U današnjim molitvama, Srpska pravoslavna crkva se seća hrabrih svedoka vere. Njihova žrtva i snaga podsećaju nas na nepokolebljivost duha pred iskušenjima, osvetljavajući put vernicima kroz vekove.
U miru i pobožnosti Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetih 45 mučenika iz Nikopolja, čija svetlost svetli kroz vekove, podsećajući nas na snagu vere i nepokolebljivost duha. Leontije, Mavrikije, Aleksandar, Sisinije i njihovi sapatnici, u vreme cara Likinija, koji je vladao istočnim delom Vizantijskog carstva, bili su progonjeni kao i većina hrišćana tog vremena.
U Nikopolju, u Jermeniji, Leontije i njegovi prijatelji stadoše pred namesnika carskog Lisija, hrabro potvrdivši svoju veru u Isusa. Lisije ih upita: „A gde je vaš Hrist? Ne bi li raspet, i ne umre li?“ Sveti Leontije mu odgovori: „Kad znaš da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo.“ Ove reči odzvanjaju kroz vreme, svedočeći o nepokolebljivoj veri svetih mučenika.
Njihova hrabrost i vera doveli su ih do suđenja, gde su bili bičevani i bačeni u tamnicu, gde im nije bilo dozvoljeno ni da jedu ni da piju. Ali, Božja milost se ogleda u delu blagorodne hrišćanke Vlasijane, koja im je donosila vodu kroz tamnički prozor. U tamnici im se javio anđeo Božji, da ih uteši i ohrabri u njihovoj patnji.
Kada je došlo vreme suđenja, dva tamničara i mnogi drugi obraćeni hrišćani pridružili su se svetima, sveukupno 45 mučenika. Sudija Lisije osudio ih je na smrt, naredivši da im prvo budu odsečene ruke i noge, a zatim da budu bačeni u oganj. Ova stravična kazna izvršena je doslovno, ali njihova žrtva nije bila uzaludna – duše svetih mučenika poletješe ka Gospodu svome u večni život.
Danas se molimo i sećamo njihove žrtve, koja nas uči hrabrosti, vernosti i ljubavi prema Hristu. Njihova svetlost obasjava naše puteve, podsećajući nas da, bez obzira na iskušenja, vera može prevladati sve prepreke. U ovoj molitvi i sećanju pronalazimo snagu i inspiraciju da nastavimo hoditi putem vere, sa srcima punim nade i ljubavi.
SPC
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Najbrži greh često nije delo ruku, već ono što izgovorimo — današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog pokazuje kako kontrola jezika i mudro ćutanje mogu doneti snagu, mir i unutrašnju slobodu.
Ajet 9:43 uči nas strpljenju, mudrom prosuđivanju i unutrašnjoj odgovornosti, podsećajući da svaka reč i odluka imaju težinu, a istinoljubivost vodi ka Božijem oprostu.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Istraživanja arheologa otkrivaju pečat, dodatne prostorije manastirskog kompleksa i predmete koji menjaju sve ono što se do sada znalo o ovoj svetinji.
Dok milioni širom sveta slave Helouvin kao veseli maskenbal, pravoslavni sveštenik apeluje da taj praznik ima mračne, paganske korene i da nema mesta u hrišćanskom domu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
U jednom obraćanju otac Oliver Subotić se dotakao palog anđela objašnjavajući da je njegova prevara izvedena u krugovima koji smatraju da on ne postoji, kao i da to đavolu odgovara.
Radi se zapravo o sećanju na posljednju večeru koju je dan uoči svoje muke i smrti Isus održao sa svojim učenicima.
Čovek stvarnost kreira. Ukoliko on ne utiče na stvarnost, utoliko će ona uticati na njega.
Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Prema nekim verovanjima, proricao je ukidanje žrtvenog zakona i ukidanje subote, umesto koje je Hristos ustanovio nedelju.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
Ajete iz sure Eš-Šura (42:52 53) podsećaju da Božija objava može otvoriti srce, usmeriti dušu ka Pravom putu i osvetliti odluke čak i kada ljudsko znanje nije dovoljno.
