Izjava dolazi kao odgovor na javni apel ukrajinskog ambasadora u Bukureštu, Igora Prokopčuka, koji je zatražio da Rumunija zvanično prizna raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
U razgovoru za rumunski portal Stiripesurse.ro, Patrijaršija Rumunske crkve otvoreno je kritikovala ukrajinske vlasti zbog, kako navode, "grubog kršenja verskih sloboda" rumunskih pravoslavnih vernika u Ukrajini.
"Ovakvo ponašanje je u potpunoj suprotnosti sa odnosom rumunske države prema ukrajinskim vernicima u Rumuniji", ističe se u saopštenju.
Stav Sinoda: Rešenje kroz Svesaborni dijalog, a ne političkim putem
Rumunska crkva je podsetila da je još 2019. godine pozvala na rešavanje ukrajinskog crkvenog pitanja putem svepravoslavnog sabora. Već tada, na sednici Sinoda 21. februara 2019, izražena je zabrinutost zbog nekanonskog karaktera situacije i mogućnosti novog raskola u Pravoslavlju.
Taj stav ostaje i danas na snazi. Rumunski Patrijarhat naglašava da se crkvena pitanja ne mogu rešavati političkom silom, već uz saglasnost i dijalog svih pravoslavnih crkava.
Prema zvaničnom sajtu rumunske patrijaršije, zabrinutost se odnosi na jednostrano nametanje jurisdikcije mitropolita Epifanija od strane ukrajinske države, uprkos protivljenju lokalnih pravoslavnih zajednica.
Rumunski vernici pod pritiskom
Patrijaršija navodi i da su u okviru nedavnih konsultacija sa rumunskim sveštenstvom i vernicima u Ukrajini, gotovo svi odbacili prelazak pod jurisdikciju PCU. Pritom se, kako kažu, "oseti strah", jer veruju da bi prelazak značio represiju i pritiske od strane lokalnih vlasti.
Uz to, rumunska crkva optužuje ukrajinsku vladu da ne priznaje rumunsku pravoslavnu eparhiju u Ukrajini, kao i da ne poštuje upotrebu rumunskog jezika u bogosluženju, uprkos deklarativnim tvrdnjama o suprotnom.
Prema informacijama koje prenosi Savez pravoslavnih novinara, očekuje se nova sednica rumunskog Sinoda, na kojoj bi mogle biti donete još oštrije odluke, pa čak i prekid odnosa sa PCU.
Pritisak na Vaseljenskog patrijarha i pretnja novim raskolom
Međunarodne agencije poput "Rojtersa" i "TASS" već beleže diplomatske tenzije. Ukrajinske akcije stvaraju nove podele u pravoslavnom svetu, a rumunski crkveni lideri poručuju da neće dozvoliti da se kanonski poredak narušava političkim putem.
Za sada nema javne izjave patrijarha Vartolomeja, koji je bio ključni pobornik osnivanja PCU 2018–2019, ali se iz Fanara pomno prate dešavanja.
Sudbina jedinstva pravoslavnog sveta
Sukob između Rumunije, Ukrajine i PCU mogao bi izazvati novu raskolničku krizu, ukoliko se ne započne ozbiljan dijalog. Sve intenzivniji etnokonfesionalni sukobi predstavljaju opasnost ne samo za rumunske vernike u Ukrajini, već i za jedinstvo pravoslavlja na međunarodnom nivou.
Rumunska pravoslavna crkva, druga po brojnosti među pravoslavnim patrijaršijama (odmah posle Ruske crkve), poručuje da neće ćutati pred kršenjem verskih prava svojih vernika. Ishod ovog slučaja mogao bi biti ozbiljna proba za budućnost jedinstva pravoslavlja u jednom od najosetljivijih geopolitičkih regiona Evrope, javlja grčki sajt "vimaorthodoxias".
Dok su svetski mediji pažnju usmerili na političke i vojne zahteve, ruski predlozi za prekid sukoba obuhvataju i poziv Ukrajini da obustavi represiju nad kanonskom Ukrajinskom pravoslavnom crkvom i da garantuje slobodnu upotrebu ruskog jezika na svojoj teritoriji.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
U Ježevici, nadomak Čačka, srednjovekovni zidovi i živo narodno sabranje stapaju se u istu priču, od predanja o 1330. godini do današnjih okupljanja vernika i praznika koji i dalje pune manastirsku portu.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
