ZAŠTO JE "ISUSOVA MOLITVA" SRŽ PRAVOSLAVLJA I "MOLITVA NAD MOLITVAMA": Mitropolit Antonije o osam reči skupljih i vrednijih od života

Isusova molitva, poznata i kao "Molitva srca", jedno je od najvažnijih duhovnih oruđa u pravoslavnoj tradiciji. Iako je izuzetno kratka, sastoji se od samo nekoliko reči: "Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me, grešnog", ona nosi duboko značenje koje nadmašuje samu formu molitve.

Ova molitva se u pravoslavlju tretira kao "molitva nad molitvama" jer je u njoj, uprkos svojoj jednostavnosti, sažeta srž naše vere.

Isusova molitva nije samo čin verbalne pobožnosti, već je put duhovne transformacije i stalne prisutnosti Boga u životu vernika. Kroz njeno ponavljanje, vernik ulazi u stanje kontemplacije, unutrašnjeg mira i duhovne smirenosti.

Kao što su govorili drevni crkveni pisci, i kao što je jasno iz same molitve, ona sadrži, sa jedne strane, potpuno ispovedanje vere, a sa druge strane, sve što čovek može da kaže o sebi samom: "Pomiluj me, grešan sam"!  Ova molitva je, pre svega, izraz pokajanja i priznanja Božje milosti.

Credit: Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia

 

Mitropolit Antonije Blum, u svojoj knjizi "Naučimo se molitvi" kaže da se prve reči ove molitve ("Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji..."), smatraju za skraćeno Jevanđelje i samu srž hrišćanske vere.

- Isusa Hrista nazivamo svojim Gospodom ne samo zato što je On Tvorac, ne samo zato što je On Bog, nego zato što smo mi svojom voljom i bez prinude, izabrali Njega za Gospodara i Vladara našeg života. 

Isusom ga nazivamo, kaže mitropolit, podsećajući sebe, ispovedajući i propovedajući da Bog ima ljudsko istorijsko ime, da je Bog postao čovek, da se on ovaplotio, i da je on onaj kojeg zovemo Isusom, kojeg mi zovemo svojim Gospodom naš Bog, ali da je on čovek, jedan od nas, i da smo mu bliski, svoji.

- On nas u Jevanđelju naziva braćom, a na drugom mestu u Jevanđelju govori: "Ja vas ne zovem slugama nego prijateljima, zato što sluga ne zna volju svoga Gospodara, a Ja sam vama sve rekao…“ 

Hristom ("Hristos“ na grčkom znači "pomazanik“) ga zovemo, ističe otac Antonije, da bismo ukazali na to da je on onaj o kome govori čitav Stari zavet da će doći Mesija od Boga na kojem će počivati Sveti duh, koji će biti svršetak cele ljudske istorije i njeno središte, svršetak cele prošlosti i početak večnosti već sad, pre nego što vreme dođe do kraja.

Profimedia

 

- I na kraju, nazivamo Ga Sinom Božijim zato što na osnovu naše vere, i čak iz iskustva znamo da je to čovek koji se rodio u Vitlejemu, koji je dobio ime Isus, i da on u stvari nije samo sin Djeve Marije, već je i sin samoga Boga, pa je on Bog koji se ovaplotio i postao čovek. U ovome je sva pravoslavna vera: carstvo ljubavi, ispovedanje Isusa kao Sina Božijeg, naše ispovedanje da je On svršetak cele prošle istorije, njeno središte i početak budućnosti i budućnosti roda ljudskog na zemlji i čitave večnosti. 

Što se tiče drugog dela molitve ("... pomiluj me grešnog"), otac Antonije navodi poziva nas da time prepoznajemo dublje značenje greha, koji nije samo moralna nesavršenost, već i gubitak unutrašnje povezanosti sa sobom i Bogom. Greh je površnost, otuđenje od dubine vlastitog bića, zbog čega postajemo tuđi i sebi i drugima.

Kada se molimo "pomiluj me grešnog“, priznajemo da živimo daleko od svoje prave prirode, da smo otpali od uzvišenosti koju nam je Bog dao. Međutim, reč "pomiluj“ u ovom kontekstu znači i više od oprosta. To je molba za Božiju ljubav i obnovu — da nas Bog ponovo uzdigne, da postanemo dostojni onog uzvišenog poziva za koji nas je stvorio. Pomilovanje je poziv na obnovu duše, vraćanje u stanje prave povezanosti s Bogom i sobom.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara