Stara više od 1.600 godina, ova molitva Svetog Jovana Zlatousta i danas čisti misli, smiruje srce i daje snagu da se izdrže najteži dani
Mnogi ljudi koji žive u stalnoj žurbi i nemiru ne znaju da upravo ova kratka molitva ima moć da umiri srce, raščisti misli i vrati čoveka na pravi put. Napisao ju je Sveti Jovan Zlatoust, jedan od najvećih besednika i učitelja Crkve, pre više od 1.600 godina, ali njene reči zvuče kao da su upućene nama danas – ljudima koji nemaju vremena ni da dišu kako treba, a kamoli da zastanu i osete Božiju prisutnost u svakom dahu.
Molitva u svako doba
Hriste Bože, kome se u svako vreme i svakog časa klanjaju i koga slave na nebu i na zemlji, dugotrpeljivi, mnogomilostivi, mnogosažaljivi, koji pravednike ljubiš, a grešnike miluješ i sve zoveš spasenju obećanjem budućih dobara. Ti, Gospode, primi i naše u ovaj čas molitve i upravi život naš zapovestima Tvojim, duše naše osveti, tela očisti, rasuđivanja ispravi, misli razbistri i izbavi nas od svake žalosti, zla i bola; ogradi nas svetim Tvojim anđelima, da njihovim mnoštvom čuvani i vođeni stignemo do jedinstva vere i poznanja nepristupne Tvoje slave, jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.
– Kada ovu molitvu izgovarate, setite se da njome tražite i ono najvažnije: prosvetljenje duše i ispravljanje rasuđivanja. Koliko nam je samo puta u životu nedostajalo upravo to – da znamo šta je ispravno, a šta pogrešno, da mislimo čisto i da donosimo odluke bez magle u umu – govore duhovnici.
Shutterstock
Molitvenik
Reči kojima se obraćaš Bogu kad god zatreba
Sveti Jovan Zlatousti ovu molitvu nije napisao da bi bila samo deo crkvenih knjiga, već da bi svaki hrišćanin u svakom trenutku dana mogao njome da se obrati Bogu i zatraži zaštitu, mir i mudrost.
Ova molitva deo je svakodnevnog bogosluženja u pravoslavnim manastirima. Čita se na svakom času, a vernicima se savetuje da je uključe i u svoje jutarnje i večernje molitve, jer svojim rečima pokriva sve potrebe čoveka – i duhovne i telesne.
Nije čudo što je mnogi nazivaju molitvom koja osvetljava dan.
Postoji razlog zašto ova molitva odzvanja vekovima u srcima vernika i zašto je nazvana „molitvom nad molitvama" - otkrivamo njeno pravo značenje, skrivene dubine i zašto bez nje nijedan dan nije potpun.
Pravoslavni duhovnici nas podsećaju da molitva za oca i majku nije samo znak ljubavi, već i najlepši dar koji pred Bogom uzvraćamo onima koji su nam udahnuli život.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Prema svetom predanju, Juda Tadaj je dobio posebnu blagodat da njegove molitve budu uslišane – vernici tvrde da ova molitva donosi utehu, snagu i pomoć čak i kada je svaka nada izgubljena.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.