Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
U srcu Srbije, skriven među zelenilom kanjona reke Mileševke, leži manastir Mileševa, čija, najpoznatija na svetu, freska Belog Anđela, svedoči o vekovima duhovne tradicije i nade. Ova svetinja nije samo mesto vere, već i središte neverovatnih priča o pokajanju i čudima, koja su se događale u najtežim vremenima srpske istorije.
Jedna od najfascinantnijih takvih priča datira iz aprila 1999. godine, kada je NATO alijansa bombardovala tadašnju SRJ.
U trenutku kada je rat besneo u Srbiji. Italijanska pilotkinja Valerija dobila je zadatak da bombarduje manastir zbog sumnje NATO da se u njemu kriju vojnici. Podigla je bombarder, nadletala srpsku svetinju i baš u momentu dok se spremala da ispali rakete, pred očima joj se ukazao Beli Anđeo sa jasnom porukom: "Ne čini to"!
Valerija, suočena sa dilemom izvršavanja vojnog ili Božjeg naređenja, u momentu se odlučila za ovo drugo. Odluka da posluša Belog Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu. Odlučila je da skrene sa puta i umesto da manastir sravni sa zemljom, rakete je ispalila u nekoliko kilometara daljem Mileševskom dolu.
ST/Nikola Mutić/Tanjug
Freska Belog anđela
Godinama kasnije, dok je pretraživala i čitala po Internetu, sasvim slučajno je naišla na sliku freske Belog Anđela. Preplavljena emocijama, odlučila je da dođe u Srbiju. Kada je stigla u Mileševu, satima je plakala i molila se pred freskom, tražeći oproštaj za sve što je uradila. I danas danas joj se vraća.
Tadašnji vladika mileševski, Filaret, potvrdio je ovu neverovatnu priču, govoreći o mnogim ljudima koji su dolazili da se pokaju za svoja dela i traže oproštaj. Svima njima Mileševa je postala utočište za duše u potrazi za mirom, a Beli Anđeo simbol snage i pokajanja.
- Pokajala se što je uopšte učestvovala u jednom takvom zločinu kakav je bio NATO bombardovanje, njoj je Beli anđeo otvorio oči, sprečio je da ne učini još veće zlo, da ne uništi svetinju staru vekovima, da ne ubije monahe i sveštenike... Pojavio joj se pred očima u ključnom momentu, zaustavio bombe - pričao je Vladika Filaret.
O čudotvornim moćima freske Belog Anđela, preko koje je u 16. veku bila naslikana druga, a onda se posle 400 godina prilikom restauriranja manastira Anđeo opet ukazao, kaže, suvišno je i govoriti.
- Dolazili su i neki francuski oficiri, sećam se, i neki Amerikanci, i tadašnji ambasadori zemalja koji su nas bombardovale. Stajali su i oni pred freskom Belog anđela i kajali se. Pred tom freskom dešavalo se mnogo čuda, isceljenja, ja sam lično svedočio mnogobrojnim.... - ispričao je vladika.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Mlada žena sa juga Afrike, koja je došla u Srbiju iz ljubavi, ponela je sa sobom i želju za duhovnim ispunjenjem. Pre dve godine preselila se u Čačak i otkrila bogatstvo pravoslavne tradicije koja je za nju postala izvor snage i inspiracije.
Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
Za 15. ponedeljak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik koristi simbol krvotočive žene iz Jvanđelja po Marku kako bi ilustrovao unutrašnji proces isceljenja duše. On naglašava da je tečenje krvi metafora za strasne misli i grešne zamisli koje stalno izlaze iz srca koje nije očišćeno od greha. Ova "grešna bolest“ prepoznaje se posebno kod onih koji su se pokajali i žele da žive u čistoći, kako spolja, tako i unutra.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Ovaj duhovni kompleks, smešten na živopisnom ostrvu, nudi jedinstvenu priliku za istraživanje bogate istorije i svetih relikvija. Vernici u ovoj svetinji otkrivaju unutrašnji mir u prostoru gde se tradicija i vera savršeno prepliću.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
