U teškim danima za veru Isusovu, kada je car Julijan Odstupnik nastojao da uništi hrišćanstvo, ovaj svetac je svojom hrabrošću pokazao snagu duhovnosti i odanosti Bogu.
U vreme kada je Rimskim imperijom vladao car Julijan Odstupnik, u gradu Dorostolu živeo je mladić Emilijan, sluga lokalnog gradonačelnika. Kada je car Odstupnik odlučio da ognjem i mačem uguši hrišćanstvo širom carstva, carski izaslanik stigao je u Dorostol sa zadatkom da pronađe i kazni hrišćane. Međutim, izaslanik nije našao nijednog hrišćanina, što je izazvalo njegovu veliku radost. Tim povodom, priredio je gozbu za sve građane i organizovao veliko žrtvoprinošenje idolima, ispunivši grad neprekidnim veseljem.
Te noći, svetitelj Emilijan, duboko pogođen idolopokloničkim praznovanjima, potajno je obišao idolopokloničke hramove, tržnice i ulice grada. Maljem je polupao sve idole, oslobađajući grad od njihovog prisustva. Kada je ujutro stigla vest o razbijenim idolima, grad je preplavila panika i ljutnja. Građani su očajnički tražili krivca.
U toj zbrci, jedan seljak je slučajno uhvaćen kao osumnjičeni. Videvši da je nevin čovek doveden na suđenje, Emilijan je osetio duboku moralnu dilemu. Priznajući svoje delo, odlučio je da preuzme odgovornost kako ne bi nevini ljudi patili zbog njegovih postupaka.
On se obratio carskoj vlasti i otvoreno priznao šta je učinio. Kada ga je izaslanik upitao ko ga je nagovorio da uništi idole, Emilijan je odgovorio: „Bog i duša moja zapovedili su mi da srušim te mrtve stubove koje vi nazivate bogovima.“
Ovaj iskreni odgovor izazvao je gnev sudije, koji je odlučio da mučenika izloži teškim mukama. Emilijan je najpre bio bičevan, a potom je, po presudi, pogubljen u ognju. Tako je svetitelj Emilijan svoj zemaljski život završio 31. jula 362. godine, prelazeći u Carstvo nebesko.
Danas, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici dostojanstveno proslavljaju dan Svetog mučenika Emilijana. U brojnim hramovima i manastirima širom Srbije, upaljene sveće i bogosluženja svedoče o hrabrosti i posvećenosti ovog svetitelja. Vernici se okupljaju u molitvi i slavlju, prateći primer Svetog Emilijana, koji je svojom hrabrošću i verom pokazao snagu hrišćanske duhovnosti i odanosti Bogu.
Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
U duhovnoj svetlosti i molitvi, među vernicima i sestrinstvom manastira koji je zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana iz 14. veka.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Galaktion nikako nije želeo da se ženi, te je najpre posavetovao Epistimu da se krsti, a potom i da se zamonaši istovremeno sa njim.
I pre i posle smrti smatran je velikim čudotvorcem.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Ovoga dana praznuje se prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
Naučite kako da jednostavnim koracima pripremite čorbu koja čuva porodičnu tradiciju i unosi svečanost u svaki slavski dan.
