Snagom svoje vere, ovaj svetac porazio je neprijatelje i oslobodio izrailjski narod. Njegova odlučnost i duhovna snaga ostaju inspiracija kroz vekove.
U molitvenom miru naših svetinja, danas slavimo praznik posvećen Svetom proroku Samuilu, jednoj od najuzvišenijih ličnosti Starog zaveta, čiji je put bio obasjan verom, hrabrošću i nepokolebljivom ljubavlju prema Bogu.
Sveti Prorok Samuil, rođen 1100 godina pre Hrista, u plemenu Levijinu, sin pobožnih roditelja Elkane i Ane, od detinjstva je bio predan Bogu. Njegova majka Ana, koja je dugo bila bez dece, kroz suze i molitve izmoli od Gospoda ovaj dragoceni dar. Kada je Samuil napunio tri godine, Ana ispuni svoj zavet i posveti Samuila Gospodu, da bi služio Bogu u svetinji u Silomu, pored Kovčega zaveta.
Već u svojoj dvanaestoj godini, Samuil je doživeo istinito otkrovenje od Boga, koje mu najavi tešku kaznu koja se približavala domu prvosveštenika Ilije zbog grehova njegovih sinova, Ofnija i Finesa. Ilija, star i nemoćan, nije mogao da ukroti nevaljalstva svojih sinova, i božanska pravda ubrzo sustiže: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše Ilijine sinove i zapleniše Kovčeg zaveta, svetinju nad svetinjama izrailjskog naroda.
Kada je Ilija saznavši za ovu strašnu vest, pao i izdahnuo u 98. godini života. Nakon ovog tragičnog događaja, Filistejci su porobili Izrailjce na dvadeset godina. U tom trenutku, Bog posla Samuila, svog vernog slugu, da pozove narod na pokajanje, da bi se oslobodili svojih neprijatelja. I narod posluša, odbaci tuđe idole i priznade Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju.
Vođen Duhom Božjim, Samuil povede vojsku Izrailjaca na Filistejce i, uz Božju pomoć, izvojeva pobedu, oslobađajući svoj narod i zemlju od neprijatelja. Njegov pravedan sud i mudro vođstvo obasjavali su život naroda Izrailjskog sve do njegove starosti.
Na kraju svog zemaljskog puta, Samuil sabra sav narod, oprosti se sa njim i preda dušu svoju Gospodu. Plakao je za njim sav Izrailj, sahranivši ga časno u njegovom domu u Rami, gde mu i danas pravoslavni narod izražava poštovanje.
Praznujući danas starozavetnog sveca, proroka Samuila, pravoslavni narod se sa ljubavlju i poštovanjem seća njegovih dela, moleći se za njegov blagoslov i zaštitu, u nadi da će Gospod uslišiti njihove molitve, kao što je činio u vreme kada je Samuil hodio ovom zemljom.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
Proročanstvo proroka Isaije nosi snažnu poruku o dolasku Gospoda Isusa Hrista, čije titule nas podsećaju na Njegovu božansku misiju, mudrost, snagu i večnu ljubav prema čovečanstvu.
Obeležavajući praznik posvećen proroku iz Morisija, koji je prvi najavio rođenje Mesije u Vitlejemu, podsećamo se njegovog značaja u hrišćanstvu i čuda kada su u Rumuniji otkrivene njegove mošti, koje svedoče o veličini njegove misije.
Posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji zauzima njegovo delo "Pastir", koje je nastalo prema otkrovenjima anđela Božjeg.
Prepodobni Isakije Ispovednik upokojio se oko 383. godine, ostavivši za sobom primer nepokolebljive vere, hrabrosti i spremnosti da istinu brani bez obzira na cenu.
Stradala je kao mučenica oko 308. godine, postavši jedan od najsvetlijih primera svedočanstava ranohrišćanske postojanosti i vere.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
