Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
U Pravoslavnoj crkvi o demonskom delovanju i molitvama za oslobođenje od đavoimanosti govori se retko i sa velikim oprezom. Svetitelji i duhovnici o ovoj temi ne govore da bi probudili strah, već da bi podsetili na snagu molitve, pokajanja i vere u Hrista. Zbog toga su dragocena svedočenja onih koji su neposredno prisustvovali ovakvim molitvama.
Jedno od takvih svedočenja ostavila je monahinja Kornelija Ris, pravoslavna autorka koja je opisala svoje iskustvo prisustvovanja molitvama za oslobođenje od demonskog uticaja. Njene reči govore o ljudskoj patnji, ali pre svega o veri da nijedna sila tame nije jača od Hrista.
- Nijedan pravoslavni hrišćanin ne sumnja u postojanje demona niti u to da oni vode brutalan rat protiv ljudi. Takođe ne sumnja da je Hristos jači od demona; da je On pobedio u tom ratu i da nastavlja da pobeđuje. Zašto su tako sigurni? Zato što to vide svojim očima. Vide jadne žrtve demonske opsednutosti koje dolaze u crkvu da pronađu olakšanje, ali ih demoni zbog toga muče. Gde god da idemo u svetu, možemo videti posledice đavolske mržnje: nasilje, razvrat, psovke i hladnoću srca. Međutim, ne vidimo uzrok. Ali u prisustvu sile Božije, ti demoni su razotkriveni. Zavesa koja skriva lutkara iza lutaka je povučena - priča monahinja Kornelija, a njene reči preneo je i najuticajniji ruski pravoslavni portal pravoslavie.ru.
Monahinja Kornelija Ris opisuje kako je, u blizini jednog manastira, prisustvovala molitvama za oslobođenje koje je služio pravoslavni sveštenik.
- Obred egzorcizma u Pravoslavnoj crkvi je formalna služba koja je vekovima ista. Uključuje obilnu količinu svete vode i čitanje jevanđeljskih odlomaka u kojima Hristos isteruje demone iz ljudi i pokazuje svoju vlast nad njima.
Prema njenom svedočenju, tokom molitava bila je vidljiva velika ljudska patnja:
- Kada služba počne, demoni će se pojaviti. Jedna žena besni muškim glasom, druga osoba se žestoko trese, treća vrišti od straha, a četvrta je bačena na pod, gubeći svest. Viču svoju mržnju prema svešteniku i zaklinju se na osvetu dok ih on poliva svetom vodom.
Neki demoni se šale - neki zvuče kao nezadovoljni gosti: ’Ne moram ovo da trpim!’, dok su drugi ispunjeni čistim besom i mržnjom. Ali najglasniji zvuk uvek izgleda kao životinjski: mukanje, kukurikanje, a posebno lavež i režanje. Nisu sve žrtve bile odrasle osobe. Videla sam kako jednu mladu devojčicu vuku i nose do sveštenika. Mrdala je rukama, zavijala i kukala. Kada joj se približio i polio je svetom vodom, zajaukala je prizračnim glasom, a zatim se srušila. Svuda su bili kukanje, jauci, lajanje, grčevi i vriska. Bila je to vizija pakla.
Ipak, monahinja naglašava da se ovakvim iskustvima ne sme pristupati bez strahopoštovanja.
- "Da, možete prisustvovati", dozvolio mi je sveštenik nakon što sam zamolila da budem svedok egzorcizma, ’ali stanite blizu ikone Bogorodice i izgovorite Isusovu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog.’ Ovo nije nešto što treba shvatiti olako. To nije horor film, nije priča o duhovima, već čisto zlo koje muči stvarna ljudska bića.
Govoreći o ljudima koji dolaze po pomoć, Kornelija Ris ističe da oni nisu predmet osude, već ljudi koji pate:
- Naravno, nisam mogla a da se ne zapitam zašto su ovi ljudi opsednuti. Ali nije ispravno pitati - oni su patnici i nije na meni da sudim.
Ona upozorava i na opasnost traženja duhovne pomoći izvan Crkve:
- Mnogi su završili u svom jadnom stanju nakon što su otišli kod "psihičkih iscelitelja". Obratili su se ovim takozvanim isceliteljima zbog neke fizičke bolesti ili jednostavno u potrazi za pseudoduhovnošću i dobili određeno ispunjenje ili olakšanje. Ali onda su postali opsednuti demonima, jer je ’isceljenje’ ili ’iskustvo’ bilo moguće isključivo kroz sopstvene paktove psihičkih sila sa demonskim moćima.
Govoreći o deci, monahinja podseća na odgovornost roditelja i uticaj njihovog života na najmlađe:
- Ali šta je sa decom? Šta su ona uradila da ovo zasluže? Obično nisu učinila ništa. Njihovi roditelji su im doneli ovu katastrofu svojim nezdravim životom. Kada otac psuje, on stavlja psovke u rečnik svog deteta. Pa da li je zaista iznenađujuće da roditelji koji se urone u sile tame budu upravo oni čiji izbori ostavljaju posledice na njihovu decu?
Na kraju svog svedočenja Kornelija Ris ne ostavlja sliku straha, već pobede. Ona opisuje trenutak kada se molitva završava:
- Služba se završava i sveštenikovo lice odaje izraz intenzivne koncentracije, autoriteta i strogosti. Tokom cele službe držao je prskalicu sa svetom vodom kao moćni bič; sada drži krst kao nepobedivi štit i trofej pobede. Ti jadni ljudi ljube krst i očajnički viču da prime njegov blagoslov, a zatim postepeno napuštaju crkvu. Osećaju se bolje. Uprkos demonskim mukama tokom službe, sada se osećaju olakšano i ojačano. Mogu dalje, više ih ne savladava očaj.
Za monahinju Korneliju Ris suština duhovne borbe nalazi se u smirenju, molitvi i poverenju u Boga.
- Tada počinje bitka - post, molitva, pokajanje, patnja. To su njihovi ’lekovi’. Ali šta je lekarski skalpel? Smirenje.
Svoje svedočenje završava pričom o svešteniku koji je, suočen sa mržnjom, odgovorio smirenjem:
- "Samo napred", odgovorio je sveštenik, "pljuni. To će me učiniti smirenijim." Na ovo su demoni vrisnuli kao da ih je spalila lampa. Ali to nije iznenađujuće. Isus Hristos, čijim je autoritetom ovaj pravoslavni sveštenik proterivao demone, takođe je bio pljuvan, grđen, čak i razapet. Ali đavolji bes bio je njegov sopstveni poraz.
Svedočenje monahinje Kornelije Ris ostaje pre svega poruka nade: u pravoslavnom iskustvu čovekova borba sa zlom nije borba bez pomoći, jer je Hristova ljubav jača od svake tame.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Praznično sabranje u drevnoj nemanjićkoj svetinji obeleženo rukopoloženjem novog sveštenika i besedom vladike mileševskog o veri i preobražaju čoveka
Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Borba protiv zla, po rečima sveštenika Predraga Popovića, nije ritual – to je lični krst koji svako mora da ponese, ako želi da pobedi.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
U pravoslavlju se o samom činu egzorcima malo priča.
Jerej Lev Liperovski u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“ objašnjava kako Jevanđelisti svedoče o bolesti duha, koju može izlečiti jedino vera, molitva i post.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Crkva neprestano podseća roditelje da je najveći dar koji mogu da ostave svojoj deci upravo vera u Boga.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Pozivajući se na reči Svetog pisma, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se čovek koji se raduje padu drugoga ne udaljava samo od bližnjeg već i od ljubavi koju Bog očekuje od svakog svog stvorenja.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
