Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Uninije, u pravoslavnoj duhovnoj tradiciji, predstavlja stanje duboke klonulosti duše u kojem čovek gubi volju, radost i snagu za ono što je spasonosno. Ono se ne svodi samo na tugu ili trenutni umor, već je reč o duhovnoj obamrlosti koja zahvata čitav čovekov unutrašnji svet.
Sveti oci su je svrstali među najteže duhovne borbe, jer potkopava temeljnu sposobnost čoveka da stoji pred Bogom, da se moli i da čini dobro.
Do uninije najčešće dovode duga nezadovoljstva, neraščišćene misli, duhovna rasejanost, gubitak smisla u svakodnevnim obavezama, preopterećenost ovim svetom, ali i nedostatak molitve i unutrašnje discipline.
Često nastaje i iz očekivanja koja ostanu neispunjena, iz razočaranja u sebe ili druge, ili iz uporednog posmatranja sopstvenog života sa životima drugih ljudi.
Kada čovek dopusti da ga obuzme takvo stanje, u njemu se javlja težina i prema fizičkom radu i prema duhovnim delima, a praznina sve više preuzima srce.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima. Važna je i kontrola misli, odbacivanje samosažaljenja i obnova zahvalnosti prema Bogu.
Presudnu ulogu imaju pokajanje, razgovor sa sveštenikom ili duhovnikom, kao i svestan napor da se ponovo uđe u ritam molitve i liturgijskog života. Često i sama poslušnost – bilo u porodici, poslu ili zajednici – vraća duši snagu, jer usmerava čoveka ka smislenom delanju.
Opasnost uninija leži u tome što ono ne ostaje samo na nivou duševnog stanja; ono lako prelazi u duhovni pad, bezvoljnost, pa čak i gubitak nade. Čovek postaje podložniji grehu, povlači se u sebe, gubi poštovanje prema svetinji i prema sopstvenom životu. Zato su Sveti Oci naglašavali da se uninije ne sme hraniti mislima koje ga jačaju, već da se protiv njega treba boriti odlučno, ustrajno i sa verom.
Sveti Amvrosije Optinski ovako opominje o ovoj pojavi:
"Uninije je isto što i lenjost, samo gore. Uninije slabi i telo i duh. Ne želiš da radiš niti da se moliš, ideš u crkvu sa prezirom i celo tvoje biće slabi."
Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Muškarac iz Londona izgubio život tokom verskog obreda u Birmingemu, dok se pastorka suočava sa optužbom i otvaraju pitanja o bezbednosti i odgovornosti.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U besedi o prolaznosti i trajnosti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva krhkost svega što čovek podiže i upućuje pogled ka jedinom zdanju koje ne poznaje propadanje, već se gradi izvan dometa vremena i raspadanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Vasilija Ispovednika po starom i Svetog apostola Marka po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog apostola Marka, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih grčkih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je zašto se prava bitka ne vodi pred ljudima, već u unutrašnjem izboru između gordosti i skromnosti.
