U vrtlogu svakodnevnog života mnogi ne razmišljaju o večnosti, već se prepuštaju trenutnim užicima, nadajući se da će nekako izbeći posledice svojih postupaka. Sveti Teofan Zatvornik u knjizi „Misli za svaki dan u godini“ za sredu pete sedmice Velikog posta donosi snažnu poruku: igrati se večnim životom znači pokazati krajnju nerazumnost. Podseća nas da se u životu može rizikovati mnogim stvarima, ali ne i onim što traje zauvek – spasenjem duše.
“Put k životu ide gore razumnome, da se sačuva od pakla ozdo (Prič.15,24). Svima je poznato šta je pakao, i da u njega svako može dopasti zbog svojih dela. Međutim, ne sećaju se svi toga i ne žive ispravno u toj meri da bi bila vidna njihova briga o izbavljenju od pakla.
Mnogi žive na sreću, misleći: "Može biti da ćemo nekako izbeći pakao". No, gde je tu naš razum? U pojedinačnim zemaljskim delima još se može i bacati kocka. Međutim, kockanje u tako odlučujućem delu, koje se u vekove vekova više ne može izmeniti, pokazuje nerazumnost u najvišem stepenu. Ne nadimaj se razume svojom razumnošću kad se toga ne sećaš i kad nam ne nudiš misli o životu kojima bismo se, uklonivši se od ada, spasli.”
Jedan od najvećih duhovnika pravoslavlja uči nas o unutrašnjem preobražaju na putu ka Hristu: ostavljanje sveta, grehovnih navika i ličnih strasti.
Smirenje, krotost, pravdoljubivost i čisto srce – osobine koje vode u večnu blaženost. „Ako želiš raj, budi takav“, poručuje svetitelj u svojoj pouci za nedelju četvrte sedmice Velikog posta.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac nas podseća da su oči Gospodnje prisutne na svakom mestu, pozivajući nas na potpunu pažnju prema sebi, ne samo u spoljašnjem svetu, već i u srcu, kako bismo u postu postigli unutrašnju ispravnost i slobodu od greha.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.