puneći se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu.
U ovom Jevanđelju se pominje vaskrsenje Isusa Hrista.
U početku Bog stvori muža i ženu da budu jedno telo, te da brak nije nešto što ljudi treba da rastavljaju. Isus je dodao da svako ko otpusti ženu i oženi drugu čini preljubu.
Jevanđelje po Luki.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus Hrist isterao demona iz jednog čoveka u sinagogi.
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Iza spoljašnje urednosti krije se gubitak radosti, koji prema svetogorskom starcu otkriva dublju duhovnu krizu savremenog čoveka.
Sveštenik upozorava da stanje koje liči na duhovno prosvetljenje može postati ozbiljna obmana koja čoveka odvaja od Crkve i narušava njegov odnos prema drugima.
Prema učenju Crkve, zaštita čoveka ne dolazi od predmeta, amajlija i narodnih verovanja, već isključivo od Boga, vere i molitve.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavlje uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe.
Nisu svaka tuga i svako ganuće znak duhovnog napretka.
Stari recept sa Kosova i Metohije vremenom je dobio posebnu verziju u beogradskim kuhinjama, pa je nastalo zasitno i mirisno jelo koje mnoge podseća na nedeljne ručkove, pun sto i ukuse kakvi se danas retko sreću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
