U teškim danima za veru Isusovu, kada je car Julijan Odstupnik nastojao da uništi hrišćanstvo, ovaj svetac je svojom hrabrošću pokazao snagu duhovnosti i odanosti Bogu.
U vreme kada je Rimskim imperijom vladao car Julijan Odstupnik, u gradu Dorostolu živeo je mladić Emilijan, sluga lokalnog gradonačelnika. Kada je car Odstupnik odlučio da ognjem i mačem uguši hrišćanstvo širom carstva, carski izaslanik stigao je u Dorostol sa zadatkom da pronađe i kazni hrišćane. Međutim, izaslanik nije našao nijednog hrišćanina, što je izazvalo njegovu veliku radost. Tim povodom, priredio je gozbu za sve građane i organizovao veliko žrtvoprinošenje idolima, ispunivši grad neprekidnim veseljem.
Te noći, svetitelj Emilijan, duboko pogođen idolopokloničkim praznovanjima, potajno je obišao idolopokloničke hramove, tržnice i ulice grada. Maljem je polupao sve idole, oslobađajući grad od njihovog prisustva. Kada je ujutro stigla vest o razbijenim idolima, grad je preplavila panika i ljutnja. Građani su očajnički tražili krivca.
U toj zbrci, jedan seljak je slučajno uhvaćen kao osumnjičeni. Videvši da je nevin čovek doveden na suđenje, Emilijan je osetio duboku moralnu dilemu. Priznajući svoje delo, odlučio je da preuzme odgovornost kako ne bi nevini ljudi patili zbog njegovih postupaka.
On se obratio carskoj vlasti i otvoreno priznao šta je učinio. Kada ga je izaslanik upitao ko ga je nagovorio da uništi idole, Emilijan je odgovorio: „Bog i duša moja zapovedili su mi da srušim te mrtve stubove koje vi nazivate bogovima.“
Ovaj iskreni odgovor izazvao je gnev sudije, koji je odlučio da mučenika izloži teškim mukama. Emilijan je najpre bio bičevan, a potom je, po presudi, pogubljen u ognju. Tako je svetitelj Emilijan svoj zemaljski život završio 31. jula 362. godine, prelazeći u Carstvo nebesko.
Danas, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici dostojanstveno proslavljaju dan Svetog mučenika Emilijana. U brojnim hramovima i manastirima širom Srbije, upaljene sveće i bogosluženja svedoče o hrabrosti i posvećenosti ovog svetitelja. Vernici se okupljaju u molitvi i slavlju, prateći primer Svetog Emilijana, koji je svojom hrabrošću i verom pokazao snagu hrišćanske duhovnosti i odanosti Bogu.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veruje se da su molitve ovog svetitelja donele brojna isceljenja, a da su se čudesa nastavila i posle njegovog upokojenja.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Pouka gruzijskog duhovnika o tome da večnost počinje u čovekovom srcu i da smrt samo otkriva ono što je već u nama.
U gradu koji vekovima nosi ime poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića pokrenuta je peticija za promenu naziva u Ferizaj, prema Ferizu Šasivariju, trgovcu i vlasniku hotela iz osmanskog perioda.
Srednjovekovni rukopis Srpske pravoslavne crkve, koji se više od šest vekova koristi u liturgiji, našao se u središtu spora nakon odluke Komisije BiH da ga proglasi državnom baštinom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veruje se da su molitve ovog svetitelja donele brojna isceljenja, a da su se čudesa nastavila i posle njegovog upokojenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Atanasija Atonskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Emilijan. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Bruna iz Segnija, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
