Protojerej Vasil Kosiačenko je ovaj kontroverzni komentar objavio na Fejsbuk nalogu ukrajinskog glavnog rabina, Moše Reuvena Azmana,
Komentarišući simpatije ukrajinskog liderstva prema judaizmu, sveštenik nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine, sveštenik Vasil Kosiačenko pozvao je ukrajinske građane da prihvate ovu veru, dodajući: „Pa ćemo onda videti.“ Otac Vasil pozvao je građane Ukrajine da prihvate judaizam, tvrdeći da najviši ukrajinski lideri pokazuju sklonost prema toj religiji i da bi ona mogla ujediniti naciju i pomoći u pobedi protiv Rusije.
Ove komentare dao je u sekciji komentara na Fejsbuk postu ukrajinskog glavnog rabina, Moše Reuvena Azmana, o tome kako je šef Nacionalne garde zapalio menoru.
- Da bismo pobedili Putinovu Rusiju, potrebna nam je ujedinjujuća religija. Ako predsednik Ukrajine, komandanti Oružanih snaga i Nacionalne garde naginju judaizmu, možda bi svi ukrajinski građani trebalo da prihvate judaizam. Pobedićemo neprijatelja, a onda ćemo videti. Uostalom, jasno je da će Ukrajina ostati okupirana ako zadrži svetopogled koji njeni građani trenutno imaju“, napisao je ovaj sveštenik.
Parlament Ukrajine Vrhovna rada usvojio je 20. avgusta 2024. godine zakon o Zabrani verskih organizacija povezanih sa Ruskom pravoslavnom crkvom, objavio je Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.
Prema tom zakonu, aktivnosti Ukrajinske pravoslavne crkve koja je lojalna Moskovskoj patrijaršiji, mogu biti obustavljene, rekao je tada narodni poslanik, Aleksij Gončarenko.
Odluku je podržalo 265 poslanika, dok je 29 parlamentaraca glasalo protiv.
Kako je ranije rekao predsedavajući Skupštine Ukrajine Ruslan Stefančuk, prema nacrtu zakona, Ruska pravoslavna crkva biće zabranjena u Ukrajini.
Prema rečima volontera, prostor u crkvi se uveliko oslobađa, praveći tako mesta za novu namenu crkve, čija je prvenstvena uloga bila bogoslužbena.
Počajevska ikona Presvete Bogorodice, koja se nalazi u zapadnoj Ukrajini, stekla je status čudotvorne nakon brojnih isceljenja i spasenja, koja se vezuju za nju.
Katoličke crkve je takođe poželo mir u Svetoj zemlji – u Palestini, Izraelu, kao i u Libanu, Siriji i na celom Bliskom istoku.
Državna služba za etnopolitičku politiku objavila je brojke o tzv. „prelazima“ parohija počev od stvaranja PCU.
Bog dolazi i s čim češ pred njega da staneš, šta ćeš da mu kažeš - da je lepo što dolazi, ali da je tebi bitnije prase..., pitao je iguman Georgije one koji robuju formi, a ne suštini praznika.
Sa svoja dva evnuha pobegla je od kuće, krstila se i prerušena u muško odelo otišla u muški manastir, gde je primila monaški čin.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Porodica se na Badnje veče okuplja oko posne trpeze i u zajedništvu dočekuje dan Hristovog rođenja, negujući duh mira, ljubavi i praštanja.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći.
Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajeti iz sure El-Bekara podsećaju da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, učeći nas da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom.
Kako je nastala priča o navodnoj kontroli atlantske trgovine robljem, ko je godinama širi i zašto istoričari upozoravaju da ovakva tumačenja prošlosti vode pravo u ideološku zamku.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Ključ je da praznik provodimo u molitvi, u ljubavi i blagodarnosti Bogu, istakao je otac Dejan.
Kada se makar jedna osoba u porodici iskreno i postojano moli, ona postaje duhovni oslonac svima drugima, iako to često nije vidljivo spolja.
Običaji na ovaj dan kriju više od drva i vatre – od jutarnje seče badnjaka u šumi do večernje trpeze koja unosi čudesnu toplinu i veru u domove.
