Sveta Ksenija Petrogradska je, kroz svoj podvig jurodivosti i čudotvorstva, tajno doprinosila izgradnji crkve Smolenske majke Božije, noseći cigle noću, što su radnici otkrili tek kada su je zatekli pri tom činu, a njen dar prozorljivosti i čuda i dalje pomažu ljudima u nevolji.
Blažena Ksenija Petrogradska je još za života i tokom 19-20. veka bila poštovana kao brza pomoćnica i čudotvorka. Radi spasenja i ljubavi prema bližnjima, ona je uzela na sebe podvig jurodivosti. Za svoje podvige, molitve, i dobročinstvo dobila je od Boga dar prozorljivosti i čudotvorstva.
Njena kapela na Smolenskom groblju je prepuna blagodarnosti ljudi za učinjena čuda po njenom molitvenom zastupništvu.
Nepoznat detalj iz života svetiteljke otkrio je Ranko Gojković, pravoslavni publicista, prevodilac i izdavač na tribini posvećenoj Svetoj Kseniji Petrogradskoj, a koju je organizovao sajt religija.rs.
On je ispričao neverovatnu priču o tome kako je svetiteljka učestvovala u izgradnji crkve.
- Voleo bih da istaknem taj detalj iz njenog žitija... mnogima je nepoznat, a zaista je i više nego čudesan. Pošto je njen muž sahranjen u toj crkvi Smolenske majke Božije, ona je praktično kad se taj hram gradio donosila cigle za gradnju i to tajno.
Govornik tribine sajta religija.rs je objasnio da su radnici, koji su gradili svetinju, jutrom bili iznenađeni poslaganim ciglama.
- Svake noći je donosila cigle, a radnici koji su dolazili ujutru na posao su bili zbunjeni. Niko nije znao ko to radi, zato što je Sveta Ksenija pred zoru odlazila, kako je niko ne bi video. Međutim radnici su se dogovorili da jedan od njih ostane i stražari, kako bi tako sakriven video ko to donosi cigle na gradilište. Kasnije je video kako blažena Kseniaj čitavu noć nosi cigle i sa zorom u tajnosti odlazi. Takav jedan podvig ne može doći sam od sebe i Gospod takvim jurodivim daje snagu posebnu blagodat i neosetljivost na hladnoću - istakao je Ranko Gojković neverovatnu snagu jedne žene, koja je na svojim plećima bez umora toliki teret podnela.
Više detalja o ovom predavanju, koje je izazvalo izuzetnu zainteresovanost pogledajte u video snimku ispod teksta.
Tu su takođe zabeležena neverovatna svedočenja prisutnih o tome kako ih je Sveta Ksenija Petrogradska spasila, kada im je pomoć najviše trebala.
BONUS VIDEO: ČUDA I ISCELJENJA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE
Najveća čuda Svete Ksenije Petrogradske, koja je svojom nevidljivom rukom spasavala živote, domove, porodice i donosila utehu Sveta Ksenija se smatra zaštitnicom ljudi koji traže posao, koji tek treba da se skuće, ali i onih koji teško pate. Sveta Ksenija Petrogradska poznata je kao "brzopomoćnica", odnosna kao svetica koja brzo ispunjava molitve ljudima koji se suočavaju sa teškim trenucima, kao što su bolesti, duhovne patnje, porodični problemi ili druge nevolje. Čuda kojima su svedočili prisutni na tribini portala religija.rs nizala su se, a zainteresovani su pomno pratili šta govornici pričaju.
https://pravoslavie.ru
Duhovna riznica
16:00 | 08.03.2025
„NAREDNE NOĆI NEMOJ SPAVATI U SVOJOJ KUĆI!“: Čudesna svedočanstva o moći molitve zaštitnici onih koji su ostali bez doma, posla ili sredstava za život
Duhovna riznica
13:16 | 15.03.2025
TEŠKO BOLESNU, MUŽ JE IZBACIO IZ KUĆE SAMO SA NJENIM IKONAMA! Zorica otkriva kako joj je Sveta Ksenija sve puteve otvorila kad joj je bilo najteže (VIDEO)
Duhovna riznica
12:47 | 16.03.2025
MAJKU MU LEKARI OTPISALI, ALI NJEMU JE SVETA KSENIJA GOVORILA DA NE ODUSTAJE! Goran svedoči o čudesnom isceljenju u svojoj porodici i moći molitve ruskoj svetiteljki
Duhovna riznica
10:44 | 17.03.2025
"POTPUNO SAM OSLEPELA, A SVETICA ME JE SPASILA": Mirjana i danas čita akatist ovoj svetiteljki, u znak zahvalnosti (VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
U doba kada se ljubav meri interesom, a žrtva smatra slabošću, život Svetog Serafima Viričkog i shimonahinje Hristine osvetljava tihi put dvoje supružnika koji su, nakon smrti deteta, izabrali najuzvišeniji čin predanja — monaštvo. Njihova priča nije bajka, već svedočanstvo o tome kako Hristova ljubav menja oblik, ali nikada ne prestaje.
Na snežnoj hladnoći, uz svetlost sveća i neprekidne molitve, verni narod je na Smolenskom groblju satima čekao da se pokloni svetiteljki koja i danas čini čuda.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
U svetoj liturgiji se sabira cela Crkva: živi i upokojeni, nebo i zemlja.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
