Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Poznata holivudska glumica srpskog porekla, Lolita Davidović, zajedno sa suprugom, rediteljem Ronom Šeltonom, tokom boravka u Srbiji posetila je manastir Mileševu, jednu od najvažnijih svetinja srpskog naroda i pravoslavlja.
U tišini i dostojanstvu svetog mesta, glumica se poklonila moštima Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, kao i fresci Belog anđela, remek-delu vizantijskog slikarstva koje vekovima simbolizuje nadu, umetnost i trajnost vere.
Prema rečima svedoka, Davidovićeva je bila vidno potresena i dirnuta mirom koji zrači iz Mileševe. Iz manastira navode da je osetila je tišinu i lepotu koje ne pripadaju samo ovom svetu, već pripadaju i večnosti,
Nakon molitve, usledilo je spontano i toplo druženje sa monahinjama. U znak zahvalnosti, Lolita je poslužila domaćom rakijom, čime je, kako su prisutni istakli, simbolično spojila drevnu duhovnost i savremeni život u kojem sama pripada. Taj gest uneo je posebnu ljudsku toplinu u susret u manastirskoj trpezariji.
Poseta Mileševi nije bila usamljen čin – glumica i njen suprug obišli su i druge svetinje u Zlatiborskom kraju, među kojima i hram svetog Nikole u Pribojskoj Banji. Njihovo putovanje kroz Srbiju bilo je povezano sa festivalom NAFFIT (Prvi nacionalni festival filma i televizije), na čiji su poziv stigli, ali je Lolita naglasila da želi da vreme u otadžbini bude lično i autentično, daleko od medijske pompe.
Lolita Davidović rođena je u Kanadi, gde je odgajana u pravoslavnoj veri i duhu. Kao dete govorila je srpski jezik, a kasnije se, prateći put umetnosti, preselila iz Ontarija u Čikago, a potom u Kaliforniju. Iako je karijeru izgradila u Holivudu, svoje poreklo nikada nije zaboravila.
Za doprinos srpskoj zajednici u svetu, odlikovana je Ordenom svetih Nemanjića za patriotske aktivnosti u Holivudu. Njena životna i umetnička priča danas je svedočanstvo susreta dve kulture – zapadne filmske scene i pravoslavnih korena.
Iako je poseta protekla diskretno, daleko od reflektora, u Mileševi je ostavila snažan utisak – kako na samu glumicu, tako i na manastirsku zajednicu. Beli anđeo, koji vekovima čuva i inspiriše, i ovoga puta je dotakao jednu dušu iz dalekog sveta, potvrđujući da pravoslavne svetinje nisu samo deo istorije, već živi most između prošlosti i budućnosti, umetnosti i vere, čoveka i Boga.
Čuveni dirigent venčao se po pravoslavnim kanonima u gruzijskom manastiru Samtavro, obučen u narodnu nošnju; njegova izabranica je mlada Gruzinka, fitnes instruktorka Marijam Šarmanašvili.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U prisustvu vernog naroda, mitropolit Atanasije osveštao je obnovljene krstove Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Mileševi, podsećajući da oni nisu samo ukras, već večni znak Hristove ljubavi i Golgotske žrtve.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
