Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji brojanica zauzima posebno mesto kao jednostavno, ali duboko smisleno molitveno sredstvo, koje pomaže verniku da se sabere, smiri i usmeri svoje misli ka Bogu.
Ona nije tek predmet koji se nosi ili koristi iz navike ili mode, već vid duhovnog podsećanja na neprestanu potrebu za molitvom i unutrašnjim obraćenjem.
Brojanica je najčešće izrađena od vune ili konca, sa čvorovima koji služe za brojanje molitvi.
Svaki čvor predstavlja jednu izgovorenu molitvu, najčešće Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog." Upravo kroz njeno ponavljanje, vernik se uči strpljenju, sabranosti i tihom, neprekidnom prizivanju imena Božjeg.
Na taj način, brojanica postaje sredstvo duhovnog vežbanja i približavanja Bogu, naročito u trenucima lične molitve, u tišini i osami.
Njena važnost ogleda se upravo u toj ličnoj dimenziji vere. Brojanica pomaže da se molitva ne rasipa, da se misli ne razilaze i da srce ostane usmereno na ono što je suštinski važno. Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu - bilo da se koristi kod kuće, na putu ili u trenucima unutrašnje borbe.
Shutterstock/Africa Studio
Brojanica je deo ličnog, unutrašnjeg molitvenog podviga
Međutim, jedno od pitanja koje se često postavlja jeste da li je primereno koristiti brojanicu tokom Svete liturgije, kao i da li je u redu tada praktikovati Isusovu molitvu.
Na ovo pitanje odgovor je dao otac Dejan Krstić, ukazujući na dublji smisao liturgijskog sabranja.
- Sveta liturgija je zajedničko, saborno delo, molitva cele zajednice, gde svi učestvuju u jednom istom toku: slušanju jevanđelja, odgovaranju na prozbe, pojanju i evharistijskom sabranju i, najvažnije, u svetom pričešću - rekao je on i dalje objasnio:
Foto: Eparhija valjevska
Sveta liturgija je zajednička molitva Crkve
- Isusova molitva i brojanica su, s druge strane, pre svega deo ličnog, unutrašnjeg molitvenog podviga, najčešće vezanog za tišinu, sabranost i ličnu molitvu. Zato, tokom liturgije nije primereno da se čovek "odvaja" u sopstvenu molitvenu praksu ako time prestaje da prati sam tok službe jer učešće u liturgiji podrazumeva unutrašnje sjedinjenje sa onim što se služi i govori.
Suština je u tome, kaže otac Dejan, da liturgija ostaje zajednička molitva Crkve, dok su brojanica i Isusova molitva pre svega lična molitvena praksa, pa je najsigurnije držati se onoga što te ne odvaja od onoga što Crkva u tom trenutku zajednički čini.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Pravoslavna crkva oduvek je nudila drugačiji pogled na čoveka – ne samo kao telesno i psihološko biće, već kao biće koje svoje ispunjenje pronalazi u zajednici sa Bogom.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve u Moskvi govorio je o podelama u pravoslavlju i porastu napetosti među crkvenim centrima, uz poruku da je za izlazak iz krize neophodan povratak kanonskom poretku i dijalogu.
U prisustvu predstavnika Srbije i Ambasade Rusije, kao i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečanost u Novom Sadu prerastao je diplomatski protokol i dobio snažnu duhovnu i simboličku dimenziju kroz poruke o veri i jedinstvu.
U Starom Generalštabu obeležen Dan Vojske Srbije uz poruke o državnosti, tradiciji i nasleđu Drugog srpskog ustanka, uz prisustvo državnih i verskih i velikodostojnika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve u Moskvi govorio je o podelama u pravoslavlju i porastu napetosti među crkvenim centrima, uz poruku da je za izlazak iz krize neophodan povratak kanonskom poretku i dijalogu.
Sveštenik iz Krefelda svedoči o mladima koji napuštaju duhovnu neizvesnost i prihvataju veru sa jasnim pravilima, liturgijskim životom i nepromenjenim učenjem koje im donosi sigurnost i smisao.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj.
Jednostavan recept iz domaće kuhinje koji se pripremao u mrsne dane, uz pažljivo birane sastojke i strpljenje koje svakoj trpezi daje posebnu toplinu i punoću ukusa.
