Valerija je stajala na raskrsnici između izvršavanja vojnje i Božje zapovesti. Odluka da posluša Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu.
U srcu Srbije, skriven među zelenilom kanjona reke Mileševke, leži manastir Mileševa, čija, najpoznatija na svetu, freska Belog Anđela, svedoči o vekovima duhovne tradicije i nade. Ova svetinja nije samo mesto vere, već i središte neverovatnih priča o pokajanju i čudima, koja su se događale u najtežim vremenima srpske istorije.
Jedna od najfascinantnijih takvih priča datira iz aprila 1999. godine, kada je NATO alijansa bombardovala tadašnju SRJ.
U trenutku kada je rat besneo u Srbiji. Italijanska pilotkinja Valerija dobila je zadatak da bombarduje manastir zbog sumnje NATO da se u njemu kriju vojnici. Podigla je bombarder, nadletala srpsku svetinju i baš u momentu dok se spremala da ispali rakete, pred očima joj se ukazao Beli Anđeo sa jasnom porukom: "Ne čini to"!
Valerija, suočena sa dilemom izvršavanja vojnog ili Božjeg naređenja, u momentu se odlučila za ovo drugo. Odluka da posluša Belog Anđela promenila je, ne samo sudbinu ovog manastira i svih onih koji su u njemu bili, već i nju samu. Odlučila je da skrene sa puta i umesto da manastir sravni sa zemljom, rakete je ispalila u nekoliko kilometara daljem Mileševskom dolu.
ST/Nikola Mutić/Tanjug
Freska Belog anđela
Godinama kasnije, dok je pretraživala i čitala po Internetu, sasvim slučajno je naišla na sliku freske Belog Anđela. Preplavljena emocijama, odlučila je da dođe u Srbiju. Kada je stigla u Mileševu, satima je plakala i molila se pred freskom, tražeći oproštaj za sve što je uradila. I danas danas joj se vraća.
Tadašnji vladika mileševski, Filaret, potvrdio je ovu neverovatnu priču, govoreći o mnogim ljudima koji su dolazili da se pokaju za svoja dela i traže oproštaj. Svima njima Mileševa je postala utočište za duše u potrazi za mirom, a Beli Anđeo simbol snage i pokajanja.
- Pokajala se što je uopšte učestvovala u jednom takvom zločinu kakav je bio NATO bombardovanje, njoj je Beli anđeo otvorio oči, sprečio je da ne učini još veće zlo, da ne uništi svetinju staru vekovima, da ne ubije monahe i sveštenike... Pojavio joj se pred očima u ključnom momentu, zaustavio bombe - pričao je Vladika Filaret.
O čudotvornim moćima freske Belog Anđela, preko koje je u 16. veku bila naslikana druga, a onda se posle 400 godina prilikom restauriranja manastira Anđeo opet ukazao, kaže, suvišno je i govoriti.
- Dolazili su i neki francuski oficiri, sećam se, i neki Amerikanci, i tadašnji ambasadori zemalja koji su nas bombardovale. Stajali su i oni pred freskom Belog anđela i kajali se. Pred tom freskom dešavalo se mnogo čuda, isceljenja, ja sam lično svedočio mnogobrojnim.... - ispričao je vladika.
Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, a ako ima vere ništa nije nemoguće, govori igumanija i jedina monahinja manastira Svetog Hristofora, zadužbine kralja Dragutina iz 13. veka, u Mislođinu, i navodi da je Božji poziv dobila mnogo ranije nego što je putem Gospodnjim krenula, ali da ga tada nije razumela.
Iako nije verovao u Boga, žandarm je ostao zapanjen kada je shvatio da je razgovarao sa svetiteljem iz Egine, koji je preminuo tri godine pre toga. Taj čudesni događaj zauvek ga je promenio i vratio u veru.
Samoubistvo je smrtni greh i prkos Duhu Svetome. Samoubistvo je utoliko strašniji greh od ubistva, što greh ubistva čovek može još i pokajati, dok za greh samoubistva nema pokajanja., pisao je Sveti Nikolaj.
Nakon teksta objavljenog u „Vijestima”, Mitropolija je javno demantovala navode i ukazala na pogrešno tumačenje izjava sveštenika i — kako ističu — „sračunate neistine” koje se o Crkvi plasiraju.
Rimokatolička crkva beleži porast vernika u Africi i Aziji, ali istovremeno suočava se sa smanjenjem broja sveštenika i monaha, što predstavlja veliki izazov za budućnost.
Predsednik Patrijaršijske komisije Ruske pravoslavne crkve za pitanja porodice, zaštite materinstva i dece ističe da krst nije samo ukras – on je znak pobede Hrista nad smrću, predanja Bogu i put ka duhovnom oslobađanju.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Tokom boravka u Srbiji slavna glumica i suprug, reditelj Ron Šelton, obišli su manastir Mileševu, a u toplom susretu sa monaškom zajednicom doživeli trenutke duhovne bliskosti i tišine koja, kako je istakla, „pripada večnosti“.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Iako se svakodnevno susreću sa njim u hramovima i manastirima, mnogi ne znaju da je antimis više od platna – na njemu se osvećuje hleb i vino, simbolizuje Hristovu žrtvu i povezuje vernike sa srcem pravoslavne tradicije.
