Dan posvećen uspomeni na one koji su nas napustili, ali čije prisustvo i dalje živi u našim srcima, prilika je da iskažemo poštovanje prema njima i da se pomolimo za spasenje njihovih duša.
U pravoslavnoj crkvi, Zadušnice predstavljaju dan posvećen molitvi i sećanju na preminule. Ovaj praznik uvek se obeležava subotom, jer je u bogosluženjima subota dan za pomen svim mučenicima i upokojenima. Na zadušnice vernici se mole za spasenje duša svojih upokojenih, a ovaj praznik obeležava se četiri puta godišnje: 9. marta zimske, 22. juna letnje (subota pred praznik Silaska Svetog Duha na apostole), 5. oktobar miholjske, 2. novembar mitrovske (jesenje). Na liturgiji tog dana, vernici donose sa sobom u crkvu simbole vere: žito, crno vino i sveće. Žito simbolizuje smrtno telo i besmrtnu dušu, dok crno vino označava Božje milosrđe koje leči rane greha. Sveća predstavlja svetlost Hristovu, podsećajući nas na njegove reči: "Ja sam svetlost svetu".
Shutterstock
Letnje zadušnice su uvek u subotu pred Silazak Duha Svetoga na apostole, zato se u narodu zovu i Duhovske zadušnice
Posle liturgije, sledi parastos, molitva koja se izgovara za upokojene, nakon čega vernici obilaze grobove preminulih. Ukoliko neko nije u mogućnosti da posetiti groblje, pomen se takođe može održati u crkvi.
Zadušnice su vreme za duboko duhovno iskustvo, vreme za sećanje na one koji su nas napustili, ali čije prisustvo i dalje živi u našim srcima. To je prilika da pokažemo poštovanje prema preminulima i izrazimo zahvalnost za njihov život i nasleđe.
Ako su rođaci, kumovi, prijatelji i dragi ljudi sahranjeni daleko, pa na praznik posvećen sećanju na njih niste u mogućnosti da odete na groblje, uvek možete otići u crkvu, gde se služi pomen, potom zapaliti sveću i izgovoriti molitvu.
U svojoj najpoznatijoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik za sedmu subotu posle Vaskrsa, dan uoči Pedesetnice, ističe važnost pominjanja preminulih u molitvama, kao dela milostinje i duhovne brige.
U subotu pred praznik Silaska Svetog Duha na apostole, vernici su se okupili na molitvi za preminule u zavetnom spomen-hramu, dok je episkop novobrdski, vikar patrijarha Porfirija, posle zaamne molitve služio parastos onima koji su usnuli sa verom u Hrista i vaskrsenje.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
