Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji brojanica zauzima posebno mesto kao jednostavno, ali duboko smisleno molitveno sredstvo, koje pomaže verniku da se sabere, smiri i usmeri svoje misli ka Bogu.
Ona nije tek predmet koji se nosi ili koristi iz navike ili mode, već vid duhovnog podsećanja na neprestanu potrebu za molitvom i unutrašnjim obraćenjem.
Brojanica je najčešće izrađena od vune ili konca, sa čvorovima koji služe za brojanje molitvi.
Svaki čvor predstavlja jednu izgovorenu molitvu, najčešće Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog." Upravo kroz njeno ponavljanje, vernik se uči strpljenju, sabranosti i tihom, neprekidnom prizivanju imena Božjeg.
Na taj način, brojanica postaje sredstvo duhovnog vežbanja i približavanja Bogu, naročito u trenucima lične molitve, u tišini i osami.
Njena važnost ogleda se upravo u toj ličnoj dimenziji vere. Brojanica pomaže da se molitva ne rasipa, da se misli ne razilaze i da srce ostane usmereno na ono što je suštinski važno. Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu - bilo da se koristi kod kuće, na putu ili u trenucima unutrašnje borbe.
Shutterstock/Africa Studio
Brojanica je deo ličnog, unutrašnjeg molitvenog podviga
Međutim, jedno od pitanja koje se često postavlja jeste da li je primereno koristiti brojanicu tokom Svete liturgije, kao i da li je u redu tada praktikovati Isusovu molitvu.
Na ovo pitanje odgovor je dao otac Dejan Krstić, ukazujući na dublji smisao liturgijskog sabranja.
- Sveta liturgija je zajedničko, saborno delo, molitva cele zajednice, gde svi učestvuju u jednom istom toku: slušanju jevanđelja, odgovaranju na prozbe, pojanju i evharistijskom sabranju i, najvažnije, u svetom pričešću - rekao je on i dalje objasnio:
Foto: Eparhija valjevska
Sveta liturgija je zajednička molitva Crkve
- Isusova molitva i brojanica su, s druge strane, pre svega deo ličnog, unutrašnjeg molitvenog podviga, najčešće vezanog za tišinu, sabranost i ličnu molitvu. Zato, tokom liturgije nije primereno da se čovek "odvaja" u sopstvenu molitvenu praksu ako time prestaje da prati sam tok službe jer učešće u liturgiji podrazumeva unutrašnje sjedinjenje sa onim što se služi i govori.
Suština je u tome, kaže otac Dejan, da liturgija ostaje zajednička molitva Crkve, dok su brojanica i Isusova molitva pre svega lična molitvena praksa, pa je najsigurnije držati se onoga što te ne odvaja od onoga što Crkva u tom trenutku zajednički čini.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Pravoslavna crkva oduvek je nudila drugačiji pogled na čoveka – ne samo kao telesno i psihološko biće, već kao biće koje svoje ispunjenje pronalazi u zajednici sa Bogom.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Patrijarh jerusalimski i predsednik SAD u razgovoru su otvorili pitanja opstanka hrišćana u Svetoj zemlji, zaštite svetih mesta i statusa koji čuva vekovni poredak u Jerusalimu.
Podrhtavanje tla jačine 5,2 stepena pogodio je područje Prokopija na Eviji, poznato po svetinji Svetog Jovana Rusa. Potres je prekinuo crkveni obred, oštetio kuće i prodavnice i izazvao veliku uznemirenost među stanovnicima.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Ovaj dan otkriva retku sliku u bogosluženju: umesto pojedinačnih imena sabira se celo nebo svetih, a ovaj praznik istovremeno označava prelazak u novi crkveni ritam i početak pripreme za Petrovdanski post.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
