PODVIG - PENZIONERKA VEZE MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE: Biljana je jedina na svetu koja to radi, za stranicu potroši i po 400 sati (FOTO)

Biljana Ećimović je u posebnoj misiji, već deceniju veze Miroslavljevo jevanđelje. Postoje fototipska i kaligrafska izdanja, ali se niko nije usudio da iglom i koncem prepiše najznačajniji ćirilični spomenik srpske pismenosti. Za nju ovo kapitalno delo nije samo umetnički projekat. Svoje zaveštanje, slovo po slovo, ostavlja na platnu. Raduje se, kao dete.

- Kako ste me pronašli, jesu li vam komšije rekle 'to je ona asocijalna Biljana'. Tako me zovu, ne zameram im, moram da vezem, nemam ja vremena da se družim.

Ekonomista je u penziji, radila je u banci, a kasnije u Nacionalnom ansamblu "Kolo", kao restaurator narodnih nošnji. Biljana je Beograđanka, a njena porodica je korenima vezana za Hrvatsku, okolinu Slavonsnkog broda. U Okučanima ručnom radu naučila ju je baka.

- Sa otprilike pet godina sam počela da vezem, zato što su kod njih devojčice u tim godinama već počinjale da pripremaju svoj miraz, da vezu peškire, jastučnice, cvetiće. Znači, ja unazad 70 godina stalno nešto imam u rukama, vezem, pletem, umem i da krojim i šijem.

Profesionalno je angažovana da veze početkom 80-tih kada je naša modna kreatorka Verica Rakočevič imala veoma zapaženu reviju u Rimu.

Vladimir Lukić

Njeni modeli bili su ukrašeni narodnim vezom, na kome je bilo puno hrišćanskih simbola, svet je bio zadivljen.

- Međutim, mi smo bili izvođači radova, nije nas nigde spomenula. Onda je moj pokojni brat, čuveni arhitekta Dejan Ećimović, rekao, Biljana, ako baš nešto hoćeš da radiš, pravi kolekciju lutaka u narodnim nošnjama. Tako sam počela da radim lutke Balkana, ali samo gde nađem literaturu - priča.

U srpske nošnje je obukla lutke iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, a posebna inspiracija su joj narodne nošnje iz Grčke. Ima oko 40 lutaka u narodnim nošnjama balkanskih zemalja.

- Sve sam to radila, a onda sam na kraju rekla, hajde da ostavim nešto iza sebe, jednog dana kad ne budem hodala ovom planetom, da ostane nešto iza mene, da neko eventualno kaže, postojala je neka Biljana, vezla je. Radiću Miroslavljevo jevanđelje - to je naše bogatstvo.

shutterstock.com

Bilo joj je potrebno dve godine samo za pripremne radove, proučila je istorijat Miroslavljevog jevanđelja. Posebno je proučavala ilustracije, knjiga je posebna i zato što je oslikana.

Jevanđelje veze od 14. februara 2015., izvezla je oko 50 do 362 strane. Čak vodi i evidenciju koliko sati je radila koju stranicu. U početku joj je trebalo bezmalo 400 sati za jednu, sad je brža.

Veze i raduje se kao dete

Tragala je svuda, išla u Narodnu biblioteku, Patrijaršijsku biblioteku, Narodni muzej, nigde nije dobila odgovor na pitanje, da li postoji prevod Miroslavljevog jevanđelja. Veruje da je šteta što ga nema i ne razume zašto.

U potrazi za prevdom, jer volela bi da zna šta tačno veze, došla je do informacije da su ga pisala dva čoveka. To je sama primetila. Posle 88. strane, počinje za nijansu drugačiji rukopis. Uspela je da ga prati.
Autorka dodaje da možda zbog štednje kože i mastila u tekstu nema interpunkcije. Nema ni odvajanja reči, sva su slova jedno uz drugo, ali nije monotono. Na stranicama jevanđelja postoje i crvena slova, natpisi kojima je odvojen pasus. Ona su kao naslovi. Tu se javlja i mala slika.

- Upotrebljene su crvene, zelene, zlatne boje, to je zapravo prvo slovo u sledećem paususu koje je ukrašeno. Ne znam iz kojih razloga, puno rečenica počinje slovom "r", onda su pravili mnogo kombinacija. Da li je to vez, da li floralni ukras, ptice. Ali ni jedan taj inicijal, kako se zvanično te sličice zovu, nije isti. Gotovo na svakoj strani, ima oko 350 različitih inicijala oslikanih na jevanđelju.

Nemanja Pančić

One su joj, kako kaže, odmor, četiri godine je pauzirala u veženju Jevanđelja, jer je operisala kataraktu. I sada, kad ponovo dobro vidi, sličice u ovoj, najvrednijoj srpskoj knjizi, su joj blagoslov, jer crna slova jako umaraju oči.

- Ostala sam veliko dete, mada imam puno godina, vezem ovo crno i radujem se. Kažem, Biljana, još samo malo i dobićeš nagradu, da izvezeš inicijal. Radujem se kao dete, žurim da što pre završim, oba stupca uradim, a onda dođe relaksacija, opuštanje, jer tu su boje! Imam pet, šest različitih zlatnih klupčića konca. Ima i srebrne boje, a zlatne u nekoliko nijansi.

Jevanđelja bratskih crkava

I druge pravoslavne zemlje imaju svoje jevanđelistare. Uporedo je počela da pravi kolekciju njihovih početnih strana, uradila je, kaže dvadesetak slika, kako ih zove. Tu su jevanđelja, grčke, egipatske, odnosno koptske crkve, etopijske. Uradila je i početne stranice najvažnijih jevanđelja iz Makedonije, ali i dragocenih knjiga Ruske pravoslavne crkve.

- Htela sam da pokažem da su i oni bogati knjigama koje nama nisu dostupne. Pronalazila sam ih na internetu, ćerka mi je pomagala, onda sam te slike nosila u fotokopirnicu i štampala na slikarskom platnu. Ono mi je davalo efekat kože na kojoj je i Miroslavljevo jevanđelje ispisano. Boja platna podseća na kožu.

I Miroslavljevo jevanđelje veze po šemi, na stranicama odštampanim na platnu, kaligrafiju je učila davno, umela bi i bez šeme, ali svako ima svoj rukopis, njena slova bila bi drugačija, ne bi bilo autentično.
Mastilo je zamenila crnim koncem za mašinsko šivenje, sintetičkim. Računala je, kad se stranice budu okretale, ako uzme pamučni konac, najviši greben slova će doživeti trenje. Ovako će biti dugotrajnije - kaže za Sputnjik.

Uneskova potvrda stručnosti

Za laike, gospođa Biljana je penzionerka koja veze, ali za profesionalce, to svakako nije. Preskromna, ne prihvata ovu tvrdnju, ali nju potkrepljuje važna činjenica. Biljana Ećimović ima potvrdu, sertifikat Uneska da je, jedina u Srbiji, jedinstveni čuvar svetske kulturne baštine.

Gospođa Biljana i danas restaurira narodne nošnje, ima i svoju privatnu kolekciju, srpske narodne nošnje sa prostora celog regiona:

Posveta Hilandaru

Schutterstock

Bilo bi dobro kada bi se posvetila isključivo Jevanđelju, kaže, ali ne može, rad na očuvanju kulturnog nasleđa je obavezan, toliko je širok, prebogat, kao i naše nasleđe. Treba ga ljudima pokazati, celom svetu.
A kada ga završi, Miroslavljevo jevanđelje će pokloniti Hilandaru. To je početna ideja ulaska u izazov koji traje deceniju. Jako joj je važno da se nađe na manastirskoj polici.

- U nekom ćošku neka bude, ali neka bude u Hilandaru, jer manastir nam je dao originalno jevanđelje, svi znamo da je u Narodnom muzeju, da možemo da ga vidimo nekoliko puta godišnje. Imala sam ideju da ga uradim i da na neki način bude original. Ovo je ipak jedinstveno, da je neko pristupio tako jednoj obimnoj temi, da je izveze -  kaže Eimovićeva.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara