OVO MNOGI SRBI DECI GOVORE IZ MILOŠTE, A VEOMA JE OPASNO: Iguman Evmenije kaže da se direktno kosi sa najbitnijom Božjom zapovesti

Roditeljska ljubav često se izražava kroz reči koje na prvi pogled deluju bezazleno i simpatično, pa mnogi u trenucima nežnosti svojoj deci govore: "Nemoj nikad da odrasteš“, želeći da istaknu lepotu i čistoću detinjstva i zaštite ga od surovosti života. 

Međutim, iguman Evmenije Peristije, poznat po svom radu u oblasti duhovne psihologije, upozorava da se iza ove rečenice može kriti i dublja poruka koju dečja podsvest ne mora uvek da razume na bezazlen način, već je može percipirati kao roditeljsku zapovest ili zabranu i tumačiti kao poziv na ostajanje u zavisnosti, ali i kao strah od odrastanja.

Kaže i da roditelji, koju ovu rečenicu izgovaraju, ne rade to slučajno.

- Ova "zapovest" izražava odbijanje roditelja da njihov sin ili kćerka postanu odrasli, te podržava zavisnost dece od roditelja. Samim tim narušava se Reč Božija: "Ostaviće čovek oca svojega i mater svoju i prilepiti se ženi svojoj i biće jedno telo" (Post. 2, 24). Na taj način, Bog je zainteresovan za to da se deca, odrastajući odvajaju od roditelja, da stvaraju svoje porodice i umnožavaju ljudski rod.

YouTube/Евгений Михайлович. Психология Отношений

 

Iguman Evmenije Peristije kaže da posledice kršenja ove Rečje Božje mogu biti teške kad ovo dete odraste.

- Druga životna posledica za čoveka koji je odlučio da ostane dete i da ne odraste jeste odricanje od samoostvarenja. Detinjstvo je vreme nadanja. Mi se nadamo da će dete, kada odraste, ispoljiti najbolje od onoga za šta je sposobno, da će ostvariti one talente koje ono poseduje i koje mu mi pomažemo da razvije. Ali, za sada je on mali i mi od njega nešto veliko ne očekujemo.

Ako je dete prihvatilo od svojih roditelja zabranu "Nemoj da odrasteš", ono nastavlja da bude dete ceo svoj život, a samim tim izbegava služenje i zakopava u zemlju talente koje mu je dao Gospod.

Shutterstock/Inside Creative House

 

- Dečija psihologija se sastoji u tome da više dobija nego da daje. Zato je takvo odraslo dete usmereno ka tome da troši, a da ništa ne pruža zauzvrat. U drugim ljudima, supružniku, rukovodiocu, prijateljima, traži pre svega onoga ko je uvek spreman da se pobrine o njemu, da reši umesto njega sve njegove probleme.

Odnosi s Bogom, kaže, kod takve odrasle osobe, takođe imaju parazitski karakter.

- Ono očekuje da će, u izvesnom trenutku, Gospod jednostavno uzeti i dati mu ono što mu je toliko potrebno i što za njega, s njegove strane, ne zahteva nikakve napore. Kada se ovako nešto ne dogodi, ono može da se ljuti na Boga kao na roditelja koji se nedovoljno brine o svojoj deci.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara