Obeležavanje dana posvećenog ovim svecima donosi nam priliku za uvid u njihov svetli život i neustrašivu borbu protiv jeresi. Ovi svetitelji su, kroz post i asketski život, ostavili neizbrisiv trag u crkvenoj istoriji i borbi protiv jeresi.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici s posebnim poštovanjem obeležavaju praznik posvećen Prepodobnim Isakiju, Dalmatu i Favstu. Ova značajna prilika daje nam mogućnost da se prisetimo njihovih svetih života i neustrašivog duhovnog putovanja koje su ostavili u nasleđe.
Prepodobni Isakije, čiji se praznik slavi i odvojeno 30. maja, predstavljaju oslonac i svetlo u duhovnom životu crkve.
Sveti Dalmat, nekadašnji visoki oficir na dvoru cara Teodosija Velikog, uživao je veliku čast i poštovanje. Međutim, kada se u njemu probudio duhovni zov, odbacio je sve prolazne vrednosti sveta. Otišao je u predgrađe Carigrada zajedno sa svojim sinom Faustom, gde su se obojica povukli u monaštvo pod duhovnim vođstvom Svetog Isakija.
Sveti Dalmat se posvetio asketskom životu i postu, često je postio i do 40 dana, kroz što je savladao nevidljive sile zla. Njegovu odanost Bogu i bogougodan život duboko je poštovao Sveti Isakije, koji ga je postavio za igumana pre svoje smrti. Na ovaj način, obitelj svetog Isakija postala je poznata kao Dalmatska obitelj.
Sin svetog Dalmata, Favst, bio je veran naslednik svog oca, sledeći njegovu svetost i posvećenost. Njihovo nasledstvo ostalo je trajno utisnuto u hrišćanskoj istoriji, a njihova posvećenost Bogu i borba protiv jeresi, naročito na Trećem vaseljenskom saboru, ostaju uzor svim vernicima.
Danas, kada se sećamo njihovih života, neka nam njihov primer bude inspiracija za dublje duhovno razumevanje i život ispunjen verom i posvećenošću. Prepodobni Isakije, Dalmat i Favst Isakije i dalje zrače svetlom koje osvetljava put svakom verniku koji traži mir i duhovno prosvetljenje.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bitka protiv greha nije naša - pobeda dolazi od Gospoda.
Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli.
Prema učenju crkve, dete do sedme godine nema grehe odnosno, oni mu se ne uračunavaju i nema potrebe da oni poste kao odrasli, ali treba negovati kod dece taj odnos prema crkvi i hrišćanskom životu, kako bi oni izrasli u zdrave ljude.
Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga... Iz toga proizilazi i bludni život, kaže otac Gojko.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
