Izjava dolazi kao odgovor na javni apel ukrajinskog ambasadora u Bukureštu, Igora Prokopčuka, koji je zatražio da Rumunija zvanično prizna raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
U razgovoru za rumunski portal Stiripesurse.ro, Patrijaršija Rumunske crkve otvoreno je kritikovala ukrajinske vlasti zbog, kako navode, "grubog kršenja verskih sloboda" rumunskih pravoslavnih vernika u Ukrajini.
"Ovakvo ponašanje je u potpunoj suprotnosti sa odnosom rumunske države prema ukrajinskim vernicima u Rumuniji", ističe se u saopštenju.
Stav Sinoda: Rešenje kroz Svesaborni dijalog, a ne političkim putem
Rumunska crkva je podsetila da je još 2019. godine pozvala na rešavanje ukrajinskog crkvenog pitanja putem svepravoslavnog sabora. Već tada, na sednici Sinoda 21. februara 2019, izražena je zabrinutost zbog nekanonskog karaktera situacije i mogućnosti novog raskola u Pravoslavlju.
Taj stav ostaje i danas na snazi. Rumunski Patrijarhat naglašava da se crkvena pitanja ne mogu rešavati političkom silom, već uz saglasnost i dijalog svih pravoslavnih crkava.
Prema zvaničnom sajtu rumunske patrijaršije, zabrinutost se odnosi na jednostrano nametanje jurisdikcije mitropolita Epifanija od strane ukrajinske države, uprkos protivljenju lokalnih pravoslavnih zajednica.
Rumunski vernici pod pritiskom
Patrijaršija navodi i da su u okviru nedavnih konsultacija sa rumunskim sveštenstvom i vernicima u Ukrajini, gotovo svi odbacili prelazak pod jurisdikciju PCU. Pritom se, kako kažu, "oseti strah", jer veruju da bi prelazak značio represiju i pritiske od strane lokalnih vlasti.
Uz to, rumunska crkva optužuje ukrajinsku vladu da ne priznaje rumunsku pravoslavnu eparhiju u Ukrajini, kao i da ne poštuje upotrebu rumunskog jezika u bogosluženju, uprkos deklarativnim tvrdnjama o suprotnom.
Prema informacijama koje prenosi Savez pravoslavnih novinara, očekuje se nova sednica rumunskog Sinoda, na kojoj bi mogle biti donete još oštrije odluke, pa čak i prekid odnosa sa PCU.
Pritisak na Vaseljenskog patrijarha i pretnja novim raskolom
Međunarodne agencije poput "Rojtersa" i "TASS" već beleže diplomatske tenzije. Ukrajinske akcije stvaraju nove podele u pravoslavnom svetu, a rumunski crkveni lideri poručuju da neće dozvoliti da se kanonski poredak narušava političkim putem.
Za sada nema javne izjave patrijarha Vartolomeja, koji je bio ključni pobornik osnivanja PCU 2018–2019, ali se iz Fanara pomno prate dešavanja.
Sudbina jedinstva pravoslavnog sveta
Sukob između Rumunije, Ukrajine i PCU mogao bi izazvati novu raskolničku krizu, ukoliko se ne započne ozbiljan dijalog. Sve intenzivniji etnokonfesionalni sukobi predstavljaju opasnost ne samo za rumunske vernike u Ukrajini, već i za jedinstvo pravoslavlja na međunarodnom nivou.
Rumunska pravoslavna crkva, druga po brojnosti među pravoslavnim patrijaršijama (odmah posle Ruske crkve), poručuje da neće ćutati pred kršenjem verskih prava svojih vernika. Ishod ovog slučaja mogao bi biti ozbiljna proba za budućnost jedinstva pravoslavlja u jednom od najosetljivijih geopolitičkih regiona Evrope, javlja grčki sajt "vimaorthodoxias".
Dok su svetski mediji pažnju usmerili na političke i vojne zahteve, ruski predlozi za prekid sukoba obuhvataju i poziv Ukrajini da obustavi represiju nad kanonskom Ukrajinskom pravoslavnom crkvom i da garantuje slobodnu upotrebu ruskog jezika na svojoj teritoriji.
Nasilje nad sveštenstvom i parohijanima, povrede i blokada saobraćaja - svetinja iz 19. veka u ukrajinskom gradu Černovci ugrožena u vrtlogu društvenih i verskih tenzija.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Na Kosovu i Metohiji, u Ukrajini i Moldaviji pokrenuti su koordinisani pokušaji razbijanja crkvenog jedinstva, upozoravaju sveštenici i istoričari. Meta su pravoslavni Sloveni, a cilj je potkopavanje njihove vere, identiteta i svetinja.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Više od jednog veka zaboravljen letak iz manastirske apoteke opisuje napitak od koke i kole, čiji sastav podseća na recept iz kojeg je kasnije nastala Koka-kola, otvarajući veliku istorijsku misteriju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Mala Sofija boluje od malignog limfoma, a njen otac zahvalio je svima koji su stali uz njih. Iako je novac za lečenje obezbeđen, pred devojčicom je još jedna velika borba.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Otac Hrizostom je naglasio da temelj svakodnevne molitve treba da budu reči kojima čovek traži Božiju milost, oproštaj grehova i spasenje, kako za sebe, tako i za svoje bližnje.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Eparhija raško-prizrenska navodi da aktivnosti kod svetinje nisu prethodno najavljene Crkvi i upozorava da obim radova prevazilazi uobičajeno održavanje puta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
