U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus Hrist kao beba donet u hram.
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 8 (2,25-32) 25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.”
Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 6, 7, 8 (2,22-24; 25-40) 22. A kada se navršiše dani za očišćenje njihovo po zakonu Mojsejevu, Doneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda - 23. Kao što je napisano u Zakonu Gospodnjem, da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu - 24. I da prinesu žrtvu kao što je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dve grlice ili dva golubića.
25. I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeon, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu, i Duh Sveti beše na njemu. 26. I njemu beše Duh Sveti otkrio da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. 27. I Duhom vođen dođe u hram; i kad unesoše roditelji dete Isusa da izvrše na njemu ono što je uobičajeno po Zakonu, 28. On ga uze u naručje svoje i blagoslovi Boga i reče: 29. „Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; 30. jer videše oči moje Spasenje tvoje, 31. koje si ugotovio pred licem svih naroda. 32. Svetlost, da prosvećuje neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja.” 33. A Josif i mati njegova čuđahu se tome što se govoraše o njemu. 34. I blagoslovi ih Simeon, i reče Mariji, materi njegovoj: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti. 35. A i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca.” 36. I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od plemena Asirova, već poodmaklih godina, koja je sedam godina živela sa mužem od devojaštva svoga. 37. I ona, udovica od oko osamdeset i četiri godine, ne odlažaše od hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvom. 38. I ona u taj čas dođe, i slavljaše Gospoda, i govoraše o njemu svima koji čekahu izbavljenje u Jerusalimu. 39. I kad izvršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret. 40. A dete rastijaše i jačaše duhom, puneći se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu.
U ovom Jevanđelju se pominje vaskrsenje Isusa Hrista.
U početku Bog stvori muža i ženu da budu jedno telo, te da brak nije nešto što ljudi treba da rastavljaju. Isus je dodao da svako ko otpusti ženu i oženi drugu čini preljubu.
Jevanđelje po Luki.
U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus Hrist isterao demona iz jednog čoveka u sinagogi.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
