Vekovima pravoslavni vernici traže pomoć Svete Petke Rimljanke u trenucima bolesti, tuge i životnih iskušenja, verujući u njenu moćnu molitvu koja donosi snagu, zaštitu i mir u srcu.
U dubokoj tišini hramova i pred ikonom skromne mučenice, mnogi izgovaraju molitvu Svetoj Petki Rimljanki, tražeći izbavljenje od nevolja i utehu u najtežim životnim iskušenjima. Iako se često brka sa Svetom Petkom Trnovskom, koja se naročito poštuje na Balkanu, Sveta Petka Rimljanka jeste posebna svetiteljka ranog hrišćanstva, čije mučeničko stradanje i hrabro ispovedanje vere predstavljaju uzor trpljenja i postojanosti.
Sveta Petka Rimljanka (poznata i kao Paraskeva Rimljanka) živela je u drugom veku nove ere i poticala iz pobožne hrišćanske porodice u Rimu. Ime „Petka” (grč. Paraskeva) znači „petak”, dan Hristovog stradanja, što ima duboko simbolično značenje u pravoslavlju.
Od rane mladosti posvetila se veri, čuvajući devičanstvo i moleći se Hristu. U vreme rimskog cara Antonina Pija, kada su hrišćani bili progonjeni, javno je ispovedila veru i zbog toga bila uhvaćena i izložena strašnim mukama. Iako su joj telo bičevali i palili, njena duša nije poklekla. Preminula je u mukama, a Crkva je sačuvala njen lik kao primer junačke vere. Srpska pravoslavna crkva slavi je 26. jula po julijanskom, odnosno 8. avgusta po gregorijanskom kalendaru.
U našem narodu, kada se spomene ime Svete Petke, najčešće se misli na Svetu Petku Trnovsku (Epivatsku), čije se mošti danas nalaze u Rumuniji i koja se praznuje 14/27. oktobra. Međutim, Sveta Petka Rimljanka ima svoj poseban praznik i naročito je poštovana među ženama u nevolji, bolesnima, prognanima i onima koji stradaju zbog istine.
Pravoslavni vernici joj se obraćaju u molitvi kada traže:
isceljenje od telesnih i duševnih bolesti,
zaštitu od neprijatelja,
pomoć u trudnoći i rađanju,
utehu u vreme tuge,
snagu u donošenju teških životnih odluka.
O, sveta Paraskevo, miomirisni cvete koji ukrašavaš zbor mučenica Hristovih, i koja iz blizine gledaš lice Božije, počuj vapaj naš koji ti uznosimo sa tužne Zemlje ove. Počuj, sveta mučenice, bolne uzdisaje koje ti prinosimo kao onoj za koju verujemo da može da nas zastupa pred prestolom Presvete Trojice.
Puni smo jada i nečistote, mi, putnici u vremenu, a nemoćni i poniženi od sopstvenih grehova, kojima broja nema, pa te molimo da nam daš snage da ih pobedimo, da se podignemo, i da deca svetlosti, a ne tame, postanemo.
I ti si, sveta Paraskevo, nosila telo ljudsko, i ti si u monaškoj rizi oplakivala grehe svoje, pa znaš kako je čoveku teško da pobedi samoga sebe, bez pomoći sviše. Stoga, ne gledajući na nedostojnost našu, prosi u Gospoda milosti i za nas koji te molimo, ne bi li, dok je još vremena, postali slični mudrim djevama, koje vrlinama napuniše kandila duša svojih.
Još te molimo, ispovednice Hristova, da nam daš snage i mudrosti da veru za koju si ti stradala, veru Hrišćansku Pravoslavnu, sačuvamo u sebi i da je nikad ne zamenimo ničim od ovoga sveta, makar nas zato i na muke stavljali.
Nečastivi nikada mirovao nije, a pogotovo sada, na kraju vremena, kada želi da zatre veru Pravoslavnu, koja mu smeta da zacari sina bezakonja. Zato nam ti, molitvama tvojim Gospodu, podari um da razumemo istinu, i da se ne udaljujemo od nje, a da sve laži kojima nas mame i varaju prezremo.
Jer šta može imati svetlost sa tamom, šta može imati Gospod sa velijarom, šta može imati zajedničko vera Pravoslavna sa svim drugim verama sveta, kad samo ona u život večni vodi, a sve druge u večnu pogibao.
Zato te smerno molimo, sveta Paraskevo, da nas sačuvaš pod okriljem Crkve Hristove, kako bi nas Gospod, makar zbog čistote vere koju ispovedasmo, pomilovao i oprostio nam sve grehe naše.
I kako bi nas jednom, kada uđemo u večnost, primio u naručje svoje, gde sve vojske Neba veleglasno proslavljaju Presvetu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
U poslednje vreme, zahvaljujući savremenim izdanjima hagiografija i pravoslavnim medijima, lik i delo Svete Petke Rimljanke sve više se vraća u svest vernika. Njene ikone ponovo se oslikavaju, a hramovi i paraklisi joj se podižu kao znak poštovanja prema njenoj postojanosti u veri i ljubavi prema Hristu.
