Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Poznata holivudska glumica srpskog porekla, Lolita Davidović, zajedno sa suprugom, rediteljem Ronom Šeltonom, tokom boravka u Srbiji posetila je manastir Mileševu, jednu od najvažnijih svetinja srpskog naroda i pravoslavlja.
U tišini i dostojanstvu svetog mesta, glumica se poklonila moštima Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, kao i fresci Belog anđela, remek-delu vizantijskog slikarstva koje vekovima simbolizuje nadu, umetnost i trajnost vere.
Prema rečima svedoka, Davidovićeva je bila vidno potresena i dirnuta mirom koji zrači iz Mileševe. Iz manastira navode da je osetila je tišinu i lepotu koje ne pripadaju samo ovom svetu, već pripadaju i večnosti,
Nakon molitve, usledilo je spontano i toplo druženje sa monahinjama. U znak zahvalnosti, Lolita je poslužila domaćom rakijom, čime je, kako su prisutni istakli, simbolično spojila drevnu duhovnost i savremeni život u kojem sama pripada. Taj gest uneo je posebnu ljudsku toplinu u susret u manastirskoj trpezariji.
Poseta Mileševi nije bila usamljen čin – glumica i njen suprug obišli su i druge svetinje u Zlatiborskom kraju, među kojima i hram svetog Nikole u Pribojskoj Banji. Njihovo putovanje kroz Srbiju bilo je povezano sa festivalom NAFFIT (Prvi nacionalni festival filma i televizije), na čiji su poziv stigli, ali je Lolita naglasila da želi da vreme u otadžbini bude lično i autentično, daleko od medijske pompe.
Lolita Davidović rođena je u Kanadi, gde je odgajana u pravoslavnoj veri i duhu. Kao dete govorila je srpski jezik, a kasnije se, prateći put umetnosti, preselila iz Ontarija u Čikago, a potom u Kaliforniju. Iako je karijeru izgradila u Holivudu, svoje poreklo nikada nije zaboravila.
Za doprinos srpskoj zajednici u svetu, odlikovana je Ordenom svetih Nemanjića za patriotske aktivnosti u Holivudu. Njena životna i umetnička priča danas je svedočanstvo susreta dve kulture – zapadne filmske scene i pravoslavnih korena.
Iako je poseta protekla diskretno, daleko od reflektora, u Mileševi je ostavila snažan utisak – kako na samu glumicu, tako i na manastirsku zajednicu. Beli anđeo, koji vekovima čuva i inspiriše, i ovoga puta je dotakao jednu dušu iz dalekog sveta, potvrđujući da pravoslavne svetinje nisu samo deo istorije, već živi most između prošlosti i budućnosti, umetnosti i vere, čoveka i Boga.
Čuveni dirigent venčao se po pravoslavnim kanonima u gruzijskom manastiru Samtavro, obučen u narodnu nošnju; njegova izabranica je mlada Gruzinka, fitnes instruktorka Marijam Šarmanašvili.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Poslao je izaslanike da pronađu pravu veru, a onda promenio sudbinu čitavog ruskog naroda.
Pravoslavci danas obeležavaju Svete mučenike Kirika i Julitu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti apostoli Prohor, Nikanor, Timon i Parmena. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Viktora I, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Ispisivanje ustaških simbola na muslimanskom mezarju u Livnu osudili su Međureligijsko veće BiH i Muftijstvo mostarsko, dok policija traga za počiniocima i istražuje okolnosti incidenta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
U besedi za utorak 9. sedmice po Duhovima, veliki srpski duhovnik upozorava da samo poznavanje sveta bez Boga ne donosi istinsku utehu i otkriva put kojim se zadobijaju blagodat, mir i sigurnost duše.
Veliki svetogorski duhovnik upozorava da spoljašnji utisak često vara i savetuje kako da sačuvamo čist um i pravilno rasuđujemo.
Vozači grupa već dobijaju obaveštenja na Merdaru, a pokloničke agencije čekaju pojašnjenja: vernici pitaju ko će pratiti poklonike i kako će biti predstavljena istorija srpskih svetinja na Kosmetu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Vozači grupa već dobijaju obaveštenja na Merdaru, a pokloničke agencije čekaju pojašnjenja: vernici pitaju ko će pratiti poklonike i kako će biti predstavljena istorija srpskih svetinja na Kosmetu.
Prvi put uvedene su rigorozne kontrole na ulazu u Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, dok su okolinu obezbeđivali specijalci.
Čučanj tokom metanija aktivira mišiće potkolenice koji pumpaju krv, čime se srce rastereće i relaksira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
