U napadu su poginule 134 osobe, a ranjeno oko 500, od kojih su mnogi kasnije podlegli od zadobijenih rana.
Povodom stogodišnjice terorističkog napada na sofijsku Sabornu crkvu Svete Nedelje, koji se dogodio na Veliki četvrtak 1925. godine, sa blagoslovom Patrijarha bugarskog Danila, parastos je služio je episkop velbuždski Isak, vikar mitropolita sofijskog, koji je na kraju bogosluženja pročitao pismo patrijarha Danila u kojem se između ostalog navodi:
- Zlobni atentat, izvršen pre tačno jednog veka u ovom svetom domu Božjem, Sabornom hramu mitropolita sofijskih, nastavlja da muči naša srca i užasava našu hrišćansku i ljudsku savest surovošću, nehumanošću, hladnokrvnošću i bezbožnom smelošću sa kojom je izveden. U sećanju naše Crkve i naroda, napad na Saborni hram Svete Nedelje zauvek ostaje sramna mrlja iz prošlosti, koja se može očistiti samo putem pokajanja. Na današnji dan zajedničkom molitvom za nevine žrtve tog krvavog zločina, svedočimo pred Bogom i pred celom Crkvom Hristovom da smo spoznali greh predaka i da u nama postoji odlučnost i volja za promenom. Neka Bog oprosti i da pokoj danas pomenutim žrtvama strašnog zločina, kao i svim žrtvama ljudske mržnje. Neka ih pomiluje i primi kao Dobri Čovekoljubaca u svoje nebeske stanove, a nama podari razum i mudrost da se uzdržavamo od svake zle pomisli, da cenimo i čuvamo svetinju i svog i tuđeg života, da poštujemo svakog čoveka bez obzira na razlike među nama, da se klonimo svake zle pomisli i zlog dela.
Istog dana u sali Bogoslovskog fakulteta održana je sesija povodom stogodišnjice napada na Saborni hram u Sofiji na kojoj su predstavljeni izveštaji: „Car BorisTreći - između državnog udara i atentata“ doc. prof. dr Ivajla Šalafova; „Personalizovano zlo - Počinioci“ dr Ivana Jovčeva i „Reakcija Svetog Sinoda povodom napada“ prof. dr Pavla Pavlova.
Najveći teroristički akt u istoriji Bugarske izvela je 16. aprila 1925. godine, na Veliki četvrtak, grupa ekstremno levičarskih aktivista Vojne organizacije Bugarske komunističke partije, koji su digli u vazduh krov Sabornog hrama u vreme kada je u njemu služen parastos generalu Konstantinu Georgievu, kojeg je dva dana ranije ubio komunistički terorista.
U napadu su poginule 134 osobe, a ranjeno oko 500, od kojih su mnogi kasnije podlegli od zadobijenih rana.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Sveti sinod doneo odluku nakon molitve i sabornog glasanja, a mitropolit Pahomije obećao da će predano služiti Crkvi i vernom narodu. Saznajte kada će biti njegovo svečano ustoličenje. Mošti kralja Milutina danas su izložene u crkvi Svete nedelje u Sofiji, a njihova popularnost ne smanjuje se još od srednjeg veka. Mitropolit plovdivski dočekao je fudbalsku legendu Hrista Stoičkova, koji je izrazio spremnost da doprinese radu lokalne verske zajednice.
Wikipedia/Bulgarian Archives State Agency
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Duhovna riznica
14:08 | 14.02.2025
PROMENA U VRHU BUGARSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Izabran novi mitropolit vidinski – ko je duhovnik koji preuzima ovu svetu dužnost?
Duhovna riznica
23:09 | 22.02.2025
IZGRADIO JE VIŠE CRKAVA NEGO NEMANJIĆI PRE NJEGA, A NAROD GA JE ZABORAVIO: Kako su mošti srpskog svetog vladara dospele u Bugarsku
Duhovna riznica
08:13 | 17.03.2025
POZNATI FUDBALER ŽELI DA ULAŽE U CRKVU: Emocije bujale pri susretu, ovo je pokazatelj lepe saradnje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
U svečanoj atmosferi crkve Svetog Petra, beogradski nadbiskup i metropolit poručio vernicima da Vaskrs nije samo pobeda nad smrću, već i poziv da svako od nas postane hodočasnik nade.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Tog dana se med u svim bugarskim hrišćanskim hramovima osvećuje. Veruje se da med ima veću pročišćujuću i lekovitu moć kada je osvećen i koristi se tokom godine za lečenje različitih bolesti.
Novi zakon o verskim zajednicama izaziva polemike i otvara pitanje kako će odluka o starokalendarskoj crkvi oblikovati budućnost Bugarske pravoslavne crkve i uticati na verske slobode u zemlji?
Na sastanku crkvenih i državnih lidera razmatrana je presuda koja bi mogla izazvati podele među vernicima, uz odlučan stav o očuvanju kanonskog poretka.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Bombe su bacane po svim krajevima grada, čak su pogođene bolnice i sanatorijumi. Vojna bolnica, u kojoj su se nalazili naši zarobljenici povratnici radi lečenja, bila je pogođena...
Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju.
Njegova sposobnost da se obraća ljudima u svim prilikama, kako u dobrim, tako i u teškim vremenima, ostavila je dubok trag.
U Hramu Hrista Spasitelja, u prisustvu patrijarha Kirila i predsednika Ruske Federacije, obeležen je Vaskrs 2025. godine — u znaku molitve za pravedni mir i ujedinjenje hrišćanskog sveta.
Minut nakon što smo zakoračili u 20. april, Hram na Vračaru ispunili su plamenovi sveća, miris tamjana i glasovi vernika u sabornosti — potvrđujući da vera u vaskrslog Hrista nadilazi i tamu i vreme.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog 1993. godine, u tišini drevne Optinske pustinje, dogodio se svirepi zločin koji je ostavio neizbrisiv trag na savremenoj crkvenoj istoriji. Ubistvo trojice krotkih slugu Božijih otvorilo je pitanja o duhovnoj borbi, zlu koje vreba i svetosti koja ne umire — čak ni u smrti.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
U trenucima kada radosno kličemo „Hristos vaskrse!“, duša se najdublje osvećuje molitvom. Otkrivamo zašto je čitanje Akatista Vaskrsenju Hristovom najsnažniji način da istinski doživimo smisao Praznika nad praznicima.