U svetu prepunom nemira, nepravde i bolesti, primer Svete Petke Rimljanke ostaje svetionik nade i tihe, ali nepokolebljive vere. Molitva ovoj ugodnici Božjoj ostaje zaklon onima koji traže mir u srcu i snagu da prebrode životne oluje.
Dok hiljade ljudi svakodnevno mole za ozdravljenje, malo ko zna za snažnu molitvu zahvalnosti posle bolesti koju je ostavio veliki ruski svetac. Kako iskrena molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve podseća vernika na milost, nadu i snagu vere svakog jutra. Kad ljubav u kući počne da se hladi, a osmesi nestaju, ova duboka molitva donosi mir, zdravlje i blagodat Božiju. U trenucima kada nema posla, a srce je teško od brige, molitva Svetog Arsenija Kapadokijskog donosi duhovnu snagu, utehu i nadu svima koji traže novi početak i zaštitu Božiju. Otkrijte kako pravoslavna molitva, Psalam 73 i Jevanđelje štite od ogovaranja, zlih jezika i duhovnih iskušenja, donoseći mir i zaštitu srcu. Trudila se od malena da živi prema Božjim zapovestima.
Foto: SPC
Oživljavanje molitvenog sećanja na Svetu Petku Rimljanku
Duhovna riznica
06:00 | 14.07.2025
NAJTRAŽENIJA MOLITVA NA INTERNETU JE ZA ZDRAVLJE – ALI MNOGI ZABORAVLJAJU OVO: Sveti Jovan Kronštatski je objasnio šta posle
Duhovna riznica
06:00 | 23.07.2025
OVO TREBA DA BUDE DUHOVNI ZAKON U SVAKOM PRAVOSLAVNOM DOMU: Moćna jutarnja molitva Isusu Hristu koja menja život i donosi unutrašnji mir
Duhovna riznica
06:00 | 26.07.2025
MOLITVA KOJA ČUVA PORODICU OD RAZDORA I HLADNOĆE U SRCIMA: Moćan duhovni lek koji nam je ostavio starac Josif
Duhovna riznica
06:00 | 06.08.2025
OSTALI STE BEZ POSLA I NADE? Ova molitva se čita kada više ne znate kome da se obratite
Duhovna riznica
06:00 | 07.08.2025
MOLITVA KOJA ODBIJA ZLO I ŠTITI OD OGOVARANJA: Božanske reči koje donose zaštitu i smirenje
Praznici i sveci
00:01 | 08.08.2025
DANAS JE CRNO SLOVO! Slavimo Svetu prepodobnomučenicu Paraskevu Rimljanku!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Od Badnjeg dana do praznika Svete porodice - termini bogosluženja, uključujući službe koje predvodi beogradski nadbiskup, i važne mise po svim crkvama nadbiskupije, za katoličke vernike koji žele da planiraju svoje praznične trenutke.
Novinarka i autorka dokumentarnog filma o Svetoj Mariji Gatčinskoj, Jelena Mićić, u svojoj kolumni daje promišljen osvrt na televizijsku priču o padu Krajine i sudbini jednog čoveka, u kojoj izdaja i vaskrsenje postaju pitanja lične odgovornosti, a ne kolektivnih parola.
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Sva trojica su pogubljenja mačem.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Zašto narod i mediji često mešaju avgustovski i oktobarski praznik, kakva je prava istorija i gde se zaista nalaze mošti ovih svetiteljki, otkrivaju protonamesnik Aleksandar R. Jevtić i protojerej Srećko Zečević.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Ove dve molitve smatraju se najmoćnijim u pravoslavlju.
Pouka jednog od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako kratka molitva, čitanje Svetog pisma i samoposmatranje mogu ojačati moralnu snagu i održati veru čak i kada svet preti da nas slomi.
Novinarka i autorka dokumentarnog filma o Svetoj Mariji Gatčinskoj, Jelena Mićić, u svojoj kolumni daje promišljen osvrt na televizijsku priču o padu Krajine i sudbini jednog čoveka, u kojoj izdaja i vaskrsenje postaju pitanja lične odgovornosti, a ne kolektivnih parola.
Strah, sumnja i lična pobožnost sudaraju se u pitanju koje mnogi nose oko vrata, a ne izgovaraju naglas - protojerej Vladimir Dolgih objašnjava gde prestaje vera, a počinje zabluda.
Takva žena i muž se osuđuju kao ubice, govorio je otac Tadej.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Ukrasi su osvećeni, pa samim tim, s njima treba postupati kao i sa svim svetim stvarima, objašnjava teolog.
Puštaju se u opticaj evrokovanice sa likovima Svetog Pajsija Hilandarca i Svetog Jovana Rilskog, ćirilicom i porukom koja se do sada nije pojavljivala na zajedničkoj evropskoj valuti.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
