Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
U srcu Srbije, skriven među zelenilom kanjona reke Mileševke, leži manastir Mileševa, čija, najpoznatija na svetu, freska Belog Anđela, svedoči o vekovima duhovne tradicije i nade. Ova svetinja nije samo mesto vere, već i središte neverovatnih priča o pokajanju i čudima, koja su se događale u najtežim vremenima srpske istorije.
Jedna od najfascinantnijih takvih priča datira iz aprila 1999. godine, kada je NATO alijansa bombardovala tadašnju SRJ.
U trenutku kada je rat besneo u Srbiji. Italijanska pilotkinja Valerija dobila je zadatak da bombarduje manastir zbog sumnje NATO da se u njemu kriju vojnici. Podigla je bombarder, nadletala srpsku svetinju i baš u momentu dok se spremala da ispali rakete, pred očima joj se ukazao Beli Anđeo sa jasnom porukom: "Ne čini to"!
Valerija, suočena sa dilemom izvršavanja vojnog ili Božjeg naređenja, u momentu se odlučila za ovo drugo. Odluka da posluša Belog Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu. Odlučila je da skrene sa puta i umesto da manastir sravni sa zemljom, rakete je ispalila u nekoliko kilometara daljem Mileševskom dolu.
ST/Nikola Mutić/Tanjug
Freska Belog anđela
Godinama kasnije, dok je pretraživala i čitala po Internetu, sasvim slučajno je naišla na sliku freske Belog Anđela. Preplavljena emocijama, odlučila je da dođe u Srbiju. Kada je stigla u Mileševu, satima je plakala i molila se pred freskom, tražeći oproštaj za sve što je uradila. I danas danas joj se vraća.
Tadašnji vladika mileševski, Filaret, potvrdio je ovu neverovatnu priču, govoreći o mnogim ljudima koji su dolazili da se pokaju za svoja dela i traže oproštaj. Svima njima Mileševa je postala utočište za duše u potrazi za mirom, a Beli Anđeo simbol snage i pokajanja.
- Pokajala se što je uopšte učestvovala u jednom takvom zločinu kakav je bio NATO bombardovanje, njoj je Beli anđeo otvorio oči, sprečio je da ne učini još veće zlo, da ne uništi svetinju staru vekovima, da ne ubije monahe i sveštenike... Pojavio joj se pred očima u ključnom momentu, zaustavio bombe - pričao je Vladika Filaret.
O čudotvornim moćima freske Belog Anđela, preko koje je u 16. veku bila naslikana druga, a onda se posle 400 godina prilikom restauriranja manastira Anđeo opet ukazao, kaže, suvišno je i govoriti.
- Dolazili su i neki francuski oficiri, sećam se, i neki Amerikanci, i tadašnji ambasadori zemalja koji su nas bombardovale. Stajali su i oni pred freskom Belog anđela i kajali se. Pred tom freskom dešavalo se mnogo čuda, isceljenja, ja sam lično svedočio mnogobrojnim.... - ispričao je vladika.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Dok jedni u njemu vide simbol zajedništva, drugi postavljaju pitanja o njegovom mestu u prostoru grada i značenju koje nosi u širem društvenom kontekstu.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
