Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Uninije, u pravoslavnoj duhovnoj tradiciji, predstavlja stanje duboke klonulosti duše u kojem čovek gubi volju, radost i snagu za ono što je spasonosno. Ono se ne svodi samo na tugu ili trenutni umor, već je reč o duhovnoj obamrlosti koja zahvata čitav čovekov unutrašnji svet.
Sveti oci su je svrstali među najteže duhovne borbe, jer potkopava temeljnu sposobnost čoveka da stoji pred Bogom, da se moli i da čini dobro.
Do uninije najčešće dovode duga nezadovoljstva, neraščišćene misli, duhovna rasejanost, gubitak smisla u svakodnevnim obavezama, preopterećenost ovim svetom, ali i nedostatak molitve i unutrašnje discipline.
Često nastaje i iz očekivanja koja ostanu neispunjena, iz razočaranja u sebe ili druge, ili iz uporednog posmatranja sopstvenog života sa životima drugih ljudi.
Kada čovek dopusti da ga obuzme takvo stanje, u njemu se javlja težina i prema fizičkom radu i prema duhovnim delima, a praznina sve više preuzima srce.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima. Važna je i kontrola misli, odbacivanje samosažaljenja i obnova zahvalnosti prema Bogu.
Presudnu ulogu imaju pokajanje, razgovor sa sveštenikom ili duhovnikom, kao i svestan napor da se ponovo uđe u ritam molitve i liturgijskog života. Često i sama poslušnost – bilo u porodici, poslu ili zajednici – vraća duši snagu, jer usmerava čoveka ka smislenom delanju.
Opasnost uninija leži u tome što ono ne ostaje samo na nivou duševnog stanja; ono lako prelazi u duhovni pad, bezvoljnost, pa čak i gubitak nade. Čovek postaje podložniji grehu, povlači se u sebe, gubi poštovanje prema svetinji i prema sopstvenom životu. Zato su Sveti Oci naglašavali da se uninije ne sme hraniti mislima koje ga jačaju, već da se protiv njega treba boriti odlučno, ustrajno i sa verom.
Sveti Amvrosije Optinski ovako opominje o ovoj pojavi:
"Uninije je isto što i lenjost, samo gore. Uninije slabi i telo i duh. Ne želiš da radiš niti da se moliš, ideš u crkvu sa prezirom i celo tvoje biće slabi."
Crkva uči da čovek nije samo telo i psiha, već i duhovno biće koje čezne za smislom, ljubavlju i zajedništvom sa Bogom.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Oba stručnjaka u svom radu ukazuju na duhovne uzroke mnogih neurotičnih stanja i nude alternativni pristup koji, prema njihovim tvrdnjama, mnogima donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Tamo gde čovek vidi kraj, Crkva govori o početku — o povratku sebi, o vraćanju poverenja u tvorca koji ne ostavlja nikoga.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
U SPC ne postoji jedinstvena cena za krštenje i za to postoji razlog.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
U SPC ne postoji jedinstvena cena za krštenje i za to postoji razlog.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Veliki svetitelj otkriva kako se ono čemu popuštamo u ranim godinama pretvara u navike, strasti i terete od kojih se kasnije mnogo teže oslobađamo.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
