Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu.
U pravoslavnoj tradiciji brojanica zauzima posebno mesto kao jednostavno, ali duboko smisleno molitveno sredstvo, koje pomaže verniku da se sabere, smiri i usmeri svoje misli ka Bogu.
Ona nije tek predmet koji se nosi ili koristi iz navike ili mode, već vid duhovnog podsećanja na neprestanu potrebu za molitvom i unutrašnjim obraćenjem.
Brojanica je najčešće izrađena od vune ili konca, sa čvorovima koji služe za brojanje molitvi.
Svaki čvor predstavlja jednu izgovorenu molitvu, najčešće Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog." Upravo kroz njeno ponavljanje, vernik se uči strpljenju, sabranosti i tihom, neprekidnom prizivanju imena Božjeg.
Na taj način, brojanica postaje sredstvo duhovnog vežbanja i približavanja Bogu, naročito u trenucima lične molitve, u tišini i osami.
Njena važnost ogleda se upravo u toj ličnoj dimenziji vere. Brojanica pomaže da se molitva ne rasipa, da se misli ne razilaze i da srce ostane usmereno na ono što je suštinski važno. Ona je tihi saputnik vernika u svakodnevnom životu - bilo da se koristi kod kuće, na putu ili u trenucima unutrašnje borbe.
Shutterstock/Africa Studio
Brojanica je deo ličnog, unutrašnjeg molitvenog podviga
Međutim, jedno od pitanja koje se često postavlja jeste da li je primereno koristiti brojanicu tokom Svete liturgije, kao i da li je u redu tada praktikovati Isusovu molitvu.
Na ovo pitanje odgovor je dao otac Dejan Krstić, ukazujući na dublji smisao liturgijskog sabranja.
- Sveta liturgija je zajedničko, saborno delo, molitva cele zajednice, gde svi učestvuju u jednom istom toku: slušanju jevanđelja, odgovaranju na prozbe, pojanju i evharistijskom sabranju i, najvažnije, u svetom pričešću - rekao je on i dalje objasnio:
Foto: Eparhija valjevska
Sveta liturgija je zajednička molitva Crkve
- Isusova molitva i brojanica su, s druge strane, pre svega deo ličnog, unutrašnjeg molitvenog podviga, najčešće vezanog za tišinu, sabranost i ličnu molitvu. Zato, tokom liturgije nije primereno da se čovek "odvaja" u sopstvenu molitvenu praksu ako time prestaje da prati sam tok službe jer učešće u liturgiji podrazumeva unutrašnje sjedinjenje sa onim što se služi i govori.
Suština je u tome, kaže otac Dejan, da liturgija ostaje zajednička molitva Crkve, dok su brojanica i Isusova molitva pre svega lična molitvena praksa, pa je najsigurnije držati se onoga što te ne odvaja od onoga što Crkva u tom trenutku zajednički čini.
Mnoga deca u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu nisu čula za Deževu i Miščiće. Vode ih na ekskurzije u Grčku i Tursku, a zaobilaze postojbinu Stefana Nemanje i Svetog Save, kazuje penzionisani profesor Mirko Popovac, koji svakodnevno prolazi pored ostataka Saborne crkve Nemanjića.
Pravoslavna crkva oduvek je nudila drugačiji pogled na čoveka – ne samo kao telesno i psihološko biće, već kao biće koje svoje ispunjenje pronalazi u zajednici sa Bogom.
Sveti apostol Pavle podseća da Carstvo Božije "nije jelo ni piće" (Rimlj. 14,17), što znači da Bog ne može carstvovati u srcu koje je opterećeno prekomernim ugađanjem telu.
U besedi za ponedeljak 15. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako greh, smrt i tama vezuju čoveka i zašto je Hristos jedini koji može da raskine te okove i otvori vrata slobode.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Sozont. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Marka Križevčanina, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
U besedi za ponedeljak 15. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako greh, smrt i tama vezuju čoveka i zašto je Hristos jedini koji može da raskine te okove i otvori vrata slobode.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
