Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Uninije, u pravoslavnoj duhovnoj tradiciji, predstavlja stanje duboke klonulosti duše u kojem čovek gubi volju, radost i snagu za ono što je spasonosno. Ono se ne svodi samo na tugu ili trenutni umor, već je reč o duhovnoj obamrlosti koja zahvata čitav čovekov unutrašnji svet.
Sveti oci su je svrstali među najteže duhovne borbe, jer potkopava temeljnu sposobnost čoveka da stoji pred Bogom, da se moli i da čini dobro.
Do uninije najčešće dovode duga nezadovoljstva, neraščišćene misli, duhovna rasejanost, gubitak smisla u svakodnevnim obavezama, preopterećenost ovim svetom, ali i nedostatak molitve i unutrašnje discipline.
Često nastaje i iz očekivanja koja ostanu neispunjena, iz razočaranja u sebe ili druge, ili iz uporednog posmatranja sopstvenog života sa životima drugih ljudi.
Kada čovek dopusti da ga obuzme takvo stanje, u njemu se javlja težina i prema fizičkom radu i prema duhovnim delima, a praznina sve više preuzima srce.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima. Važna je i kontrola misli, odbacivanje samosažaljenja i obnova zahvalnosti prema Bogu.
Presudnu ulogu imaju pokajanje, razgovor sa sveštenikom ili duhovnikom, kao i svestan napor da se ponovo uđe u ritam molitve i liturgijskog života. Često i sama poslušnost – bilo u porodici, poslu ili zajednici – vraća duši snagu, jer usmerava čoveka ka smislenom delanju.
Opasnost uninija leži u tome što ono ne ostaje samo na nivou duševnog stanja; ono lako prelazi u duhovni pad, bezvoljnost, pa čak i gubitak nade. Čovek postaje podložniji grehu, povlači se u sebe, gubi poštovanje prema svetinji i prema sopstvenom životu. Zato su Sveti Oci naglašavali da se uninije ne sme hraniti mislima koje ga jačaju, već da se protiv njega treba boriti odlučno, ustrajno i sa verom.
Sveti Amvrosije Optinski ovako opominje o ovoj pojavi:
"Uninije je isto što i lenjost, samo gore. Uninije slabi i telo i duh. Ne želiš da radiš niti da se moliš, ideš u crkvu sa prezirom i celo tvoje biće slabi."
Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
