Sveta Ksenija Petrogradska je, kroz svoj podvig jurodivosti i čudotvorstva, tajno doprinosila izgradnji crkve Smolenske majke Božije, noseći cigle noću, što su radnici otkrili tek kada su je zatekli pri tom činu, a njen dar prozorljivosti i čuda i dalje pomažu ljudima u nevolji.
Blažena Ksenija Petrogradska je još za života i tokom 19-20. veka bila poštovana kao brza pomoćnica i čudotvorka. Radi spasenja i ljubavi prema bližnjima, ona je uzela na sebe podvig jurodivosti. Za svoje podvige, molitve, i dobročinstvo dobila je od Boga dar prozorljivosti i čudotvorstva.
Njena kapela na Smolenskom groblju je prepuna blagodarnosti ljudi za učinjena čuda po njenom molitvenom zastupništvu.
Nepoznat detalj iz života svetiteljke otkrio je Ranko Gojković, pravoslavni publicista, prevodilac i izdavač na tribini posvećenoj Svetoj Kseniji Petrogradskoj, a koju je organizovao sajt religija.rs.
On je ispričao neverovatnu priču o tome kako je svetiteljka učestvovala u izgradnji crkve.
- Voleo bih da istaknem taj detalj iz njenog žitija... mnogima je nepoznat, a zaista je i više nego čudesan. Pošto je njen muž sahranjen u toj crkvi Smolenske majke Božije, ona je praktično kad se taj hram gradio donosila cigle za gradnju i to tajno.
Govornik tribine sajta religija.rs je objasnio da su radnici, koji su gradili svetinju, jutrom bili iznenađeni poslaganim ciglama.
- Svake noći je donosila cigle, a radnici koji su dolazili ujutru na posao su bili zbunjeni. Niko nije znao ko to radi, zato što je Sveta Ksenija pred zoru odlazila, kako je niko ne bi video. Međutim radnici su se dogovorili da jedan od njih ostane i stražari, kako bi tako sakriven video ko to donosi cigle na gradilište. Kasnije je video kako blažena Kseniaj čitavu noć nosi cigle i sa zorom u tajnosti odlazi. Takav jedan podvig ne može doći sam od sebe i Gospod takvim jurodivim daje snagu posebnu blagodat i neosetljivost na hladnoću - istakao je Ranko Gojković neverovatnu snagu jedne žene, koja je na svojim plećima bez umora toliki teret podnela.
Više detalja o ovom predavanju, koje je izazvalo izuzetnu zainteresovanost pogledajte u video snimku ispod teksta.
Tu su takođe zabeležena neverovatna svedočenja prisutnih o tome kako ih je Sveta Ksenija Petrogradska spasila, kada im je pomoć najviše trebala.
BONUS VIDEO: ČUDA I ISCELJENJA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE
Najveća čuda Svete Ksenije Petrogradske, koja je svojom nevidljivom rukom spasavala živote, domove, porodice i donosila utehu Sveta Ksenija se smatra zaštitnicom ljudi koji traže posao, koji tek treba da se skuće, ali i onih koji teško pate. Sveta Ksenija Petrogradska poznata je kao "brzopomoćnica", odnosna kao svetica koja brzo ispunjava molitve ljudima koji se suočavaju sa teškim trenucima, kao što su bolesti, duhovne patnje, porodični problemi ili druge nevolje. Čuda kojima su svedočili prisutni na tribini portala religija.rs nizala su se, a zainteresovani su pomno pratili šta govornici pričaju.
https://pravoslavie.ru
Duhovna riznica
16:00 | 08.03.2025
„NAREDNE NOĆI NEMOJ SPAVATI U SVOJOJ KUĆI!“: Čudesna svedočanstva o moći molitve zaštitnici onih koji su ostali bez doma, posla ili sredstava za život
Duhovna riznica
13:16 | 15.03.2025
TEŠKO BOLESNU, MUŽ JE IZBACIO IZ KUĆE SAMO SA NJENIM IKONAMA! Zorica otkriva kako joj je Sveta Ksenija sve puteve otvorila kad joj je bilo najteže (VIDEO)
Duhovna riznica
12:47 | 16.03.2025
MAJKU MU LEKARI OTPISALI, ALI NJEMU JE SVETA KSENIJA GOVORILA DA NE ODUSTAJE! Goran svedoči o čudesnom isceljenju u svojoj porodici i moći molitve ruskoj svetiteljki
Duhovna riznica
10:44 | 17.03.2025
"POTPUNO SAM OSLEPELA, A SVETICA ME JE SPASILA": Mirjana i danas čita akatist ovoj svetiteljki, u znak zahvalnosti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, prema učenju Crkve, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Otkrijte kako jednostavni sastojci — sitno seckani pipci lignji, inćuni, kozice, prezle i limun — u savršenoj harmoniji stvaraju mirisno i ukusno jelo koje osvaja svaki sto
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
U doba kada se ljubav meri interesom, a žrtva smatra slabošću, život Svetog Serafima Viričkog i shimonahinje Hristine osvetljava tihi put dvoje supružnika koji su, nakon smrti deteta, izabrali najuzvišeniji čin predanja — monaštvo. Njihova priča nije bajka, već svedočanstvo o tome kako Hristova ljubav menja oblik, ali nikada ne prestaje.
Na snežnoj hladnoći, uz svetlost sveća i neprekidne molitve, verni narod je na Smolenskom groblju satima čekao da se pokloni svetiteljki koja i danas čini čuda.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
Kada čovek uporno odbacuje duhovnu stvarnost, prema učenju Crkve, sve više se vezuje za misli koje ga udaljavaju od istine, od drugih i od samog sebe.
Pravoslavna crkva ne govori o gordosti samo kao o pogrešnom stavu, već kao o smrtnom grehu - duhovnom stanju koje, ako se ne leči, vodi čoveka ka propasti.
Od Davidovih psalama do pop i rok hitova savremenog doba, od manastirskih fresaka do filmskih ostvarenja – umetnost kroz vekove nastoji da nam prenese Božiju reč.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Koliko katolika zna značenje dominikanskog psa?
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Narod se sabrao u molitvi i sećanju, dok vikarni episkop patrijarha Porfirija podseća na Hristov zagrljaj i snagu vere koja nadjačava bol i nepravdu.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
U Muzeju Hercegovine u Trebinju biće otvorena izložba slika srpskog arhijereja koja spaja pejzaže sa portretima istorijskih velikana i savremenika.
