Snagom svoje vere, ovaj svetac porazio je neprijatelje i oslobodio izrailjski narod. Njegova odlučnost i duhovna snaga ostaju inspiracija kroz vekove.
U molitvenom miru naših svetinja, danas slavimo praznik posvećen Svetom proroku Samuilu, jednoj od najuzvišenijih ličnosti Starog zaveta, čiji je put bio obasjan verom, hrabrošću i nepokolebljivom ljubavlju prema Bogu.
Sveti Prorok Samuil, rođen 1100 godina pre Hrista, u plemenu Levijinu, sin pobožnih roditelja Elkane i Ane, od detinjstva je bio predan Bogu. Njegova majka Ana, koja je dugo bila bez dece, kroz suze i molitve izmoli od Gospoda ovaj dragoceni dar. Kada je Samuil napunio tri godine, Ana ispuni svoj zavet i posveti Samuila Gospodu, da bi služio Bogu u svetinji u Silomu, pored Kovčega zaveta.
Već u svojoj dvanaestoj godini, Samuil je doživeo istinito otkrovenje od Boga, koje mu najavi tešku kaznu koja se približavala domu prvosveštenika Ilije zbog grehova njegovih sinova, Ofnija i Finesa. Ilija, star i nemoćan, nije mogao da ukroti nevaljalstva svojih sinova, i božanska pravda ubrzo sustiže: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše Ilijine sinove i zapleniše Kovčeg zaveta, svetinju nad svetinjama izrailjskog naroda.
Kada je Ilija saznavši za ovu strašnu vest, pao i izdahnuo u 98. godini života. Nakon ovog tragičnog događaja, Filistejci su porobili Izrailjce na dvadeset godina. U tom trenutku, Bog posla Samuila, svog vernog slugu, da pozove narod na pokajanje, da bi se oslobodili svojih neprijatelja. I narod posluša, odbaci tuđe idole i priznade Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju.
Vođen Duhom Božjim, Samuil povede vojsku Izrailjaca na Filistejce i, uz Božju pomoć, izvojeva pobedu, oslobađajući svoj narod i zemlju od neprijatelja. Njegov pravedan sud i mudro vođstvo obasjavali su život naroda Izrailjskog sve do njegove starosti.
Na kraju svog zemaljskog puta, Samuil sabra sav narod, oprosti se sa njim i preda dušu svoju Gospodu. Plakao je za njim sav Izrailj, sahranivši ga časno u njegovom domu u Rami, gde mu i danas pravoslavni narod izražava poštovanje.
Praznujući danas starozavetnog sveca, proroka Samuila, pravoslavni narod se sa ljubavlju i poštovanjem seća njegovih dela, moleći se za njegov blagoslov i zaštitu, u nadi da će Gospod uslišiti njihove molitve, kao što je činio u vreme kada je Samuil hodio ovom zemljom.
U ovoj jedinstvenoj molitvi starca Sofronija, duhovnog učitelja Svetog Siluana Atonskog, svaka reč odražava borbu sa slabostima, težnju za pokajanjem i duboku čežnju za Božjom milošću.
Nevina hrabrost arhiđakona iz Sicilije privukla je mnoge ka Hristu, a njegove čudotvorne mošti i danas čine čuda.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
Proročanstvo proroka Isaije nosi snažnu poruku o dolasku Gospoda Isusa Hrista, čije titule nas podsećaju na Njegovu božansku misiju, mudrost, snagu i večnu ljubav prema čovečanstvu.
Obeležavajući praznik posvećen proroku iz Morisija, koji je prvi najavio rođenje Mesije u Vitlejemu, podsećamo se njegovog značaja u hrišćanstvu i čuda kada su u Rumuniji otkrivene njegove mošti, koje svedoče o veličini njegove misije.
Nevina hrabrost arhiđakona iz Sicilije privukla je mnoge ka Hristu, a njegove čudotvorne mošti i danas čine čuda.
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Njegove propovedi u Judeji, Makedoniji i Etiopiji, kao i hrabrost pred smrću, i danas inspirišu svakoga ko želi da ostane veran svojoj veri.
On je hrišćanski svetitelj koji je bio episkop grada Kizika u 7. veku.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Osim što tamjan miriše božanstveno, on ima i svoja lekovita svojstva - budući da su mnogi ljudi u tamjanu pronašli pomoć tokom lečenja.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
