U napadu su poginule 134 osobe, a ranjeno oko 500, od kojih su mnogi kasnije podlegli od zadobijenih rana.
Povodom stogodišnjice terorističkog napada na sofijsku Sabornu crkvu Svete Nedelje, koji se dogodio na Veliki četvrtak 1925. godine, sa blagoslovom Patrijarha bugarskog Danila, parastos je služio je episkop velbuždski Isak, vikar mitropolita sofijskog, koji je na kraju bogosluženja pročitao pismo patrijarha Danila u kojem se između ostalog navodi:
- Zlobni atentat, izvršen pre tačno jednog veka u ovom svetom domu Božjem, Sabornom hramu mitropolita sofijskih, nastavlja da muči naša srca i užasava našu hrišćansku i ljudsku savest surovošću, nehumanošću, hladnokrvnošću i bezbožnom smelošću sa kojom je izveden. U sećanju naše Crkve i naroda, napad na Saborni hram Svete Nedelje zauvek ostaje sramna mrlja iz prošlosti, koja se može očistiti samo putem pokajanja. Na današnji dan zajedničkom molitvom za nevine žrtve tog krvavog zločina, svedočimo pred Bogom i pred celom Crkvom Hristovom da smo spoznali greh predaka i da u nama postoji odlučnost i volja za promenom. Neka Bog oprosti i da pokoj danas pomenutim žrtvama strašnog zločina, kao i svim žrtvama ljudske mržnje. Neka ih pomiluje i primi kao Dobri Čovekoljubaca u svoje nebeske stanove, a nama podari razum i mudrost da se uzdržavamo od svake zle pomisli, da cenimo i čuvamo svetinju i svog i tuđeg života, da poštujemo svakog čoveka bez obzira na razlike među nama, da se klonimo svake zle pomisli i zlog dela.
Istog dana u sali Bogoslovskog fakulteta održana je sesija povodom stogodišnjice napada na Saborni hram u Sofiji na kojoj su predstavljeni izveštaji: „Car BorisTreći - između državnog udara i atentata“ doc. prof. dr Ivajla Šalafova; „Personalizovano zlo - Počinioci“ dr Ivana Jovčeva i „Reakcija Svetog Sinoda povodom napada“ prof. dr Pavla Pavlova.
Najveći teroristički akt u istoriji Bugarske izvela je 16. aprila 1925. godine, na Veliki četvrtak, grupa ekstremno levičarskih aktivista Vojne organizacije Bugarske komunističke partije, koji su digli u vazduh krov Sabornog hrama u vreme kada je u njemu služen parastos generalu Konstantinu Georgievu, kojeg je dva dana ranije ubio komunistički terorista.
U napadu su poginule 134 osobe, a ranjeno oko 500, od kojih su mnogi kasnije podlegli od zadobijenih rana.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje. Sveti sinod doneo odluku nakon molitve i sabornog glasanja, a mitropolit Pahomije obećao da će predano služiti Crkvi i vernom narodu. Saznajte kada će biti njegovo svečano ustoličenje. Mošti kralja Milutina danas su izložene u crkvi Svete nedelje u Sofiji, a njihova popularnost ne smanjuje se još od srednjeg veka. Mitropolit plovdivski dočekao je fudbalsku legendu Hrista Stoičkova, koji je izrazio spremnost da doprinese radu lokalne verske zajednice.
Wikipedia/Bulgarian Archives State Agency
Duhovna riznica
02:00 | 26.11.2024
UMESTO SVEŠTENIKA UVELI VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Vernici se ispovedaju avataru sa likom Isusa Hrista, ovo izaziva brigu
Duhovna riznica
14:08 | 14.02.2025
PROMENA U VRHU BUGARSKE PRAVOSLAVNE CRKVE: Izabran novi mitropolit vidinski – ko je duhovnik koji preuzima ovu svetu dužnost?
Duhovna riznica
23:09 | 22.02.2025
IZGRADIO JE VIŠE CRKAVA NEGO NEMANJIĆI PRE NJEGA, A NAROD GA JE ZABORAVIO: Kako su mošti srpskog svetog vladara dospele u Bugarsku
Duhovna riznica
08:13 | 17.03.2025
POZNATI FUDBALER ŽELI DA ULAŽE U CRKVU: Emocije bujale pri susretu, ovo je pokazatelj lepe saradnje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili.
Tokom istorijskog sabranja u Rilskom manastiru, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije primio je visoko odlikovanje Eparhije lovčanske, potvrdivši neraskidivo prijateljstvo Srpske i Bugarske crkve.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
