Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Poznata holivudska glumica srpskog porekla, Lolita Davidović, zajedno sa suprugom, rediteljem Ronom Šeltonom, tokom boravka u Srbiji posetila je manastir Mileševu, jednu od najvažnijih svetinja srpskog naroda i pravoslavlja.
U tišini i dostojanstvu svetog mesta, glumica se poklonila moštima Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, kao i fresci Belog anđela, remek-delu vizantijskog slikarstva koje vekovima simbolizuje nadu, umetnost i trajnost vere.
Prema rečima svedoka, Davidovićeva je bila vidno potresena i dirnuta mirom koji zrači iz Mileševe. Iz manastira navode da je osetila je tišinu i lepotu koje ne pripadaju samo ovom svetu, već pripadaju i večnosti,
Nakon molitve, usledilo je spontano i toplo druženje sa monahinjama. U znak zahvalnosti, Lolita je poslužila domaćom rakijom, čime je, kako su prisutni istakli, simbolično spojila drevnu duhovnost i savremeni život u kojem sama pripada. Taj gest uneo je posebnu ljudsku toplinu u susret u manastirskoj trpezariji.
Poseta Mileševi nije bila usamljen čin – glumica i njen suprug obišli su i druge svetinje u Zlatiborskom kraju, među kojima i hram svetog Nikole u Pribojskoj Banji. Njihovo putovanje kroz Srbiju bilo je povezano sa festivalom NAFFIT (Prvi nacionalni festival filma i televizije), na čiji su poziv stigli, ali je Lolita naglasila da želi da vreme u otadžbini bude lično i autentično, daleko od medijske pompe.
Lolita Davidović rođena je u Kanadi, gde je odgajana u pravoslavnoj veri i duhu. Kao dete govorila je srpski jezik, a kasnije se, prateći put umetnosti, preselila iz Ontarija u Čikago, a potom u Kaliforniju. Iako je karijeru izgradila u Holivudu, svoje poreklo nikada nije zaboravila.
Za doprinos srpskoj zajednici u svetu, odlikovana je Ordenom svetih Nemanjića za patriotske aktivnosti u Holivudu. Njena životna i umetnička priča danas je svedočanstvo susreta dve kulture – zapadne filmske scene i pravoslavnih korena.
Iako je poseta protekla diskretno, daleko od reflektora, u Mileševi je ostavila snažan utisak – kako na samu glumicu, tako i na manastirsku zajednicu. Beli anđeo, koji vekovima čuva i inspiriše, i ovoga puta je dotakao jednu dušu iz dalekog sveta, potvrđujući da pravoslavne svetinje nisu samo deo istorije, već živi most između prošlosti i budućnosti, umetnosti i vere, čoveka i Boga.
Čuveni dirigent venčao se po pravoslavnim kanonima u gruzijskom manastiru Samtavro, obučen u narodnu nošnju; njegova izabranica je mlada Gruzinka, fitnes instruktorka Marijam Šarmanašvili.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Duhovna praksa i te kako utiče na zdravlje.
Pravoslavni podvižnici su savetovali da se ne veruje svakom snu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
