Roditelji, a naročito majka, svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta.
U pravoslavnoj tradiciji porodica se posmatra kao prva i najvažnija škola života.
U njoj se, prema učenju Crkve, ne oblikuju samo navike i ponašanje deteta već i njegov duhovni temelj.
Roditelji su ti koji svojim primerom, molitvom i načinom života utiču na atmosferu u kojoj se dete stvara, rađa i odrasta. Zbog toga se često naglašava da vaspitanje ne počinje tek kada dete progovori ili napravi prve korake, već mnogo ranije - u samom životu porodice, u njenoj veri, slozi i duhovnom poretku.
U mnogim pravoslavnim poukama može se čuti da majčina molitva i način života imaju poseban značaj za dete. Smatra se da dete od prvih dana svog postojanja učestvuje u duhovnom životu majke: u njenim molitvama, uzdržanosti i u njenom odnosu prema veri.
Zbog toga se majkama često savetuje da vreme trudnoće provedu u miru, pobožnosti i molitvi da bi dete koje dolazi na svet raslo u blagoslovu.
U tom kontekstu, mnogi duhovnici podsećaju roditelje da se odgovornost za vaspitanje ne može odlagati. Oni ukazuju da se karakter deteta gradi u atmosferi u kojoj se nosi, rađa i odrasta, a da roditeljski primer ostavlja najdublji trag.
Takve pouke često dolaze kroz jednostavne i slikovite priče iz pastirskog iskustva sveštenika i monaha, koji su kroz razgovore s ljudima pokušavali da ukažu na važnost ranog duhovnog oblikovanja deteta.
Jednu takvu pouku izneo je i otac Joil Bulatović, govoreći o roditeljima koji se žale da ih deca ne slušaju.
- A dolaze mi, na primer, roditelji, pa kažu: "Ne mogu ništa detetu, to mi je dete toliko nemirno! To ovo, to ono..." Pitam koliku mu je godina, kažu: "Tri."
- Zakasnila si da ga popraviš. Pitaju: "Pa, kako to?" Prvo je trebalo u utrobi da ga vaspitavaš!
- Treba svaka majka da posti sa svojim detetom. Nijedan svetac se nije iz utrobe što jede slaninu i beli luk porodio, no sve iz utrobe koja je postila. Pogledaj ih, kakvi su Sveti Vasilije i Sveti Savo strašni! Znači, tu ti se već dete pričešćuje, uzima pričešće ono što ti uzimaš, i pričešćuje ti se u utrobi. I rađa se anđeosko dete - tvrdio je otac Joil.
Deca do sedme godine nisu duhovno zrela i prema učenju crkve, nisu sposobna da razlikuju dobro i zlo. Otac Predrag naglašava da vera nije prostor za one koji se povlače i boje. Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri. Pravoslavlje naglašava da roditelj treba da bude blizak detetu, ali ne i potčinjen. Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona. U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti. Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno. To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu. Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre! Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
pyrozhenka/Shutterstock
Novitskaya Olga/Shutterstock
Duhovna riznica
14:19 | 02.06.2025
KO JE PRED BOGOM ODGOVORAN ZA GREHE DECE MLAĐE OD SEDAM GODINA! Otac Drago iznenadio odgovorom
Duhovna riznica
16:25 | 14.09.2025
ŠTA URADITI KAD DETE TRPI NEPRAVDU I BOL: Otac Predrag kaže da mu date ovo i pustite da upozna Boga!
Duhovna riznica
22:38 | 19.10.2025
VEOMA JE OPASNO DECU PLAŠITI ĐAVOLIMA: Sveštenik Igor upozorava na pogubnost greški koje roditelji često nesvesno prave
Duhovna riznica
14:00 | 04.12.2025
ZAŠTO POJEDINA DECA, KAD ODRASTU, POSTAJU OKRUTNA I PREMA RODITELJIMA I PREMA OKOLINI: Starac Porfirije o kobnoj grešci u vaspitanju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
18:30
MONAH KOJI JE PRKOSIO IMPERIJI I POSTAO STUB OTPORA: Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Prepodobnog Jovana
Aktuelno iz SPC
17:05
ŠKALJARI SE SABRALI U MOLITVI: Na šestogodišnjem pomenu proti Momčilu Krivokapiću, njegov sin uputio dirljive reči
Crkve i manastiri
16:39
KLJUČ OD OVE SVETINJE NE DOBIJA SVAKO: Skrivena crkva-brvnara na obroncima planine Povlen
Duhovna riznica
14:00
KADA NEMA OVOGA - DUŠA ĆE OSLEPETI: Sveti Jovan Zlatoust ukazuje na trenutak u kojem čovek počinje da gubi sebe
Aktuelno iz SPC
12:36
TRAGEDIJA I BOL ZAUSTAVILI DAH JEDNE SVEŠTENIČKE KUĆE: Odlazak malog anđela Jovana Kneževića
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Mrsni recepti
11:26 | 04.02.2026
BRZI SLATKIŠ SA PAVLAKOM KOJI SU BAKE PRAVILE KAD GOSTI MOGU DA STIGNU SVAKOG ČASA: Recepti koji se pamte po ukusu, ne po meri
Dom se smatra malom Crkvom, a roditelj onim koji ne vaspitava samo rečima, već prevashodno sopstvenim primerom.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Spontani pobačaj često ne donosi samo tugu, već i niz teških pitanja, preispitivanja i unutrašnjih borbi.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
