Krsni hod desetina hiljada vernika, sveštenstva i monaštva, konjanici u istorijskim oklopima i simboličan prolazak brodova oživljaveli su trovekovni put moštiju nebeskog zaštitnika grada.
U Sankt Peterburgu, gradu čiji su temelji duboko ukorenjeni u pravoslavnoj veri, ove godine je obeležena veličanstvena 300. godišnjica prenosa moštiju Svetog Aleksandra Nevskog, nebeskog pokrovitelja grada i zaštitnika severozapadnog dela Rusije. Ovaj značajan jubilej okupio je hiljade vernika, hodočasnika i predstavnika crkve na svečanoj litiji koja je prošla duž slavnog Nevskog prospekta, od Kazanske saborne crkve do Aleksandro-Nevske lavre.
Litija, ključni događaj proslave ovog jubileja, imala je veličanstveni prizor. Na čelu povorke našli su se sveštenici Sankt-Peterburške mitropolije, predstavnici pravoslavnih parohija grada i Leningradske oblasti, učenici bogoslovskih škola, članovi pravoslavnih bratstava, kao i brojni vernici i gosti iz drugih delova Rusije. Svi su ujedinjeni u duhu vere i poštovanja prema svetitelju koji simbolizuje ne samo duhovnu, već i istorijsku veličinu ruskog naroda.
Pre nego što je svečana litija započela, u Aleksandro-Nevskoj crkvi održana je božanstvena liturgija, koju je služio Njegova svetost, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril. Ovaj trenutak molitve i duhovnog uzdizanja bio je priprema za sve ono što je usledilo.
Jedan od najupečatljivijih momenata pre litije bio je prolazak kolone od 100 motociklista Nevskim prospektom, koji su nosili zastave sa simbolima jubileja, dok su slavili trovekovni put moštiju Svetog Aleksandra Nevskog. Nešto kasnije, pred Aleksandro-Nevskom lavrom, učesnici su mogli da prisustvuju svečanom prolasku grupe od 14 konjanika, obučenih u istorijske kostime i oklop, koji su oživeli pratnju kneza Aleksandra Nevskog i simbolično predstavili njegovu ratničku družinu.
Poseban trenutak proslave bio je i dolazak vodene litije duž Sinopske obale. Mošti Svetog kneza, koje su 1723. godine bile smeštene u tvrđavi Orešek, prenesene su tada svečano brodom preko reke Neve do Blagoveštenske crkve u Aleksandro-Nevskom manastiru. Ova simbolična litija na vodi bila je omaž tom veličanstvenom događaju. Na obali su bile postavljene rekonstrukcije brodova iz doba cara Petra Velikog, na čelu sa brodom „Poltava“ i čuvenim čamcem Petra I, dok su moderni jedrenjaci upotpunili ovaj slikovit i veličanstveni prizor.
Pred sam podne, litija sa moštima Svetog Aleksandra Nevskog krenula je iz lavre ka Aleksandrovom trgu, gde je patrijarh Kiril služio završnu molitvu, podsećajući sve okupljene na duhovni značaj ovog dana.
Ova proslava nas vraća tri veka unazad, kada je 12. septembra 1724. godine car Petar Veliki lično preneo mošti svetog kneza iz Vladimira u novoosnovani manastir u Sankt Peterburgu. Tada je grad na Nevi dobio svog nebeskog pokrovitelja, a ovaj datum postao je poseban dan za sve stanovnike ovog duhovnog i kulturnog centra Rusije.
Litija je bila ne samo manifestacija duhovnosti, već i svedočanstvo o neprekinutoj vezi između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, u čijem srcu pulsira vera u Gospoda i duboko poštovanje prema svetiteljima koji štite i nadahnjuju ruski narod.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok. U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima. Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Olga MALTSEVA / AFP / Profimedia
Olga MALTSEVA / AFP / Profimedia
Olga MALTSEVA / AFP / Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posni recepti
12:23
SALATA KOJA ODMAH OSVEŽAVA PRAZNIČNI STO: Jednostavna, dekorativna, hranljiva i spremna za manje od 2 minuta
Katoličanstvo
10:35
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
09:30
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Duhovna riznica
07:30
“SMRT ĆE ME SAMO RASTAVITI OD TEBE”: Vladika Nikolaj o rečenici koja je pokrenula lanac istorijskih preokreta
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SREDU 31. DECEMBAR
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Vernici SPC, prisustvujući bogosluženjima, mole se da im ovaj veliki svetitelj bude zaštitnik i zagovornik pred Bogom, sećajući se njegovih reči: "Bog je ne u sili, nego u pravdi."
U najstarijem manastiru Sankt Peterburga, predsednik Rusije i poglavar Ruske pravoslavne crkve obeležili su 300 godina od prenosa moštiju svetog kneza, pored koga počiva i jedan od najuticajnijih Srba 18. veka, Sava Vladislavić.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
