Snagom svoje vere, ovaj svetac porazio je neprijatelje i oslobodio izrailjski narod. Njegova odlučnost i duhovna snaga ostaju inspiracija kroz vekove.
U molitvenom miru naših svetinja, danas slavimo praznik posvećen Svetom proroku Samuilu, jednoj od najuzvišenijih ličnosti Starog zaveta, čiji je put bio obasjan verom, hrabrošću i nepokolebljivom ljubavlju prema Bogu.
Sveti Prorok Samuil, rođen 1100 godina pre Hrista, u plemenu Levijinu, sin pobožnih roditelja Elkane i Ane, od detinjstva je bio predan Bogu. Njegova majka Ana, koja je dugo bila bez dece, kroz suze i molitve izmoli od Gospoda ovaj dragoceni dar. Kada je Samuil napunio tri godine, Ana ispuni svoj zavet i posveti Samuila Gospodu, da bi služio Bogu u svetinji u Silomu, pored Kovčega zaveta.
Već u svojoj dvanaestoj godini, Samuil je doživeo istinito otkrovenje od Boga, koje mu najavi tešku kaznu koja se približavala domu prvosveštenika Ilije zbog grehova njegovih sinova, Ofnija i Finesa. Ilija, star i nemoćan, nije mogao da ukroti nevaljalstva svojih sinova, i božanska pravda ubrzo sustiže: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše Ilijine sinove i zapleniše Kovčeg zaveta, svetinju nad svetinjama izrailjskog naroda.
Kada je Ilija saznavši za ovu strašnu vest, pao i izdahnuo u 98. godini života. Nakon ovog tragičnog događaja, Filistejci su porobili Izrailjce na dvadeset godina. U tom trenutku, Bog posla Samuila, svog vernog slugu, da pozove narod na pokajanje, da bi se oslobodili svojih neprijatelja. I narod posluša, odbaci tuđe idole i priznade Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju.
Vođen Duhom Božjim, Samuil povede vojsku Izrailjaca na Filistejce i, uz Božju pomoć, izvojeva pobedu, oslobađajući svoj narod i zemlju od neprijatelja. Njegov pravedan sud i mudro vođstvo obasjavali su život naroda Izrailjskog sve do njegove starosti.
Na kraju svog zemaljskog puta, Samuil sabra sav narod, oprosti se sa njim i preda dušu svoju Gospodu. Plakao je za njim sav Izrailj, sahranivši ga časno u njegovom domu u Rami, gde mu i danas pravoslavni narod izražava poštovanje.
Praznujući danas starozavetnog sveca, proroka Samuila, pravoslavni narod se sa ljubavlju i poštovanjem seća njegovih dela, moleći se za njegov blagoslov i zaštitu, u nadi da će Gospod uslišiti njihove molitve, kao što je činio u vreme kada je Samuil hodio ovom zemljom.
Sveti oci nas uče da je čovek mali svet, mikrokosmos i kada se u njemu uspostavi mir, taj mir se širi i na druge.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Svetac čiji praznik danas obeležava Srpska pravoslavna crkva, bio je svedok Božje reči u vremenu kada je istina bolela više od mača; njegova hrabrost, suze i vizije postali su večni znak da poslušnost Bogu nikada nije bez značenja, čak i kada vodi u progonstvo i smrt.
Proročanstvo proroka Isaije nosi snažnu poruku o dolasku Gospoda Isusa Hrista, čije titule nas podsećaju na Njegovu božansku misiju, mudrost, snagu i večnu ljubav prema čovečanstvu.
Obeležavajući praznik posvećen proroku iz Morisija, koji je prvi najavio rođenje Mesije u Vitlejemu, podsećamo se njegovog značaja u hrišćanstvu i čuda kada su u Rumuniji otkrivene njegove mošti, koje svedoče o veličini njegove misije.
Na molbu tri znamenite Srpkinje – kneginje Milice, despotice Jefimije i princeze Olivere, koja je bila Bajazitova žena – mošti su prenete u Srbiju.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
Rodom su bili iz Pergama, gde su i postradali za hrišćanstvo u vreme cara Dekija.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Kako tišina, smirene misli i molitva mogu da postanu snaga koja čuva srce od nemira i vodi nas ka unutrašnjem spokojstvu.
Jedan nepoznat glas, direktno pitanje o sudbini sveta i mirni odgovor monaha koji menja pogled na dijalog između različitih verskih zajednica
