Dan posvećen uspomeni na one koji su nas napustili, ali čije prisustvo i dalje živi u našim srcima, prilika je da iskažemo poštovanje prema njima i da se pomolimo za spasenje njihovih duša.
U pravoslavnoj crkvi, Zadušnice predstavljaju dan posvećen molitvi i sećanju na preminule. Ovaj praznik uvek se obeležava subotom, jer je u bogosluženjima subota dan za pomen svim mučenicima i upokojenima. Na zadušnice vernici se mole za spasenje duša svojih upokojenih, a ovaj praznik obeležava se četiri puta godišnje: 9. marta zimske, 22. juna letnje (subota pred praznik Silaska Svetog Duha na apostole), 5. oktobar miholjske, 2. novembar mitrovske (jesenje). Na liturgiji tog dana, vernici donose sa sobom u crkvu simbole vere: žito, crno vino i sveće. Žito simbolizuje smrtno telo i besmrtnu dušu, dok crno vino označava Božje milosrđe koje leči rane greha. Sveća predstavlja svetlost Hristovu, podsećajući nas na njegove reči: "Ja sam svetlost svetu".
Shutterstock
Letnje zadušnice su uvek u subotu pred Silazak Duha Svetoga na apostole, zato se u narodu zovu i Duhovske zadušnice
Posle liturgije, sledi parastos, molitva koja se izgovara za upokojene, nakon čega vernici obilaze grobove preminulih. Ukoliko neko nije u mogućnosti da posetiti groblje, pomen se takođe može održati u crkvi.
Zadušnice su vreme za duboko duhovno iskustvo, vreme za sećanje na one koji su nas napustili, ali čije prisustvo i dalje živi u našim srcima. To je prilika da pokažemo poštovanje prema preminulima i izrazimo zahvalnost za njihov život i nasleđe.
Ako su rođaci, kumovi, prijatelji i dragi ljudi sahranjeni daleko, pa na praznik posvećen sećanju na njih niste u mogućnosti da odete na groblje, uvek možete otići u crkvu, gde se služi pomen, potom zapaliti sveću i izgovoriti molitvu.
U svojoj najpoznatijoj knjizi, Sveti Teofan Zatvornik za sedmu subotu posle Vaskrsa, dan uoči Pedesetnice, ističe važnost pominjanja preminulih u molitvama, kao dela milostinje i duhovne brige.
U subotu pred praznik Silaska Svetog Duha na apostole, vernici su se okupili na molitvi za preminule u zavetnom spomen-hramu, dok je episkop novobrdski, vikar patrijarha Porfirija, posle zaamne molitve služio parastos onima koji su usnuli sa verom u Hrista i vaskrsenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
D. T. (27) uhapšen je zbog sumnje da je 1. decembra prošle godine nasilno otvorio vrata hrama u Gornjim Breznima kod Plužina i odneo novac koji su vernici ostavljali kao prilog.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice patrijarh srpski služio je liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a tokom bogosluženja u svešteni čin đakona rukopoložen je Filip Vuletaš.
Lekarka Marija Podlesnaja govori o ljudskim suzama, ljubavi, pokajanju i veri u Hrista, osvetljavajući istinu koju često zaboravljamo – da je svaki novi dan dar, a ne pravo.
U besedi za 18. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako Božja milost spaja verne kroz ljubav, krotost i požrtvovanje, vodeći ka savršenstvu Oca nebeskog bez izjednačavanja sa Njim.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete pravedne Joakima i Anu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Foka. Katolička crkva obeležava Svetog Tomu od Vilanove, kao i Svetog Mauricija i njegove drugove, mučenike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
U besedi iz 1964. svetitelj otkriva duboko značenje praznika i objašnjava kakvu vezu imaju Presveta Bogomajka, Hristova pobeda nad smrću, Sveto Pričešće i čovekov put ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Kodrat. Katolička crkva obeležava Svetog apostola Mateja, dok Jevreji danas obeležavaju Jom Kipur, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Njihov život obeležili su vera, molitva i strpljenje, a nakon više decenija bezdetnosti, u dubokoj starosti dobili su kćerku koja će postati majka Gospoda Isusa Hrista.
Sedmi Festival manastirskih proizvoda održan je 19. i 20. septembra ispred Hrama Svetog Save, gde su posetioci mogli da upoznaju rad monaških zajednica i da na jednom mestu vide njihove brojne proizvode.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
