Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Poznata holivudska glumica srpskog porekla, Lolita Davidović, zajedno sa suprugom, rediteljem Ronom Šeltonom, tokom boravka u Srbiji posetila je manastir Mileševu, jednu od najvažnijih svetinja srpskog naroda i pravoslavlja.
U tišini i dostojanstvu svetog mesta, glumica se poklonila moštima Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, kao i fresci Belog anđela, remek-delu vizantijskog slikarstva koje vekovima simbolizuje nadu, umetnost i trajnost vere.
Prema rečima svedoka, Davidovićeva je bila vidno potresena i dirnuta mirom koji zrači iz Mileševe. Iz manastira navode da je osetila je tišinu i lepotu koje ne pripadaju samo ovom svetu, već pripadaju i večnosti,
Nakon molitve, usledilo je spontano i toplo druženje sa monahinjama. U znak zahvalnosti, Lolita je poslužila domaćom rakijom, čime je, kako su prisutni istakli, simbolično spojila drevnu duhovnost i savremeni život u kojem sama pripada. Taj gest uneo je posebnu ljudsku toplinu u susret u manastirskoj trpezariji.
Poseta Mileševi nije bila usamljen čin – glumica i njen suprug obišli su i druge svetinje u Zlatiborskom kraju, među kojima i hram svetog Nikole u Pribojskoj Banji. Njihovo putovanje kroz Srbiju bilo je povezano sa festivalom NAFFIT (Prvi nacionalni festival filma i televizije), na čiji su poziv stigli, ali je Lolita naglasila da želi da vreme u otadžbini bude lično i autentično, daleko od medijske pompe.
Lolita Davidović rođena je u Kanadi, gde je odgajana u pravoslavnoj veri i duhu. Kao dete govorila je srpski jezik, a kasnije se, prateći put umetnosti, preselila iz Ontarija u Čikago, a potom u Kaliforniju. Iako je karijeru izgradila u Holivudu, svoje poreklo nikada nije zaboravila.
Za doprinos srpskoj zajednici u svetu, odlikovana je Ordenom svetih Nemanjića za patriotske aktivnosti u Holivudu. Njena životna i umetnička priča danas je svedočanstvo susreta dve kulture – zapadne filmske scene i pravoslavnih korena.
Iako je poseta protekla diskretno, daleko od reflektora, u Mileševi je ostavila snažan utisak – kako na samu glumicu, tako i na manastirsku zajednicu. Beli anđeo, koji vekovima čuva i inspiriše, i ovoga puta je dotakao jednu dušu iz dalekog sveta, potvrđujući da pravoslavne svetinje nisu samo deo istorije, već živi most između prošlosti i budućnosti, umetnosti i vere, čoveka i Boga.
Čuveni dirigent venčao se po pravoslavnim kanonima u gruzijskom manastiru Samtavro, obučen u narodnu nošnju; njegova izabranica je mlada Gruzinka, fitnes instruktorka Marijam Šarmanašvili.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
