Iako Crkva ta proročanstva ne priznaje kao zvanična, ona su dodatno doprinela kontoverznosti tog imena koje se pominje.
Prilikom izbora novog pape, budućem poglavaru katoličke crkve se nudi da izabere ime, koje će nositi do kraja pontifikata.
Međutim, zašto papa ne može da se zove Petar?
Ime Petar nosio je prvi papa - Sveti Petar, koga katolička tradicija smatra Isusovim apostolom i prvim poglavarom Crkve. Upravo zbog te izuzetne simbolike i važnosti, ime Petar nosi posebno značenje u istoriji papstva.
A kako piše hrvatski "Index", evo nekoliko glavnih razloga zašto se novi papa verovatno nikada neće zvati Petar II.
Sveti Petar se smatra "stenom" na kojoj je Hrist izgradio Crkvu. Uzimanje njegovog imena moglo bi se tumačiti kao pokušaj izjednačavanja sa njim ili kao prisvajanje njegove posebne uloge u istoriji Crkve. Sve dosadašnje pape, njih više od 260, izbegavali su ime Petar upravo zato što ono ima status jedinstvenog imena. Smatra se da je Sveti Petar iznad svih drugih papa - svi su njegovi naslednici.
Postoje i neka crkvena proročanstva i legende, poput tzv. Proročanstva svetog Malahije, koja govore da će papa po imenu Petar biti poslednji papa pre "kraja sveta“ ili velikih previranja.
Iako Crkva ta proročanstva ne priznaje kao zvanična, ona su dodatno doprinela kontoverznosti tog imena.
- Pape mogu izabrati bilo koje ime, ali u poslednje vreme su to uglavnom imena Isusovih apostola - objasnio je svojevremeno vatikanski stručnjak Bruno Bartoloni.
- Jedino ime koje nikada ne odaberu jeste Petar. Pre svega iz poštovanja prema svetom Petru, ali i zbog toga što neke legende kažu da će papa imena Petar biti poslednji papa katoličke crkve.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
Dok patrijarh carigradski najavljuje dolazak rimskog pontifa i poziva na „jedinstvo u istini“, među pravoslavnim narodima raste strah da se ispod plašta sabornosti krije najdublja izdaja Svetog Predanja
Novi poglavar Katoličke crkve izazvao je lavinu reakcija nakon otkrića da su američki donatori obećali milijardu evra za izbor „pravog“ pape, dok deficit Svete Stolice prelazi 83 miliona evra.
Zvaničnici očekuju da će iskopavanja trajati oko dve godine.
Komadi uvijenih kora ređaju se uspravno, a hladan sirup dodaje se tek kada se kolač polako osuši u rerni; postoji i verzija sa tiritom, starinskom smesom od jaja i brašna.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Posle zdravstvenih problema, starici je potrebna je svakodnevna pomoć, a porodica traži način da joj obezbedi odgovarajuću negu; sveštenik Viktor Nikišov ukazao je na ono što u takvoj situaciji treba uzeti u obzir.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Psalmi su nesumnjivo duhovni, ali treba biti oprezan da se na njih ne oslanjate kao na magiju, istakao je otac Andrej.
Sve veći broj ljudi muči anksioznost.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, posle svete liturgije i lomljenja slavskog kolača, vernici su prošli ulicama grada moleći se za mir, zdravlje i napredak.
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
