Josep LAGO / AFP / ProfimediaCrkva svetog Roma de Sau
Iako su kiše bile dobrodošle zbog suše, one su donijele i poplave koje su uzrokovale evakuacije i štetu u zajednicama širom zemlje
Crkva svetog Roma de Sau, stara gotovo 1.000 godina, ponovo je potopljena u rezervoaru Sau u Španiji, nakon što su obilne kiše pomogle da se napune ključni resursi vode u zemlji, koja je mesecima bila suočena sa sušom.
Crkva je izgrađena u 11. veku, ali je potopljena 1962. godine prilikom izgradnje rezervoara Sau, smeštenog u severoistočnom delu Španije, oko 70 kilometara severno od Barselone. Tokom suše, kada je rezervoar gotovo prazan, crkva je postajala vidljiva, a posetitelji su mogli šetati do nje. To se dešavalo nekoliko puta u poslednjim godinama, uključujući kraj 2024. i početak 2025. godine.
Josep LAGO / AFP / Profimedia
Crkva svetog Roma de Sau
Međutim, nakon promene vremena i obilnih padavina u martu, rezervoar se ponovo napunio, potapajući crkvu.
- Impresivno je kako se rezervoar potpuno promenio. Lično, više volim da ga vidim u punom kapacitetu, jer voda je život - izjavio je Hordi Bonih, sused iz Barselone, za katalonske novine.
Iako su kiše bile dobrodošle zbog suše, one su donele i poplave koje su uzrokovale evakuacije i štetu u zajednicama širom zemlje. Ovaj mart postao je najkišovitiji u Madridu od početka evidencije, u 1890-im godinama.
Josep LAGO / AFP / Profimedia
Crkva svetog Roma de Sau
Međutim, iako je suša donekle ublažena, još uvek nije došlo do potpunog oporavka, a za potpunu stabilizaciju potrebne su dodatne padavine.
-Izašli smo iz suše, ali to ne znači da imamo ogromnu količinu vode - rekao je Ruben del Campo za AP.
-Španija je zemlja u kojoj resursi vode nikada nisu obilni.
Sveta Ksenija Petrogradska je, kroz svoj podvig jurodivosti i čudotvorstva, tajno doprinosila izgradnji crkve Smolenske majke Božije, noseći cigle noću, što su radnici otkrili tek kada su je zatekli pri tom činu, a njen dar prozorljivosti i čuda i dalje pomažu ljudima u nevolji.
Situacija je sada pod kontrolom u većini gradova i opština Republike Srpske. Ukinute su vanredne mere i u gotovo svim opštinama situacija se normalizuje.
Patrijarh ukazuje da se Vaskrsli Hristos ne prepoznaje spoljašnjim pogledom, već u ličnom susretu, evharistijskoj zajednici i delatnoj ljubavi prema bližnjem, naročito prema stradalima i vernom narodu na Kosovu i Metohiji.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok vernici pripremaju vaskršnje korpe za osvećenje, u hramove sve češće stižu i stvari bez duhovnog smisla, zaboravljajući šta zapravo treba prineti pred Vaskrs.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
