Dolazak bebe u muslimasku porodicu prati više obreda, a najvažniji su izgovaranje reči ezan i ikamet, mazanje nepca slatkišima, akika i šišanje kose. Sve ovo se obavlja u prvih sedam dana kako bi novorođenče odrastalo s islamskim vrednostima i tradicijom. Majka ulazi u nifas, odnosno dobija podršku i negu cele porodice koja može da traje i do dve godine.
Rođenje deteta u Islamu je trenutak velike radosti i duboke zahvalnosti. Slavi se s različitim ritualima, od inicijacije u religiju preko ezana i ikame do društvenih činova kao što je ceremonija Akika. Svaki obred naglašava važnost novorođenčeta u zajednici i označava početak životnog puta u skladu s islamskim vrednostima i tradicijom.
Svaki od ovih obreda ima svoje značenje i izvodi se u određenim prilikama kako bi ojačao ne samo dete nego i porodicu u društvu i veri. Ezan i i ikamet su prve reči u bebinom uhu i simboliziraju veru. Odmah nakon rođenja, otac ili sveštenik u uho izgovara reči ezan i ikamet.
Ovaj obred predstavlja ne samo uvod u veru, već i želju roditelja da njihovo dete odrasta pod zaštitom i vođstvom Islama. Ezan je poziv na molitvu koji najavljuje Alahovu prisutnost i veličinu, dok ikamet označava skori početak molitve. Zatim, dolazi tahnek.To je slatki uvod u svet. Bebi se nepca trljaju slatkišima da mu život bude sladak, ali to je ujedno i molitva za slast vere i životnog iskustva koje dete može doživeti.
Akika je čin zahvalnosti. Obavlja se sedmog dana bebinog života tako što se žrtvuje životinja i podeli meso. Istog dana se novorođenčetu brija glava ui to je simbolika čišćenja. Kosa se merii pretvara u milostinju.Sedmog dana se daje ime detetu što je njegovo stvaranje identiteta.
Kada je u pitanju majka,ona se posle porođaja nalazi u nifasu. To je razdoblje oporavka porodilje. Nakon rođenja deteta važni su podrška i nega majci koja doji. Preporučeno je da majka ima podršku porodice dve godine.
Ovi običaji su više od običnih obreda to su geste pune ljubavi koje uvode dete u zajednicu koja će ga pratiti celi život. To su slavljenici koji okupljaju familiju i i omogućavaju detetu odrastanje u okruženju ljubavi, brige i duhovne snage.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana. Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu. Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu. Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put. U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre! Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Shutterstock
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
18:30
ON JE BIO POZNAT PO NEPOKOLEBLJIVOJ VERI I HRABROSTI! Sutra je Prepodobni Simeon Persijski!
Aktuelno iz SPC
16:37
OTIŠAO PROTA SLOBODAN PETROVIĆ: Ispraćaj sveštenika kome je verni narod dolazio u najtežim trenucima
Duhovna riznica
15:41
ONA JE JEDNO OD NAJVEĆIH ČUDA PRAVOSLAVLJA I MNOGIMA JE ŽIVOT PROMENILA IZ KORENA: Šta je čudotvorna palma Svetog Save Osvećenog, kako do njenih listova i kome najviše pomaže?
Duhovna riznica
14:00
KADA ŽIVOT POSTANE BREME KOJE PREVAZILAZI VAŠU SNAGU, SAMO OVO URADITE: Starac Emilijan o najboljem leku za slomljenu dušu
Duhovna riznica
12:30
PONOSIM SE HRVATSKIM IMENOM, ALI ČEZNEM ZA BRAĆOM SRBIMA: Kako su katolici na Visu masovno prelazili u pravoslavlje u vremenu velikih previranja na Jadranu
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Mrsni recepti
11:26 | 04.02.2026
BRZI SLATKIŠ SA PAVLAKOM KOJI SU BAKE PRAVILE KAD GOSTI MOGU DA STIGNU SVAKOG ČASA: Recepti koji se pamte po ukusu, ne po meri
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
